Ontologija – razlika između verzija
m r2.7.3) (robot Dodaje: war:Ontolohiya |
m Bot: Migrating 67 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q44325 (translate me) |
||
| Red 25: | Red 25: | ||
[[Kategorija:Ontologija]] |
[[Kategorija:Ontologija]] |
||
[[af:Ontologie]] |
|||
[[ar:علم الوجود]] |
|||
[[ast:Ontoloxía]] |
|||
[[az:Ontologiya]] |
|||
[[bg:Онтология]] |
|||
[[bs:Ontologija]] |
|||
[[ca:Ontologia]] |
|||
[[cs:Ontologie]] |
|||
[[cy:Ontoleg]] |
|||
[[da:Ontologi (filosofi)]] |
|||
[[de:Ontologie]] |
|||
[[diq:Ontolociye]] |
|||
[[el:Οντολογία]] |
|||
[[en:Ontology]] |
|||
[[eo:Ontologio]] |
|||
[[es:Ontología]] |
|||
[[et:Ontoloogia]] |
|||
[[eu:Ontologia]] |
|||
[[fa:هستیشناسی]] |
|||
[[fi:Ontologia]] |
|||
[[fr:Ontologie (philosophie)]] |
|||
[[fy:Ontology]] |
|||
[[ga:Onteolaíocht]] |
|||
[[gan:存在論]] |
|||
[[gl:Ontoloxía]] |
|||
[[he:אונטולוגיה]] |
|||
[[hr:Ontologija]] |
|||
[[hu:Ontológia]] |
|||
[[ia:Ontologia]] |
|||
[[id:Ontologi]] |
|||
[[io:Ontologio]] |
|||
[[is:Verufræði]] |
|||
[[it:Ontologia]] |
|||
[[ja:存在論]] |
|||
[[ka:ონტოლოგია]] |
|||
[[kk:Онтология]] |
|||
[[ko:존재론]] |
|||
[[la:Ontologia]] |
|||
[[lb:Ontologie]] |
|||
[[lt:Ontologija]] |
|||
[[lv:Ontoloģija]] |
|||
[[nds:Ontologie]] |
|||
[[new:अन्टोलोजी]] |
|||
[[nl:Ontologie (filosofie)]] |
|||
[[no:Ontologi]] |
|||
[[oc:Ontologia]] |
|||
[[pl:Ontologia]] |
|||
[[pt:Ontologia]] |
|||
[[ro:Ontologie]] |
|||
[[ru:Онтология]] |
|||
[[scn:Ontuluggìa]] |
|||
[[simple:Ontology]] |
|||
[[sk:Ontológia]] |
|||
[[sl:Ontologija]] |
|||
[[sq:Ontologjia]] |
|||
[[sr:Онтологија]] |
|||
[[sv:Ontologi]] |
|||
[[ta:உள்ளியம் (மெய்யியல்)]] |
|||
[[tl:Ontolohiya]] |
|||
[[tr:Ontoloji]] |
|||
[[uk:Онтологія]] |
|||
[[ur:علم الوجود]] |
|||
[[vi:Bản thể luận]] |
|||
[[war:Ontolohiya]] |
|||
[[zh:本体论 (哲学)]] |
|||
[[zh-min-nan:Pún-thé-lūn]] |
|||
[[zh-yue:本體論]] |
|||
Verzija na datum 10 mart 2013 u 03:17
ONTOLOGIJA (grč. τό ον - biće, bitak i λόγος - učenje, reč, zakon): Filozofska disciplina koja raspravlja ο biću kao bivstvujućem, kao i ο njegovim opštim, fundamentalnim i konstitutivnim određenjima.
Sam izraz ontologija (philosophia de ente) prvi put se javlja 1613. godine kod Goklenijusa, a nešto kasnije i kod Klauberga, koji upotrebljava i termin ontosofija (o biću kao biću u određenom sistemu kategorija).
Ontologija u antičkoj filozofiji
Problematika ontologije sadržana je implicitno i u prvim filozofskim pogledima Miletske škole, mada se pojam "biće" prvi put eksplicitno javlja tek kod Parmenida i to u čuvenoj definiciji "biće jeste, nebiće nije". Za Antičku filozofiju bilo je sasvim novo Parmenidovo potpuno zanemarivanje varljivih čulnih podataka i okretanje isključivo pojmovima kao jedinom izvoru znanja. Posledice ovakvog mišljenja su u potpunoj suprotnosti sa svime o čemu nas čula obaveštavaju - kretanje ne postoji a sve što mi nazivamo "svetom" je samo privid. Najznačajniji pomak posle Parmenida učinili su atomisti - Leukip i Demokrit. Da bi nekako ipak objasnili činjenicu kretanja morali su pristati na to da nebiće ("praznina") ipak postoji a da je biće podeljeno u beskonačno mnogo sitnih "atoma". Platon je biće poistovetio sa večnim, nepromenjivim idejama, dok je kod Aristotela ontologija šire tretirana u okviru opšte metafizike.
Ontologija u srednjevekovnoj filozofiji
U srednjevekovnoj filozofiji, ontologija ima obeležje spekulativne pretpostavke, kao i strogo kanonizovane i sistematizovane šeme, u okviru kojih razne varijante rezultuju sličnim odgovorima. Kao široko i sistematski obrađivana filozofska disciplina, ontologija je tretirana kod Kristijana Volfa (1679-1754) kao racionalna nauka koja sačinjava teorijsku filozofiju ili metafiziku. Kod Imanuela Kanta (1724-1804), ontologija je takođe deo metafizike. On umesto tradicionalne ontologije, osniva transcendentalnu filozofiju, "kao predvorje prave metafizike", koja želi postaviti elementarne uslove celokupnog čovekovog znanja a priori. Za G.V.F. Hegela (1770-1831), biće je prva i najapstraktnija kategorija na samom početku dijalektičkog procesa. Biće i mišljenje je u suštini jedno te isto, odnosno, kategorija bića kod Hegela označava neodređenu neposrednost i upravo se zato negira svojom antitezom – nebićem, a biće i nebiće su samo momenti u razvoju apsolutne ideje (prave stvarnosti).
Ontologija u savremenoj filozofiji
U novijoj filozofiji, značajan je pokušaj N. Hartmana u delu Novi putevi ontologije, da analizira razne slojeve bića i ontologiju suprostavi metafizičkim teorijama. Pokušaj Martina Hajdegera, a i njegovo delo "fundamentalna ontologija", upravljen je na ljudski opstanak. Za njega, ontologija je pojam koji se odnosi na stvoreni svet, a ne odnosi se na nestvorenog Boga - on je metaontologičan.
Ontologija uvek daje osnovni pečat i smer celokupnom načinu filozofiranja, tj. ontologija unutar različitih filozofskih sistema, uvek predstavlja temelj dotičnog filozofskog sistema.
