Zimske olimpijske igre

Gradovi i države u kojima su održane zimske olimpijske igre

Zimske olimpijske igre su višednevno sportsko takmičenje u zimskim sportovima na snegu i ledu , pandan Letnjim olimpijskim igrama.

Prve Zimske olimpijske igre održane su u Šamoniju od 25. januara do 5. februara 1924. godine, Baron Pjer de Kuberten, osnivač olimpijskog pokreta, bio je ogorčeni protivnik Zimskih igara. Smatrao je da krše osnovni postulat olimpizma – okupljanje svih sportista na istom mestu i u isto vreme. U skladu sa Kubertenovim idejama takmičenja u hokeju i umetničkom klizanju održavana su na Letnjim igrama 1908. i 1920. godine,

Kuberten je lično sprečio da Igre u Šamoniju ponesu naziv Olimpijske igre. Zvanični naziv bio je Međunarodna nedelja zimskih sportova. Priznanje je stiglo posredno i prećutno. U najavi Igara, koje su organizovane u švajcarskom Sent Moricu, navodi se da se radi o Drugim olimpijskim igrama.

U početku je država-organizator Letnjih igara imala pravo prvenstva u određivanju domaćina, pod uslovom da ima uslove da organizuje Zimske igre. Tako je Pariz doneo domaćinstvo Šamoniju, Los Anđeles Lejk Plesidu, a Berlin Garmiš-Partenkirhenu. Jedini predratni izuzetak bila je 1928. godina, kada su Letnje igre organizovane u Amsterdamu – pošto je najviši vrh Holandije Falserberg visok samo 323 metra, bilo je jasno da Zimske olimpijske igre ne mogu održati u Holandiji.

Kad je utemeljen MOK, jedan od predviđenih sportova bilo je i klizanje na ledu, a prvo takmičenje takvog tipa, održano na igrama 1908. u Londonu, bile su četiri discipline umjetničkog klizanja. Predloženo je osnivanje posebnih zimskih igara, ali je ta ideja minirana glasovima Skandinavaca koji su protežirali svoje "Nordijske igre". Ipak neke discipline zimskih sportova bile su uvrštene u program igara 1916. godine u Berlinu (koje nisu održane) i onih 1920. u Antverpenu. Onda je, 1924. godine u Šamoniju u Francuskoj pod pokroviteljstvom MOK-a, a u sklopu VIII Olimpijskih igara, 1924. u Parizu, prvo organizovan "Međunarodni vikend zimskih sportova" koji je postigao uspeh, pa je iduće, 1925. godine MOK odlučio da ustanovi posebne Zimske Olimpijske igre koje će se održavati nezavisno od Letnjih olimpijskih igara. Na zasjedanju MOK-a, 1926. godine, odlučeno je da se ta sportska manifestacija održana 1924. godine računa kao prve Zimske Olimpijske igre.

Do 1992, i letnje i zimske Olimpijske igre održavane su iste godine, a onda je, MOK odlučio da ih "razdvoji". Zbog toga su sledeće Zimske Olimpijske igre, 1994 u Lilehameru, održane samo dve godine poslije prethodnih igara.

Sportovi na Zimskim olimpijskim igrama

• alpsko skijanje - prvi put se pojavilo na OI 1936. godine. Sportaši se natječu u slijedećih 5 disciplina: spust, slalom, veleslalom, super veleslalom i kombinaciji (posebno se natječu skijaši i skijašice).
• biatlon - pojavio se 1960. godine, natječe se u 4 discipline: sprint (10 km (muški)/7.5 km (žene)), pojedinačno (20 km (muški)/15 km (žene)), kombinacija (12.5 km (muški)/10 km (žene)) i štafeta (4 x 7.5 km).
• bob - spuštanje u bobu održava se od 1924. godine
• skijaško trčanje - od početka je na programu zimskih olimpijskih igara
• curling - pojavio se u programu 1924., no nije prihvaćen. Opet je prikazan 1932., 1988. i 1992., te je službeno priključen olimpijskim sportovima 1998. godine. Od tada, održavaju se turniri za muškarce i žene u curlingu.
• umjetničko klizanje
• hokej na ledu
• nordijska kombinacija
• skijaški skokovi
• brzo klizanje
• Snowboard - u programu Igara od 1998. godine

Zimske olimpijske igre na Wikimedijinoj ostavi