Paleolit

Paleolit
↑ prije Homoa (Pliocen)
Donji paleolit (cca. 2,6 Ma - 100,000 ka) (rod Homo) Olduwanska kultura (2,6 - 1,8 Ma) najstarija kamena oruđa Acheulijanska kultura (1,7 - 0,1 Ma) kontrolirana vattra, njastariji lov na krupne životinje Clactonska kutura (0.3 - 0.2 Ma) Srednji paleolit (300.000 - 30.000 ka) (Neandertalac, H. sapiens) najstariji dokazi modernosti ponašanja (umjetnost i namjerni pogrebi) najstariji neoborivi dokazi o kuhanju hrane migracija iz Afrike). Mousterijanska kultura (300 - 30 ka) Aterijanska kultura (82 ka) Gornji paleolit(50.000 - 10.000 ka) (modernost ponašanja: brojna umjetnička dijela, potpuno razvijen jezik) Baradostijanska kultura (36 ka) Châtelperronijanska kultura (35 - 29 ka) Aurignacijanska kultura (32 - 26 ka) Gravettianska kultura (28 - 22 ka) Solutrean kultura (21 - 17 ka) Magdalenijanska kulzuira (18 - 10 ka) Hamburg (14 ka) Ahrensberg (13 ka) Swiderijanska kultura (10 ka)
↓ Mezolit

Paleolit Paleolit Ova kutijica: pogledaj • razgovor • uredi ↑ prije Homoa (Pliocen) Donji paleolit (cca. 2,6 Ma - 100,000 ka) (rod Homo) Olduwanska kultura (2,6 - 1,8 Ma) najstarija kamena oruđa Acheulijanska kultura (1,7 - 0,1 Ma) kontrolirana vattra, njastariji lov na krupne životinje Clactonska kutura (0.3 - 0.2 Ma) Srednji paleolit (300.000 - 30.000 ka) (Neandertalac, H. sapiens) najstariji dokazi modernosti ponašanja (umjetnost i namjerni pogrebi) najstariji neoborivi dokazi o kuhanju hrane migracija iz Afrike). Mousterijanska kultura (300 - 30 ka) Aterijanska kultura (82 ka) Gornji paleolit(50.000 - 10.000 ka) (modernost ponašanja: brojna umjetnička dijela, potpuno razvijen jezik) Baradostijanska kultura (36 ka) Châtelperronijanska kultura (35 - 29 ka) Aurignacijanska kultura (32 - 26 ka) Gravettianska kultura (28 - 22 ka) Solutrean kultura (21 - 17 ka) Magdalenijanska kulzuira (18 - 10 ka) Hamburg (14 ka) Ahrensberg (13 ka) Swiderijanska kultura (10 ka) ↓ Mezolit Paleolit ili starije kameno doba je istorijski preriod koji traje od nastanka čoveka do 10.000 godine pne. U nedostatku pisanih istorijskih izvora bilo je veoma teško saznati kako su ljudi tada živeli. Naučnici su uz pomoć ugljenika C-14 mogli da utvrde vreme smrti živih organizama do 50.000 godina. Antropolozi su proučavanjem skeletnih ostataka mogli da odrede fizičke osobine tadašnjih organizama. Paleolit se poklapa sa ledenim dobom i najduže je trajao od svih istorijskih perioda. Sadržaj/Садржај [sakrij/сакриј] 1 Geneza čoveka kroz paleolit 1.1 Hominidi 1.2 Homo habilis 1.3 Homo erektus 1.4 Homo sapiens 2 Podjela paleolita Geneza čoveka kroz paleolit [uredi - уреди]

Hominidi [uredi - уреди] Prva čovekolika bića su bili hominidi. Više su ličili na majmune ali su po uspravnom držanju i konstrukciji šake podsećali na čoveka. Pojavili su se na Zemlji pre oko 3.5 miliona godina na području Afrike. Ričard Liki sin čuvehih antropologa Luisa i Meri Liki pronašao je u Keniji 1969. godine prvu kompletnu lobanju hominida koji je u naučnoj klasifikaciji označen kao vrsta australopitekusa. Homo habilis [uredi - уреди] Pre oko 2 miliona godina u Africi se pojavio prvi pravi čovek. On se izgledom još uvek razlikovao od današnjeg čoveka. Bio je nešto viši od hominida i imao je veći mozak ali je još uvek hodao pogrbljen a telo mu je bilo obraslo dlakom. Sporazumevao se kricima i pokretima ruku a ono što ga je činilo čovekom bila je veština pravljenja oruđa. Zato su ga naučnici nazvali vešt čovek- homo habilis. Njegovo oruđe bio je običan kamen oštrih ivica koji je dobijao udaranjem većeg kamena o stenu. Izrada prve alatke označava početak starijeg kamenog doba. Homo habilis ili vešti čovek je oštrim kamenom mogao da razbije orahovu ljusku ili kornjačin oklop, da otvori školjku ili da ubije glodara ali ne i da lovi veće životinje. Hranio se uglavnom biljkama, jestivim plodovima, puževima i skakavcima. Stalno je bio u pokretu tragajući za hranom, nije imao stanište a u slučaju nepogode sklanjao se pod prirodne zaklone, kao što su nadstrešnice od stenja. U pećine nije ulazio jer su ih naseljavali jači od njega- pećinski lav, sabljasti tigar i drugi mesožderi. Vešti čovek je koristio vatru za grejanje i odbranu od životinja ali samo ako bi je našao u prirodi. Kretao se u grupama čija je veličina zavisila od raspoložive hrane. Prve ljudske zajednice su se sastojale od verovatno 15 do 20 članova, nazivamo ih čopor ili horda pošto je u njima kao i kod mnogih životinja pravo jačeg, vođa je uvek bio najsnažniji muškarac.Bili su i svadalice jer se nisu uvek sporazumevali a posebno ako nisu sa vodom Homo erektus [uredi - уреди] Pre oko 1.6 miliona godina nastao je uspravljen čovek( lat.Homo erektus). Bio je rastom visok skoro kao mi, imao je 2/3 zapremine našeg mozga . Pravio je bolji alat jer se služio oblikovanim kamenom. Umeo je da napravi i drveno koplje pomoću koga je mogao da lovi i krupnije životinje. Uspravljen čovek je bio prvi lovac.Jeo je više mesa od svojih predaka i ogrtao se životinjskom kožom. Njegovo najveće dostignuće je veština paljenja vatre. Uz pomoć vatre je jeo i kuvanu hranu , što mu je produžilo životni vek i mogao je da se brani od neprijatelja. Počinje da prelazi i na druge kontinente. Homo sapiens [uredi - уреди] Pre oko 300 000 godina pojavljuje se razuman čovek (Homo sapiens).Osnovna karakteristika homo sapiensa je govor.Po fizičkim odlikama bio je isti kao i mi mada su postojale neke pod vrsta koje su se razlikovale kao što su neandertalci. Neandertalac je naziv za posebnu vrstu praistorijskog čoveka koji je naseljavao Evropu.Ime je dobio po dolini Neander u Nemačkoj, gde su pronađeni njegovi ostaci. Neandertalci su bili viši i snažniji od današnjeg čoveka. Imali su veći mozak, što naravno ne znači da su bili pametniji. Sudeći prema sačuvanim lobanjama, imali su snažne vilice i zube, oštru bradu izbačenu napred, nisko iskošeno čelo i izbačene arkade. Bili su izuzetni lovci, koristili su kremeno koplje, kremenu sekiru i bole (kamenje privezano za kožne kaiševe koje se vrteći u krug baca daleko i obmotava oko životinjskih nogu). Često su se sklanjali u pećine jer su one imale približnu temperaturu i leti i zimi. Za stanovanje su koristili samo prednji deo, pošto je unutrašnjost bila mračna. i vlažna. Neandertalci su bili veoma napredni za svoje doba. Oni su prvi sahranjivali mrtve uz određene ceremonije. U grobove su stavljali hranu, cveće i oružje, što ukazuje na to da su verovali u zagrobni život. Njihove zajednice nisu imale osobine horde ili čopora, jer su brinuli o slabima i bolesnima. S pažnjom su sahranjivali i one koji nisu bili sposobni za rad. Neandertalci su takođe prvi praistorijski ljudi za koje se zna da su živeli u okviru porodice. Život u paru i vezanost za zajedničko potomstvo predstavljaju veliki napredak u razvoju ljudskog društva. Neandertalci su izumrli između 40.000 i 30.000 godina pre n.e. a da niko ne zna zašto. Moguće je da nisu uspeli da se prilagode novom talasu zahlađenja ili su ih možda istrebili preci današnjih ljudi. Najverovatnije je da su se malobrojniji neandertalci izmešali sa razumnim čovekom koji je naselio Evropu. lalalalal

Podjela paleolita

Paleolit se obično dijeli na tri perioda:

• Donji paleolit (2,5 mil. - 120.000 godina), u kome su živjeli homo habilis i homo erectus
• Srednji paleolit (300.000 - 30.000 godina), u kome su živjeli neandertalci
• Gornji paleolit (30.000 - 10.000), u kome su živjeli kromanjonci.

Paleolit se u geološkoj kronologiji vezuje uz pleistocen.

Paleolit na Wikimedijinoj ostavi