Naučnik – razlika između verzija

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
mNema sažetka izmjene
Red 1: Red 1:
[[Datoteka:Scientists montage.jpg|right|thumb|350px|Montaža pojedinih visoko uticajnih [[:Kategorija:Naučnici|naučnika]] iz brojnih naučnih oblasti. S leva na desno:<br />Najgornji red: [[Arhimed]], [[Aristotel]], [[Ibn el Haitam]], [[Leonardo da Vinči]], [[Galileo Galilej]], [[Antoni van Levenhuk]]; <br />Drugi red: [[Isak NJutn]], [[DŽejms Haton]], [[Antoan Lavoazje]], [[DŽon Dalton]], [[Čarls Darvin]], [[Gregor Mendel]]; <br />Treći red: [[Luj Paster]], [[DŽejms Klerk Maksvel]], [[Anri Poenkare]], [[Sigmund Frojd]], [[Nikola Tesla]], [[Maks Plank]]; <br />Četvrti red: [[Ernest Raderford]], [[Marija Kiri]], [[Albert Ajnštajn]], [[Nils Bor]], [[Ervin Šredinger]], [[Enriko Fermi]]; <br />Najniži red: [[Alan Tjuring]], [[Ričard Fajnman]], [[E. O. Vilson]], [[DŽejn Gudol]], [[Stiven Hoking]] i [[Nil Degras Tajson]]]]
#REDIRECT [[Nauka]]
'''Naučnik''' je, u širem smislu, osoba koja učestvuje u sistematskoj aktivnosti da postigne [[znanje]]. U užem smislu, naučnik je pojedinac koji se služi [[metod|naučnim metodom]].<ref>[[Isak NJutn]] (1687, 1713, 1726). "[4] Rules for the study of [[natural philosophy]]", ''[[Philosophiae Naturalis Principia Mathematica]]'', Treće izdanje. The General Scholium containing the 4 rules follows Book '''3''', ''The System of the World''. Ponovo-odštampane stranice 794-796 of I. Bernard Koen i En Vitman izdanje prevoda iz 1999., University of California Press ISBN 0-520-08817-4, 974 strane.</ref> Osoba može biti stručnjak u jednoj ili više oblasti [[nauka|nauke]].<ref>Oxford English Dictionary, 2nd ed. 1989</ref> Ovaj članak se fokusira na uži smisao reči. Naučnici istražuje s ciljem sveobuhvatnijeg razumevanja prirode, uključujući fizičke, matematičke i društvene sfere.
⚫
[[Kategorija:Zanimanja]]

[[Filozofija]] može da se shvati kao odvojena aktivnost, koja cilja sveobuhvatnijem razumevanju nedodirljivih aspekata stvarnosti i iskustva koji ne mogu biti fizički izmereni.

Naučnici se takođe razlikuju od [[inženjer]]a, onih koji dizajniraju, grade i održavaju uređaje za određene situacije. Kada nauka ima za cilj postizanje određene koristi, naziva se [[primenjena nauka]]. Primenjeni naučnik ne mora nužno da dizajnira nešto posebno; on će pre da vrši istraživanje s ciljem da razvije nove tehnologije i nove praktične metode. Kada nauka uključuje nedodirljive aspekte stvarnosti, naziva se ''[[prirodna filozofija]]''.

== Opis ==
[[Nauka]] i [[tehnologija]] su kontinuirano menjali postojanje [[čovek]]a kroz proces inženjeringa. Kao profesija, naučnik je danas široko priznat. Naučnici uključuju [[teorija|teoretičare]] koji uglavnom razvijaju modele da bi objasnili postojeće podatke i predvideli nove rezultate, [[ekperiment]]ičare koji uglavnom testiraju modele praveći merenja — iako je u praksi podela između ove dve aktivnosti jasno razlikovana, i mnogi naučnici obaljaju oba zadatka.

[[Matematika]] je često grupisana među nauke. Neki od najvećih [[fizika|fizičara]] takođe su bili kreativni matematičari. Postoji kontinuum od najvećih teoretičara do najviše [[empirizam|empirijskih]] naučnika bez jasnih granica. S aspekta [[ličnost]]i, interesovanja, obučenosti [[zanimanje|profesionalne]] aktivnosti, postoji mala razlika između [[primenjena matematika|primenjenih matematičara]] i [[teorija fizika|teoretičara fizike]].

Naučnici mogu biti motivisani na nekoliko načina. Mnogi imaju želju za razumevanjem zašto je [[svet]] takav kakvim ga vidimo i kako je postao takav. Oni pokazuju jaku radoznalost za stvarnošću. Druge motivacije su priznanje od njihovih vršnjaka i prestiž, ili želja da primene naučno znanje za korist zdravlja ljudi, nacija, sveta, prirode ili industrije (akademski naučnik i [[industrijski naučnik]]).

== Reference ==
{{reflist}}

== Spoljašnje veze ==
;Literatura
* Alison Gopnik, [http://www.amacad.org/publications/winter2004/gopnik.pdf "Finding Our Inner Scientist"], Daedalus, zima 2004.
* Charles George Herbermann, The Catholic Encyclopedia. ''[http://books.google.com/books?id=in8qAAAAMAAJ&pg=PA600&as_brr=1&ei=cUGNR5G_CpXGiwHp4dDDBQ#PPA598,M1 Science and the Church]''. The Encyclopedia press, 1913. v.13. Page 598.
* Thomas Kuhn, ''The Structure of Scientific Revolutions'', 1962.
* Arthur Jack Meadows. ''The Victorian Scientist: The Growth of a Profession'', 2004. ISBN 0-7123-0894-6.
* Science, ''[http://books.google.com/books?id=QwcuAAAAMAAJ&pg=PA511&lr=&as_brr=1&ei=MFuNR7umLIXqiwGyjOWXBQ#PPA511,M1 The Relation of Pure Science to Industrial Research]''. American Association for the Advancement of Science. str. 511.

;Vebsajtovi
* [http://www.telegraph.co.uk/connected/main.jhtml?xml=/connected/2006/08/29/ecteach29.xml Za najbolje rezultate, dodajte malo inspiracije] - Telegraf o Šta te je inspirisalo?, pregled ključnih mislilaca u nauci, tehnologiji i medicini
* [http://www.sciencemag.org/cgi/content/full/284/5411/55 Peer Review Journal Science o amaterskim naučnicima]
* [http://www.archive.org/details/philosinductsci01wewrich The philosophy of the inductive sciences, founded upon their history (1847) - ceo tekst]

⚫
[[Kategorija:Naučnici| ]]
[[Kategorija:Naučna zanimanja]]

Verzija na datum 9 maj 2015 u 16:52

Datoteka:Scientists montage.jpg
Montaža pojedinih visoko uticajnih naučnika iz brojnih naučnih oblasti. S leva na desno:
Najgornji red: Arhimed, Aristotel, Ibn el Haitam, Leonardo da Vinči, Galileo Galilej, Antoni van Levenhuk;
Drugi red: Isak NJutn, DŽejms Haton, Antoan Lavoazje, DŽon Dalton, Čarls Darvin, Gregor Mendel;
Treći red: Luj Paster, DŽejms Klerk Maksvel, Anri Poenkare, Sigmund Frojd, Nikola Tesla, Maks Plank;
Četvrti red: Ernest Raderford, Marija Kiri, Albert Ajnštajn, Nils Bor, Ervin Šredinger, Enriko Fermi;
Najniži red: Alan Tjuring, Ričard Fajnman, E. O. Vilson, DŽejn Gudol, Stiven Hoking i Nil Degras Tajson

Naučnik je, u širem smislu, osoba koja učestvuje u sistematskoj aktivnosti da postigne znanje. U užem smislu, naučnik je pojedinac koji se služi naučnim metodom.[1] Osoba može biti stručnjak u jednoj ili više oblasti nauke.[2] Ovaj članak se fokusira na uži smisao reči. Naučnici istražuje s ciljem sveobuhvatnijeg razumevanja prirode, uključujući fizičke, matematičke i društvene sfere.

Filozofija može da se shvati kao odvojena aktivnost, koja cilja sveobuhvatnijem razumevanju nedodirljivih aspekata stvarnosti i iskustva koji ne mogu biti fizički izmereni.

Naučnici se takođe razlikuju od inženjera, onih koji dizajniraju, grade i održavaju uređaje za određene situacije. Kada nauka ima za cilj postizanje određene koristi, naziva se primenjena nauka. Primenjeni naučnik ne mora nužno da dizajnira nešto posebno; on će pre da vrši istraživanje s ciljem da razvije nove tehnologije i nove praktične metode. Kada nauka uključuje nedodirljive aspekte stvarnosti, naziva se prirodna filozofija.

Opis

Nauka i tehnologija su kontinuirano menjali postojanje čoveka kroz proces inženjeringa. Kao profesija, naučnik je danas široko priznat. Naučnici uključuju teoretičare koji uglavnom razvijaju modele da bi objasnili postojeće podatke i predvideli nove rezultate, ekperimentičare koji uglavnom testiraju modele praveći merenja — iako je u praksi podela između ove dve aktivnosti jasno razlikovana, i mnogi naučnici obaljaju oba zadatka.

Matematika je često grupisana među nauke. Neki od najvećih fizičara takođe su bili kreativni matematičari. Postoji kontinuum od najvećih teoretičara do najviše empirijskih naučnika bez jasnih granica. S aspekta ličnosti, interesovanja, obučenosti profesionalne aktivnosti, postoji mala razlika između primenjenih matematičara i teoretičara fizike.

Naučnici mogu biti motivisani na nekoliko načina. Mnogi imaju želju za razumevanjem zašto je svet takav kakvim ga vidimo i kako je postao takav. Oni pokazuju jaku radoznalost za stvarnošću. Druge motivacije su priznanje od njihovih vršnjaka i prestiž, ili želja da primene naučno znanje za korist zdravlja ljudi, nacija, sveta, prirode ili industrije (akademski naučnik i industrijski naučnik).

Reference

  1. ↑ Isak NJutn (1687, 1713, 1726). "[4] Rules for the study of natural philosophy", Philosophiae Naturalis Principia Mathematica, Treće izdanje. The General Scholium containing the 4 rules follows Book 3, The System of the World. Ponovo-odštampane stranice 794-796 of I. Bernard Koen i En Vitman izdanje prevoda iz 1999., University of California Press ISBN 0-520-08817-4, 974 strane.
  2. ↑ Oxford English Dictionary, 2nd ed. 1989

Spoljašnje veze

Literatura
Vebsajtovi
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Naučnik&oldid=13947451