Srednja Evropa

Centralna Evropa

Centralna Evropa ili Mitel Evropa je region veoma slabo definisanih međa, može da se definiše kao istoriska teritorija nekadašnjih Austro-Ugarske monarhije i Carske Nemačke, položen je među regionima zapadne, istočne, južne i jugoistočne Evrope. Pošto je propao komunizam koji je Evropu delio na Istočnu i Zapadnu sveru i nacionalnog oslobođenja i nezavisnosti malih nacija centralne Evrope, region je ponovno dobio na značaju kao jedinstven kulturno-civilizovani teritorij, i jedinstven politički i privredni centar evropskog kontinenta. U političkom smislu Centralnu Evropu ili "Mitel Evropu" čine sledeće države:

• Nemačka
• Polska
• Češka
• Slovačka
• Švajcarska
• Lihenštain
• Austria
• Madžarska
• Slovenačka
• Hrvatska

Geografija

Regijoni Evrope

Geografski međe Centralne Evrope ili Mitel Evrope jasno su definisane i danas većinom prate državne međe zemalja od koih je sastavljena. Na severozapadu prirodnu među čini reka Rajna, sa jugozapada region je omeđen Alpama i Jadranskim morem i obodom Panonske nizije, koji je ograničen dolinom rijeka Save i Dunava do Đerdapa, na istoku prirodnu među prave Karpati i istočna međa polske nizije.

Datoteka:Central-Europ relif.jpg

Centralna Evropa - reljef i međe

Relef i međe

U pogledu relefa razlikuje se pet teritoriskih celina:

1. Baltička ili polsko-nemačka nizija, koja se preteže od tzv. Evropskog centralnog gorja do Baltičkog i Severnog mora. U severnom delu mogu da se vide tragovi u ostatcima morenskih nanosa, ledeničkih jezera i močvara. U južnom delu na reljef su snažno uticali reke i vetrovi. Reke su su nanele rečne nanose, a vetar je naneo fini pesak prapor i les koji su doneli nastajanje plodne zemlje.

2. Evropsko centralno gorje, staro gorja koje čine Nemačko centralno gorje i Češko centralno gorje protežu se od reke Rajne na zapadu do južne Poljske na istoku, ispresecani su sa brojnim kotlinama i klisurama manjih reka;

3. Alpe koje predstavljaju oštru među sa južnom Evropom;

4. Panonska nizija, koju je uradila reka Dunav i njene pretoke;

Hidrografia

Vode Centralne Evrope spadaju u četiri slivna teritorija i to su: severno-morsko, baltičko-morsko, jadransko-morsko i crno-morsko. Svi vodeni tokovi orjentisani su prema morima, najveći vodni tok orentisan je prema crno-morskom slivu, kog pravi reka Dunav sa slivnim tokovima Raba, Sava, Drava, Tisa itd. Najznačajniji vodotoci koji pripadaju baltičkom slivu su Odra i Visla, a sjavernomorskom Laba, Vezer i Rajna. Od jezera najveće jeste Blatno jezero u Mađarskoj, i alpska jezera Bodensko jezero i Ženevsko jezero. Velike reke otvorile su razvoj rečnog sobračaja, posebno na Dunavu, Rajni i Labi. Vodostaj zavisi od padavina i otapanju snega pa je najviši u proleće. Reka Rajna ima sinhronizovan vodostaj šta je važno za plovljenje te je ona najsaobračajnija Evropska reka. Najsobračajniji kanali su Rajna-Majna-Dunav i Kielski kanal. Prestub svetskim morima omogušteo je i razvoj morskog saobraćaja i ogromniju luka kao što su Bremin, Hamburger i Rastok u Nemačkoj, Gadansk u Polskoj, Rijeka i Kardeljevo u Hrvatskoj i Koper na Slovenačkoj odbali.Mrs nalet vas bilo djeco

Spoljašnji i unutrašnji saobračaj

Na severu tečnost unutrašnjeg i spoljašnjeg saobračaja veoma je intenzivan zbog nizijskog reljefa, ispresecani plovnim kanalima i rekama i gustina saobračaja vozovima i drumskom saobračajnom mrežom. U centralnom delu to su kotline reka a u planinskim predelima to su tuneli i sedla. Glavni putni pravci su:

1. pravac severni deo Centralne Evrope - Istočna Evropa (Berlin - Moskva)
2. zapadni deo Centralne Evrope - Zapadna Evropa (Berlin - Brisel)
3. južni deo Centralne Evrope - Istočna Evropa na dva pravca prema severnom i centralnom Jadranu

Klima

Klima Centralne Evrope nije toliko različita kao u drugim predelima i u najvećem delu prevazilazi u umereno kontinentalna klima. Kontinentalnost je ispoljena na istoku gde je manja količina padavina. Na sjevero-zapadu baltičke nizije jak je uticaj Atlanskog okeana, i prevlađuje blagorodna okeanska klima pa su zime tople a količina padavina je veća. Uticaj Centralnozemlja omeđen je na veoma usku teritoriju Jadranske obale hrvatske i slovenačke teritorije zbog uticaja Alpskog, dinarskog i Panonijskog regiona. Povečanjem nadmorske visine opada temperatura pa je vazdušni pritisak veoma jak a klima na planinama oštra i planinska. Prosečna količina padavina se kreće od 750 - 100 mm na krajnem zapadu, do 2 hiljade mm na Alpama, a prema istoku količina padavina otpada od 750 - 500 mm. Najniža temperatura vazduha izmerena u Insburku - 31 °C stepen, a najviša u Poznanu u Polskoj preko + 39,4 stepeni. Prosečna januarska temperatura je - 4 stepena, a julska + 20 stepeni.

Vegetacija

Teritorija Centralne Evrope zbog svog smeštaja u centru Evrope ima ovavopločennije klimatske uslove i relef, a ima naročito jednolike vegetacione pojaseve. Najzastupljenije su listopadne belogorične šume, i to uglavnom rastive i bugove šume. U Polskoj su očuvani oblici listopadne šume kakva je nekad pokrivala Centralnu Evropu, u Nacionalnom parku Pušta Bialowizca (Belovaška džungla) jedna od veoma retkih džungli na teritotiju Evrope. S rastom nadmorske visine u gorjima, listopadne šume polako zamjenjuju vazdazelene šume, a u predjelima iznad 2 hiljade metara razvija se planinska vegetacija. u Panonskoj niziji ponegdje listopadne šume prelaze u visoke stepe. Šume su danas uglavnom iskrčene, i kao stepe pretvorene u plodnu zemlju.

Privreda i resursi

Datoteka:Centralna Evropa - privredni centri.jpg

Centralna Evropa - veći privredni centri

Centralna Evropa je bogata brojnim resursima. Evropsko centralno gorje je veoma bogato ugljem, gvožđem, boksitom, olovom, zlatom, azotom, bakrom, megnezijumom, manganom, živom, sumporom, fasfatima, piritom, srebrom, uranijom i cinkom. Pored ovih ruda ima i dosta nalazišta jantara, grafita, treseta, kaolina i sedre. Rude su vrlo rano omogućile industrijalizovanje celog regiona, tako da se razvila crna i obojena metalurđija, hemijska industrija, mašinogradnja i mašinska industrija opšteno, električka industrija, tačna i optička industrija, elektronska industrija, automobilska industrija za proizvodnju kola, brodogradnja i avionska industrija. Od lake industrije razvijene su skoro sve grane privrede. U zemljama sa komunističkim režimom beše izgrađeni mnoge industrijske fabrike, koje su procesom privatizovanja i tranzitovanja uglavnom restrukturisani i prilagođeni uslovima tržišne ekonomije. U Evropi najrazvijenija je nemačka ekonomija, treća u svijetu posle Sedinjene Američke Države i Kine.

Na poljoprivredi radi veoma malo stanovnika, što je uzrokovano dobrom mehanizacijom i velikim poloprivrednim imanjima. U zapadnom delu razvejana je poljoprivreda i to najtačnije ratarska proizvodnja, baštarstvo s baštarskim povrčnim proizvodima takođe veoma je razvijeno, voćarstvo na brdima, točarstvo i peradarstvo, u planinskim predelima stočarstvo, dok se u primosrkim mestima razvea ribarstvo. Značajna je i proizvodnja industrijskog bilja šećerne repe, duvana, suncokreta i krminog bilja.

Srednja Evropa na Wikimedijinoj ostavi