Petar Matić – razlika između verzija
Prijeđi na navigaciju
Prijeđi na pretragu
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Nema sažetka izmjene |
Nema sažetka izmjene |
||
| Red 1: | Red 1: | ||
{{drugo značenje3|Petar Matić Dule}} |
|||
{{pov}} |
|||
'''Petar Matić''' ([[Maribor]], [[3. septembar]] [[1966]]) je srpski [[preduzetnik]], predsednik kompanije MPC Holding i MPC Properties. Smatra se jednim od najbogatijih ljudi u [[Srbija|Srbiji]].<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/235460/300-najmocnijih-u-Srbiji 300 najmoćnijih u Srbiji („Blic“, 14. februar 2011)]</ref> |
|||
'''Petar Matić''' je [[srbija]]nski preduzetnik, vlasnik kompanije „[[MPC Holding]]” (čiji je odeljak „[[MPC Propertis]]”). Vlasnik je velikog broja [[nekretnina]] u Beogradu. Trgovinski deo njegove firme čine „Vitro grupa”, „Merkata” i „MPC holding Iksel” i „MPC holding entriks”. |
|||
== Biografija == |
== Biografija == |
||
Petar Matić je rođen u Mariboru u [[Slovenija|Sloveniji]], studirao je Fakultet za hotelijerstvo u [[Opatija|Opatiji]] u [[Hrvatska|Hrvatskoj]]. Pre prelaska u [[Beograd]] i [[Srbija|Srbiju]] imao je uspešan posao na hrvatskom primorju, baveći se pretežno prodajom sportske obuće i odeće. |
|||
Po prelasku u Beograd, 1989. godine, osnovao je MPC (MP kao inicijali ličnog imena) kompaniju koja je postala izuzetno uspešna u narednim godinama. Tokom 1991, MPC je rastao, razvijao se i proširivao delatnost, te prerastao u MPC Group koja se ubrzo (2003) profilisala dva pravca razvoja: razvoj projekata u nekretninama i trgovina. |
|||
Rođen je u [[Maribor]]u [[1966]]. godine<ref name="politika"/>, a živeo u [[Benkovac|Benkovcu]]. MPC je osnovao [[1989]]. godine u Hrvatskoj, a prvi posao mu je bio, pišu mediji, snabdevanje tamošnjeg tržišta italijanskim cipelama. Neposredno pred početak rata dolazi u [[Beograd]], gde seli sedište kompanije.<ref name="Avakumović">[http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Nevidljivi-vlasnik-Ushca.lt.html Nevidljivi vlasnik „Ušća”]</ref> Tokom rata i [[Međunarodne sankcije protiv SR Jugoslavije|sankcija]] Petar Matić se obogatio trgovinom akciznim proizvodima ([[cigarete]], [[alkohol]] i [[nafta]]), uz podršku tadašnje vlasti.<ref name="Predojević">[http://www.dejanlucic.net/cirilica/miskovic_vlada_srbijom.html Мишковић још води, пристиже Петар Матић]</ref><ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Nevidljivi-vlasnik-Ushca.lt.html Nevidljivi vlasnik „Ušća”]</ref> Priča se da je bio blizak s [[Marko Milošević|Markom Miloševićem]] i s zemljakom [[Mirko Marjanović|Mirkom Marjanovićem]] (koji mu je možda i rođak), koji ga je štitio.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Nevidljivi-vlasnik-Ushca.lt.html Nevidljivi vlasnik „Ušća”]</ref> Uspešnu poslovnu karijeru Petra Matića je [[1998]]. godine prekinuo boravak iza rešetaka. U zatvoru provodi više od 40 dana zbog „utaje poreza i zloupotrebe službenog položaja“.<ref>[http://www.balkanmagazin.net/danasnje-novine/cid167-27179/recesija-u-srbiji-i-najava-oporavka RECESIJA U SRBIJI I NAJAVA OPORAVKA]</ref> Spekuliše da je uhapšen zbog šverca cigareta.<ref>[http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=179&cl=19 Janez hara Beogradom]</ref> U javnosti se nagađa jesu li ga uhapsili zbog zloupotrebe službenog položaja ili je pravi razlog bio politički.<ref name="Predojević"/> |
|||
Ubrzo je Matić pokrenuo kompanije MPC Holding i MPC Properties, danas vodeće u oblasti trgovine i razvoja nekretnina u regionu. MPC Properties 2007. godine je ušao u strateško partnerstvo sa Merill Lynch / Bank of America. Ovo je bila prva investicija Merill Lyncha na teritoriji bivše [[Jugoslavija|Jugoslavije]].<ref>[http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=01&dd=08&nav_id=279480 Meril Linč suvlasnik MPC propertisa (B92, 8. januar 2008)]</ref> |
|||
S promenom vlasti, [[2000]]. godine, Matić je nastavio neometano da se bavi svojim poslom. Navodno je tada postao blizak sa Zoranom Janjuševićem.<ref>[http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=179&cl=19 Janez hara Beogradom]</ref> U Knez Mihajlovoj ulici kupuje preduzeće Elektrotehna usled čega nastaje žestoki obračun među zaposlenima i rukovodstvom. Ubrzo Matić pretvara zgradu Elektrotehne u robnu kuću "Planet". Za 2.600 kvadratnih metara najskupljeg prostora na Balkanu, platio je samo četiri i po miliona evra, mada su minimalne procene iznosile bar 15 miliona evra.<ref>[http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=179&cl=19 Janez hara Beogradom]</ref> Petar Matić je u procesu privatizacije nakon 2000. godine kupio još nekoliko firmi, uključujući fabriku čarapa „Partizanku”, na čijem je mestu izgradio luksuzni stambeni kompleks „Oaza”, i štampariju „[[Bigz]]”, koju planira da pretvori u hotel. Jedan je od najvećih investitora u nekretnine. Široj javnosti njegova kompanija najpoznatija kao kupac poslovnog centra „Ušće”. S novosadskim biznismenom Miodragom Kostićem Koletom i slovenačkim partnerima Matić je kupio bivšu zgradu Centralnog komiteta, da bi je na kraju celu otkupio. Vlasnik je [[PC Ušće|poslovnog centra „Ušće”]] u [[Beograd]]u (nekada „zgrada CK“), i najvećeg šoping-mola na Balkanu, koji je otvorio na Ušću. Najavljivao je i da će na Ušću podići i kulu bliznakinju. |
|||
Matićeve kompanije su danas lideri na tržištu u ovom delu Evrope. Zapošljavaju preko 1.000 radnika i jedan su od najznačajnijih investitora u Srbiji.<ref>[http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=01&dd=17&nav_id=280948 MPC ulaže 550 miliona evra (B92, 17. januar 2008)]</ref> Značajne projekte u regionu, kao što su maloprodaje, poslovni prostori, stambeni i logistički prostori, realizovala je MPC Properties:Ušće šoping centar (prvi regionalni šoping centar), Immo Outlet Centar, poslovni centar „Tri lista duvana“ i stambeni kompleks/kondominijum „Oaza“. |
|||
Kada je kupio „Hipo konsultante”, preduzeće za investiranje u nekretnine, postao je vlasnik lokacija „Tri lista duvana” i placa pokraj Kalemegdana. Matić poseduje i „Imo centre” na nekoliko lokacija, i bivšu robnu kuću „Planet” u Knez Mihailovoj ulici. Njegova firma „MPC propertis” gradi i poslovni prostor u novobeogradskom Bloku 43, a u planu je i izgradnja poslovno-stambene četvrti u Bloku 11. Ovaj plac, Matić je pazario od Kineske ambasade. Sa Milijom Babovićem napravio je „Sitroenov servis” na Čukarici.<ref name="Avakumović"/> Njegovu poziciju odnedavno je ojačala američka investiciona banka „Meril Linč”, koja ima udeo od 25 odsto u „MPC propertisu”. |
|||
Petar Matić se retko pojavljuje u javnosti, ne daje izjave za štampu i njegove fotografije se ne mogu videti u lokalnim novinama.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Nevidljivi-vlasnik-Ushca.lt.html Nevidljivi vlasnik „Ušća“ („Politika“, 31. mart 2009)]</ref> Petar Matić je član ICSC - International Council of Shopping Centres. |
|||
Petar Matić se redovno kloni [[javnost]]i, ne daje izjave [[novinari]]ma, a njegove slike se ne mogu videti u domaćoj štampi.<ref name="politika"/> Matićeva biografija ne može se naći na zvaničnoj internet stranici njegove kompanije.<ref name="politika"/> Svoje ponašanje obrazlaže rečima da, kad ga niko ne zna, može bilo gde da sedne, popije s prijateljima i zapeva, a da se ne upire prstom u njega.<ref name="politika">[http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Treci-covek-iz-trke-za-IMT.lt.html Treći čovek iz trke za IMT]</ref> Pažnju javnosti je skrenuo na sebe [[2008]]. godine povodom "sudara" sa [[Miroslav Mišković|Miroslavom Miškovićem]], kada je preuzeo Autokomandu (3 ha zemljišta) i time pokvario Miškovićeve planove.<ref name="Avakumović"/><ref>[http://www.emg.rs/vesti/srbija/69739.html Matić protiv Miškovića]</ref> U regionu je takođe dospeo u pažnju javnosti kada se [[2008]]. pročulo da "srbijanski [[tajkun]] Petar Matić kupuje Holiday Inn" u [[Sarajevo|Sarajevu]].<ref>[http://www.superbosna.com/vijesti/politika/srbijanski_tajkun_petar_matiae_kupuje_%22holiday_inn%22!?/ Srbijanski tajkun Petar Matić kupuje "Holiday Inn"!?]</ref><ref>[http://www.business.hr/vijesti/srbijanski-tajkun-petar-matic-kupio-sarajevski-holiday-inn Srbijanski tajkun Petar Matić kupio sarajevski Holiday Inn]</ref> |
|||
== Reference == |
|||
[[2010]]. godine, usled svetske ekonomske krize i očekivanog pada cena na tržištu nekretnina, Matić je počeo da rasprodaje neke svoje nekretnine - prodao je poslovnu zgradu i dva placa u Novom Beogradu, a za tri hektara placa na Autokomandi zatražio raskid ugovora o zakupu.<ref>[http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=02&dd=26&nav_id=414174 Petar Matić rasprodaje nekretnine]</ref> |
|||
{{izvori}} |
|||
{{DEFAULTSORT:Matić, Petar}} |
|||
„MPC holding”, koji je prilikom osnivanja imao samo troje zaposlenih, danas zapošljava više od hiljadu ljudi.<ref name="Avakumović"/> |
|||
| ⚫ | |||
== Kontroverze == |
|||
| ⚫ | |||
[[Kategorija:Srpski preduzetnici]] |
|||
[[Kategorija:Mariborčani]] |
|||
[[en:Petar Matić]] |
|||
=== Privatizacija BIGZ-a === |
|||
[[Datoteka:Strari bigz.jpg|thumb|[[Zgrada BIGZ-a]] u Beogradu, nekada najveća štamparija u [[SFRJ]].]] |
|||
Emisija [[Insajder (B92)|Insajder]] televizije [[B92]] je istraživala o nepravilnostima [[privatizacija|privatizacije]] [[BIGZ]]-a [[2007]]. godine. Navodi se da je zemljište veličine jedan [[hektar]], na kojem se nalazi [[zgrada BIGZ-a]], ustupljeno je bez [[licitacija|licitacije]]. BIGZ je na aukciji, bez licitacije, prodat firmi „Beta partners”, iza koje stoji srbijanski veleposednik Petar Matić. Cena je bila oko tri i po miliona [[euro|eura]]. Da je država zgradu dala kao građevinsko zemljište dala na licitaciju, grad bi zaradio višestruko. Lokacija na kojoj se nalazi zgrada BIGZ-a je u prvoj gradskoj zoni, gde je ar tada vredeo skoro 90.000 eura. Tako bi na aukciji jedan hektar zemljišta ovde potencijalno mogao biti plaćen i devet miliona eura.<ref>[http://www.b92.co.rs/info/emisije/insajder.php?yyyy=2011&mm=05&nav_id=515303 Insajder, ponedeljak 23.05.2011]</ref> |
|||
=== Afera "Ušće" === |
|||
[[Datoteka:Usce tower and the Moon.jpg|thumb|[[Poslovni centar Ušće]] (nekad zgrada CK), najviša zgrada [[Beograd]]a, [[Srbija|Srbije]] i [[Balkan]]a.]] |
|||
U aprilu [[2009]]. mediji su otvorili "aferu Ušće" oko načina prodaje zgrade [[Poslovni centar Ušće|Poslovnog centra „Ušće“]] [[2001]]. godine i poklanjanja 4,58 hektara gradskog građevinskog zemljišta koje se nalazilo uz zgradu. Mediji su došli do informacija i dokumenata koji pokazuju da je prodajom spornog zemljišta bez javne licitacije budžet grada Beograda izgubio više od 30 miliona evra. [[Mediji]] takođe navode da komisija prvih mesec i po dana raspisivanja konkursa nije postojala, pa je nejasno ko je tada radio na sprovođenju konkursa. Potom, ugovor nije potpisan sa konzorcijumom „MPC GROUP“ iz Beograda koji je izabran na konkursu, već sa firmom „European Construction d.o.o.“ iz Beograda, koja uopšte nije učestvovala na konkursu, već je nastala nakon skoro četiri meseca pošto je završen konkursni rok, odnosno sedam dana pre nego što će biti potpisan ugovor o kupoprodaji.<ref name="Нинић">[http://pistaljka.rs/home/read/41 Заборављена афера „Ушће“]</ref> |
|||
Na zahtev Savezne direkcije za imovinu, konkursna komisija je 19. oktobra [[2001]]. godine poslala dopis u kome se navodi da se zemljište oko „Ušća“ nalazi „u državnoj svojini i da predmet kupoprodajnog ugovora može biti isključivo zgrada PC „Ušće“, a ne i gradsko građevinsko zemljište koje je [[vlasništvo]] [[Republika Srbija|Republike Srbije]]“. Savezna direkcija za imovinu je 22. oktobra 2001. prosledila mišljenje Saveznoj vladi, kao upozorenje da se zemljište ne može ustupiti Matiću. Bez obzira na ovo upozorenje, Savezna vlada je donela odluku da se zaključi sporni ugovor sa firmom Petra Matića.<ref name="Нинић"/> Ova transakcija bila je povod oštrih sukoba u vrhu vlasti, zbog čega se savezni ministar finansija [[Jovan Ranković]] sukobio sa premijerom [[Vojislav Koštunica|Vojislavom Koštunicom]] i dao ostavku. Ranković je tvrdio da je zgrada CK gotovo poklonjena Matiću.<ref>[http://www.balkanmagazin.net/danasnje-novine/cid167-27179/recesija-u-srbiji-i-najava-oporavka RECESIJA U SRBIJI I NAJAVA OPORAVKA]</ref> |
|||
Tek nakon otvaranja afere u javnosti, otkriveno je da postoje dve verzije ugovora o kupoprodaji i to jedna verzija ugovora na koju je saglasnost dao Savezni javni pravobranilac i potpuno druga verzija ugovora koji je sa kompanijom Petra Matića potpisan i zaveden u Saveznoj vladi (br: 475-181/2001).<ref name="Нинић"/> Prema pravnoj regulativi, Matić nije smeo da gradi novi objekat na poklonjenoj parceli, ali je uspeo da izdejstvuje dve izmene urbanističkog plana grada Beograda, prvo [[2004]]. godine, a zatim i [[2007]]. godine. Prvobitno je u urbanističkom planu decidno stajalo: „Predloženim rešenjem zgrada se uklanja u potpunosti, te se na pripadajućem prostoru predviđa izgradnja kompleksa novih zgrada. Površina ovih zgrada je 30.000 m2“. No, privatizovana zgrada uopšte nije porušena, već je rekonstruisana i to u daleko većoj površini od dozvoljenih 30.000 m2. Gradske vlasti su na kraju Petru Matiću odobrile izgradnju objekta površine ukupne površine čak 117.138 m2 (65.449 m2 nadzemno i 51.689 m2 podzemno).<ref name="Нинић"/> |
|||
Nakon izbijanja afere u javnost, gradska vlast je [[19. maj]]a [[2009]]. godine celokupnu dokumentaciju ustupila Republičkom javnom pravobranilaštvu i Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu, ali pravosudni organi nakon više od godinu dana javnosti ne saopštavaju da li će neko biti krivično sankcionisan.<ref name="Нинић"/> |
|||
=== Pranje novca === |
|||
[[2010]]. godine je pravosnažnom presudom Privrednog apelacionog suda u Beogradu (1Pkž 445/10) [[Komercijalna banka]] u Beogradu kažnjena zbog sumnjivih transakcija, odnosno zbog zbog kršenja odredaba Zakona o sprečavanju pranja novca. U jednom od spornih slučajeva, prilikom otvaranja dinarskog računa Komercijalna banka nije prikupila obavezne identifikacione podatke za pravno lice MPC Properties d.o.o iz Beograd, čiji je vlasnik Petar Matić.<ref>http://pistaljka.rs/home/read/141 Комерцијална банка кажњена због сумњивих трансакција</ref> |
|||
=== Ostalo === |
|||
Mediji pominju i neregularnosti prilikom kupovine čuvene stare beogradske kafane "Tri lista duvana", iz [[19. vek]]a. Planovima je bilo predviđeno da na placu od 10.500 kvadrata bude sagrađen ekskluzivni hotel površine 10.000 kvadratnih metara. Matić je izmenom urbanističkih planova dobio skoro duplo više - 17.000 kvadrata poslovnog prostora. [[Novinari]] ga optužuju da je potkupio gradske vlasti i vrh Demokratske stranke da bi mu izdali drastično promenjeno urbanističko rešenje.<ref name="Predojević"/> |
|||
Ubrzo po Matićevom preuzimanu hotela Holiday inn u Sarajevu, Kantonalna agencija za privatizaciju pokrenula je raskid kupoprodajnog ugovora.<ref>[http://www.b92.net//biz/vesti/region.php?yyyy=2008&mm=04&dd=24&nav_id=295653 Raskida se ugovor za "Holiday Inn"]</ref><ref>http://www.vibilia.rs/srpski/izvestaj/0508/holidej_310308.pdf</ref> |
|||
Iza Matićeve kompanije „MPC Propertis“ stoji [[offshore]] kompanija „[[Balkans Real Estate]]“ iz Holandije, što služi za izbegavanje plaćanja godišnjeg [[porez]]a na dobit u Srbiji.<ref name="Нинић"/> |
|||
== Izvori == |
|||
{{Izvori|2}} |
|||
== Vanjske veze == |
|||
* [http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Nevidljivi-vlasnik-Ushca.lt.html Nevidljivi vlasnik „Ušća”] |
|||
* [http://www.mpcproperties.rs/ MPC Propertis] |
|||
{{Lifetime|1966| |Maticć, Petar}} |
|||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
Verzija na datum 5 decembar 2012 u 11:03
Za ostale upotrebe, v. Petar Matić Dule.Petar Matić (Maribor, 3. septembar 1966) je srpski preduzetnik, predsednik kompanije MPC Holding i MPC Properties. Smatra se jednim od najbogatijih ljudi u Srbiji.[1]
Biografija
Petar Matić je rođen u Mariboru u Sloveniji, studirao je Fakultet za hotelijerstvo u Opatiji u Hrvatskoj. Pre prelaska u Beograd i Srbiju imao je uspešan posao na hrvatskom primorju, baveći se pretežno prodajom sportske obuće i odeće.
Po prelasku u Beograd, 1989. godine, osnovao je MPC (MP kao inicijali ličnog imena) kompaniju koja je postala izuzetno uspešna u narednim godinama. Tokom 1991, MPC je rastao, razvijao se i proširivao delatnost, te prerastao u MPC Group koja se ubrzo (2003) profilisala dva pravca razvoja: razvoj projekata u nekretninama i trgovina.
Ubrzo je Matić pokrenuo kompanije MPC Holding i MPC Properties, danas vodeće u oblasti trgovine i razvoja nekretnina u regionu. MPC Properties 2007. godine je ušao u strateško partnerstvo sa Merill Lynch / Bank of America. Ovo je bila prva investicija Merill Lyncha na teritoriji bivše Jugoslavije.[2]
Matićeve kompanije su danas lideri na tržištu u ovom delu Evrope. Zapošljavaju preko 1.000 radnika i jedan su od najznačajnijih investitora u Srbiji.[3] Značajne projekte u regionu, kao što su maloprodaje, poslovni prostori, stambeni i logistički prostori, realizovala je MPC Properties:Ušće šoping centar (prvi regionalni šoping centar), Immo Outlet Centar, poslovni centar „Tri lista duvana“ i stambeni kompleks/kondominijum „Oaza“.
Petar Matić se retko pojavljuje u javnosti, ne daje izjave za štampu i njegove fotografije se ne mogu videti u lokalnim novinama.[4] Petar Matić je član ICSC - International Council of Shopping Centres.