Altruizam

Altruizam (lat. alter, drugi) u najširem smislu obuzima, psihičku dispoziciju ili spremnost žrtvovati se za druge, specifična dobronamerna dela (altruistična dela) ili normu, etičku vrednost, koja odlucuje, da je potrebno žrtvovati se za druge.

U uzem smislu znaci altruizam etičku usmerenost, cije osnovno načelo je težiti ka sreči, dobrom, dobrom drugih, iako na račun vlastite sreče ali življenja. Kontra altruizmu su u tom slucaju egoizam,sebičnost i individualizam.

Altruizam je moguče razumeti i kao teoriju, koja zastupa stajaliste, o »preosetljivosti«, o »prirodnoj« sklonosti ka altruizmu, koji potice iz osecaja povezanosti, pripadnosti ljudskom narodu, prijateljstva, drugarstva, ljubavi, braka, solidarnosti i slicnog. Altruizam je, ako ga tako razumemo, subjektivan i spontan.

Émile Durkheim, početnik savremene sociologije, je, izmedju ostalog, proucavao tako zvano altruističko samoubistvo, koje je zapravo samoubistvo u korist zajednickog interesa, sto upucuje na to, da je isti rezultat kolektivističkog pritiska i želje po drustvenom priznanju ili podrsci (social approval).