Relikvija – razlika između verzija
m Moving from Hrišćanstvo to Kršćanstvo (vidi Šablon:Prekat) |
Nema sažetka izmjene |
||
| Red 6: | Red 6: | ||
U hrišćanstvu ([[katoličanstvo|katoličanstvu]] i [[pravoslavlje|pravoslavlju]]) su mošti jedan od najstarijih oblika poštovanja svetitelja čije je postojanje dokazano još u [[2. vek]]u, daleko pre poštovanja ikona i drugih formi prezentacije svetitelja. U antici je svaki oblik poštovanja mošti bio nepoželjan i bilo čiji posmrtni ostaci su smatrani nečistim. [[Protestantizam|Protestanti]] još od doba [[Martin Luter|Martina Lutera]] većinski ne prihvataju tradicije poštovanja mošti i smatraju ih nebiblijskim, dok [[Hrišćanska adventistička crkva|adventisti]] i [[jehovini svedoci]] ih čak smatraju đavolskim. |
U hrišćanstvu ([[katoličanstvo|katoličanstvu]] i [[pravoslavlje|pravoslavlju]]) su mošti jedan od najstarijih oblika poštovanja svetitelja čije je postojanje dokazano još u [[2. vek]]u, daleko pre poštovanja ikona i drugih formi prezentacije svetitelja. U antici je svaki oblik poštovanja mošti bio nepoželjan i bilo čiji posmrtni ostaci su smatrani nečistim. [[Protestantizam|Protestanti]] još od doba [[Martin Luter|Martina Lutera]] većinski ne prihvataju tradicije poštovanja mošti i smatraju ih nebiblijskim, dok [[Hrišćanska adventistička crkva|adventisti]] i [[jehovini svedoci]] ih čak smatraju đavolskim. |
||
Radi održavanja svetačkih moštiju, one se ritualno lakiraju i presvlače s vremena na vreme.<ref>http://pescanik.net/2012/10/tuga-na-oplencu/ Tuga na Oplencu</ref> |
|||
{{commonscat|Relics}} |
{{commonscat|Relics}} |
||
Verzija na datum 10 oktobar 2012 u 02:48
Relikvije ili mošti predstavljaju objekat verskog poštovanja, posebno deo posmrtnih ostataka ili lične imovine svetitelja. Posebnu formu mošti predstavljaju "dodirne relikvije", odnosno predmeti sa kojima je svetitelj došao u dodir ili navodno došao u dodir, kao npr. delovi odeće i sl. Mnogi hrišćani smatraju da su mošti izvor Božanske energije.
Pojam mošti je obrađen u svim većim svetskim religijama, ali najviše u hrišćanstvu, šintoizmu i budizmu.
U hrišćanstvu (katoličanstvu i pravoslavlju) su mošti jedan od najstarijih oblika poštovanja svetitelja čije je postojanje dokazano još u 2. veku, daleko pre poštovanja ikona i drugih formi prezentacije svetitelja. U antici je svaki oblik poštovanja mošti bio nepoželjan i bilo čiji posmrtni ostaci su smatrani nečistim. Protestanti još od doba Martina Lutera većinski ne prihvataju tradicije poštovanja mošti i smatraju ih nebiblijskim, dok adventisti i jehovini svedoci ih čak smatraju đavolskim.
Radi održavanja svetačkih moštiju, one se ritualno lakiraju i presvlače s vremena na vreme.[1]
- ↑ http://pescanik.net/2012/10/tuga-na-oplencu/ Tuga na Oplencu