Jelena Đurović

Jelena Đurović (13. jul 1973, Beograd, Jugoslavija) je novinar, pisac i politički aktivista. Njeno angažovanje odlikuje zalaganje za promenu sistema kulturne politike Republike Srbije, suočavanje sa odgovornošću za ratove na teritoriji bivše Jugoslavije, kao i afirmaciju antifašističkog pokreta iz perioda pre i za vreme Drugog svetskog rata.

Biografija

Jelena je rođena u građanskoj porodici, jevrejsko-crnogorskog porekla. Kćerka je Vukašina Đurovića, uspešnog advokata koji je 1983. poginuo u saobraćajnoj nesreći, i Svetlane Davidovac. Njena majka Svetlana i baka Helena Škarda su tokom Jeleninog odrastanja držale jedinu rukavičarsku radnju u Beogradu, zanat koji je baka usavršila posle dolaska porodice u Srbiju, početkom 20. veka. Tetka Jelenine prabake Serafine bila je Lotika "Loti" Cilermajer, junakinja romana "Na Drini ćuprija", Ive Andrića, dobitnika Nobelove nagrade za književnost 1961. Lotikina i Serafinina porodica je u 19. veku došla iz Krakova u Višegrad, da bi se po izbijanju ekonomske krize početkom 20. veka, jedan njen deo preselio u Beograd. Očeva familija potiče iz sela Vukovci, u dolini Zete, okolina Titograda (današnja Podgorica). I baba i deda po očevoj strani su bili partizani u NOB-u, što je zainteresovalo Jelenu za istoriju ovog pokreta. Takođe, i majčin deo familije podržavao je predratnu komunističku partiju, ali činjenica da niko nije bio član SK posle Drugog svetskog rata uzrokuje da porodica bude primorana da proda nekoliko radnji i imanje u centru Beograda. Zbog mešovitog porekla, za sebe tvrdi da je "jugoslovenka".

Književnost

Jelena je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, odsek Pozorišna i radio produkcija, i sredinom devedesetih radi na nekoliko pozorišnih projekata, ali od teatra ubrzo odustaje, prvenstveno zbog korupcije i nepotizma koji vladaju u ovoj oblasti srpske kulture. Jelenin diplomski rad "Pozornica u senci vešala" tretirao je programsku politiku beogradskih pozorišta za vreme vladavine Slobodana Miloševića, a deo ovog rada publikovan je u pozorišnom časopisu "Teatron". Period bombardovanja provodi živeći u Budimpešti gde pravi teze koji će kasnije postati roman "Kraljevstvo". Iako se tokom devedesetih specijalizovala za oblast odnosa sa javnošću, Jelena silom prilika prihvata ove poslove u marketinškim agencijama, u kojima radi u periodu 2000-2004. Tokom ovog perioda završava i objavljuje roman "Kraljevstvo", čiji je deo objavljen i u knjizi "Voices from the faultline".

Datoteka:30. februar - korice - Aleksandar Macasev (low resolution).jpg

Korice romana "30. februar", autor Aleksandar Maćašev, Njujork 2011.

Iskustva u srpskom advertajzingu i aktivnost na srpskoj političkoj sceni daju joj inspiraciju za naredni roman, "30. februar", objavljen u oktobru 2011. godine.

Po rečima autorke ovo je "ljubavna priča o kraju sveta", dok je jedan od recezenata, Dimitrije Vojnov, napisao: "30. februar je ljubavni roman o ljudima koji su toliko uvereni u vlastitu pamet pa misle da su iznad ljubavi; politički roman o vlastodršcima toliko uverenim u svoju nezamenjivost da pomisle kako su iznad elementarne etike; naučnofantastični roman o vanzemaljcima koji su civilizacijski toliko superiorni da misle da su iznad srpskog prkosa. Ovo je roman o svima onima koje su ponekad uništili ljubav, pravda i Srbi."

Stil

Kako sama izjavljuje, najjači uticaj na stvaralaštvo Jelene Đurović imaju dela američkog pisca Breta Istona Elisa, koga ističe kao svoj "dvadesetogodišnji uzor". Takođe, Jelena često pominje i filmove "Dogvil" i "Element zločina" danskog reditelja Larsa Von Trira, i knjigu "Running wild" J.G. Ballarda kao presudne za razmišljanje o literarnim formama. O Triru i Elisu je napisala nekoliko novinskih članaka. U tekstovima, kao inspiraciju često spominje i radove Miroslava Krleže i dramu "Hrvatski Faust" Slobodana Šnajdera. Fascinacija anti-utopijom, satirom i transgresijom oseća se u "Kraljevstvu", gde je podsmevanje istoriji i pojmu nacije jedan od ključnih motiva. "Kraljevstvo" preispituje i meta-religiozna kabalistička učenja, slično načinu na koji to radi film PI Darena Aronofskog. Iako za sebe tvrdi da je ateista, Đurovićeva često ističe svoje jevrejsko poreklo i poštovanje prema tradiciji i kulturi jevrejske zajednice.

Politika

Po sopstvenom svedočenju, politički je aktivna od 1991. ali se politici najozbiljnije posvećuje 2006. godine kada se učlanjuje u Liberalno Demokratsku Partiju. Posle srpskih parlamentarnih izbora u maju 2008. Jelena Đurović postaje odbornik LDP na beogradskoj opštini Vračar. Iz radijskih nastupa i tekstova koje je objavila može se videti da se zalaže za prava manjina, sekularnu državu, hapšenje ratnih zločinaca i demonopolizaciju srpske privrede. Ipak, tekstovi joj se pretežno odnose na problematizaciju pojava u kulturi i medijima, kako u Srbiji tako i u Velikoj Britaniji, gde često boravi.

Od februra 2011. Jelena je član stalnog sastava Gradskog Odbora LDP Beograd.

Novinarstvo

Đurovićeva je sredinom devedesetih završila višemesečni novinarski kurs koji je bio finansiran od strane tadašnjeg Soroš Fonda Jugoslavija. Od 1994. do 1995. radi na radiju "Studio B" kao autor i urednik emisije "Time in", a koju je takođe sponzorisao Soroš Fond. Od oktobra 2005. uređuje i piše na popularnom blogu "Agit Pop" čiji je moto citat iz Frojdovog pisma Ajnštajnu, napisanog u Beču, septembra 1932: "DRAGI PROFESORE AJNŠTAJN... ...NO IPAK MOŽEMO DA KAŽEMO JEDNO: SVE ŠTO PODSTIČE RAZVOJ KULTURE, ISTOVREMENO DELUJE PROTIV RATA...". U međuvremenu Jelena piše za nekoliko srpskih novina, a od septembra 2008. postaje i deo uredničkog tima prve nezavisne internet radio stanice u Srbiji "Novi Radio Beograd". Na ovom radiju, do odlaska u London, uređuje dnevni program sredom, poziva na hapšenje Ratka Mladića, kritikuje Srpsku pravoslavnu crkvu, poziva na pomirenje sa Kosovskim Albancima, a u program često pušta američku himnu, čime provocira nacionaliste i evro-skeptike. Od početka 2009. sa dramaturgom Ivanom Velisavljevićem vodi emisiju o filmu i pop-kulturi "Specijalno nevaspitanje", kao i emisiju "Slobodna ili smrt", koja se bavi emancipacijom i ulogom žena u politici, umetnosti i društvu. Ovaj program uređuje u saradnji sa srpskom glumicom Lenom Bogdanović. Od 19. maja 2009. Jelenin dnevni program dobija novi termin i emituje se utorkom od 21h do 23h pod nazivom "Agitpop". Format emisije se nije promenio. Poznavalac je popularne muzike a kao omiljene grupe navodi britanski indi/pop bend Aztec Camera, francusku grupu Phoenix, Pola Sajmona i R.E.M. Napisala je i nekoliko tekstova o fenomenu Evrovizije, a zalaže se za ukidanje granica između "elitne" i "popularne" kulture.

U januaru 2011. godine Jelena pokreće portal agitpop.me na kojem nastavlja da obrađuje teme iz kulture, napada haške begunce, Srpsku pravoslavnu crkvu i pojave u društvu koje se protive demokratskim principima. Ciljevi portala mogu se sažeti u sledećih nekoliko rečenica: "Srbijа u EU. Srbija u NATO. Stop kulturnom genocidu državnih medija. Smanjenje uticaja crkve na društvo. Stop kultur-rasizmu. Stop istorijskom revizionizmu. Pomirenje sa susedima. Hapšenje ratnih zločinaca. Sva prava manjinama."

Privatni život

31. januara 2009. Jelena se udala se za Tomicu Oreškovića, potomka hrvatskog narodnog heroja Marka Oreškovića. Od februara 2009. Jelena živi između Beograda i Ričmonda u Londonu.