Narodna odbrana – razlika između verzija
m r2.7.1) (robot Dodaje: es:Narodna Odbrana |
|||
| Red 39: | Red 39: | ||
[[bg:Народна отбрана]] |
[[bg:Народна отбрана]] |
||
[[en:Narodna Odbrana]] |
[[en:Narodna Odbrana]] |
||
[[es:Narodna Odbrana]] |
|||
[[hr:Narodna odbrana]] |
[[hr:Narodna odbrana]] |
||
[[it:Narodna Odbrana]] |
[[it:Narodna Odbrana]] |
||
Verzija na datum 26 april 2012 u 16:33
Narodna odbrana je bila srpska paravojna formacija osnovana 1908. godine (u vreme Aneksione krize) u cilju pripajanja Bosne i Hercegovine Srbiji. Ova organizacija je iz Kraljevine Srbije u Bosnu slala četničke odrede, radi borbe protiv Austrije.[1] Za vreme Balkanskih ratova preko ove organizacije su regrutovani dobrovoljci za borbu u Makedoniji.
Ideologija
1911. godine pamflet pod nazivom Narodna odbrana Izdanje Središnog odbora Narodne odbrane, usresređen na šest glavnih tačaka[2]:
- Podizanje, inspirativanje i jačanje nacionalnih osećanja.
- Prijavljivanje i regrutacija dobrovoljaca.
- Stavaranje jedinica dobrovoljaca i njihovo pripremanje za oružani sukob.
- Prikupljanje dobrovoljnih priloga, uključujući novac i druge stvari neophodne za ostvarenje svojih zadataka.
- Organizacija, oprema i obuka specijalnih revolucionarnih grupa (Komita), namenjeno za posebne i nezavisne vojne akcije.
- Razvijanje aktivnosti za odbranu srpskog naroda u svim drugim pravcima.
Centralni komitet Narodne odbrane nalazio se u Beogradu.
Delovanje
U jesen 1912. balkanskim ratom je Makedonija podeljena između susednih država Srbije (Vardarska Makedonija), Bugarske (Pirinska Makedonija) i Grčke (Egejska Makedonija). Nakon zauzimanja vardarske Makedonije, vršen je pritisak na makedonsko slovensko stanovništvo da se izjašnjavaju kao Srbi. Oni koji su to odbijali su premlaćivani i mučeni.[3] Prema Izveštaju međunarodne komisije o Balkanskim ratovima, pripadnici Narodne odbrane su počinili teške ratne zločine nad civilnim stanovništvom.[4] U Skoplju se nalazio centralni komitet "narodne odbrane", a skopsko stanovništvo je njihovu centralu nazivalo "crna kuća", po zlokobnoj tajnoj organizaciji "Crna ruka" koja je stajala iza njih. U "crnu kuću" su nelojalni pojedinci odvođeni i premlaćivani.[5]
Nakon Sarajevskog atentata i početka prvog rata, u Austro-Ugarskoj su primijenjene vrlo oštre mjere protiv Narodne odbrane, Mlade Bosne i sličnih organizacija. Na najglasovitijem od tih procesa, na suđenju ljudima iz pokreta "Narodne odbrane" održanom u Banjoj Luci 1916. godine, optuženo je 156 osoba, od kojih ih je šesnaest osudeno na smrt a osamdeset šest na robiju.[6][7]
Izvori
- ↑ Narodna Odbrana (WWI Document Archive)
- ↑ English translation of Narodna Odbrana Izdanje Sredisnog Odbora Narodne Odbrane
- ↑ Izveštaj međunarodne komisije o Balkanskim ratovima (str. 53)
- ↑ Izveštaj međunarodne komisije o Balkanskim ratovima (str. 169)
- ↑ Izveštaj međunarodne komisije o Balkanskim ratovima (str. 169)
- ↑ Skaric i dr., Bosna pod austrougarskom upravom, str. 157-158.
- ↑ Kapidžic, "Austrougarska politika", str. 17.