Antiratni protesti u Beogradu (1991–1992) – razlika između verzija

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
{{radovi}}
Red 1: Red 1:
{{radovi}}
[[Datoteka:Antiratni protesti beograd 1991.jpg|thumb|Antiratni protesti u [[Beograd]]u [[1991]]. godine]]
[[Datoteka:Antiratni protesti beograd 1991.jpg|thumb|Antiratni protesti u [[Beograd]]u [[1991]]. godine]]


Red 9: Red 10:
Najpoznatija udruženja građana koja su se tada protivila ratu su [[Žene u crnom]], [[Centar za antiratnu akciju]] i [[Beogradski krug]].<ref>[http://www.republika.co.rs/492-493/20.html Antiratne i mirovne ideje u istoriji Srbije i antiratni pokreti do 2000. godine]</ref>
Najpoznatija udruženja građana koja su se tada protivila ratu su [[Žene u crnom]], [[Centar za antiratnu akciju]] i [[Beogradski krug]].<ref>[http://www.republika.co.rs/492-493/20.html Antiratne i mirovne ideje u istoriji Srbije i antiratni pokreti do 2000. godine]</ref>


== Pozadina ==
== Otpor ratu ==
{{main|Druga Srbija|Uloga srpskih medija u jugoslovenskim ratovima}}
{{main|Druga Srbija}}
⚫
Kada su počeli ratni sukobi na prostoru bivše Jugoslavije, otpor ratu je pružan na raznim mestima.

⚫
U [[Beograd]]u, kao i u čitavoj [[Srbija|Srbiji]], otpor regrutaciji je bio vrlo velik. Bilo je i mnogo [[dezerter]]a u svim redovima vojske.<ref name="libcom"/> U Beogradu je hiljade mladića spavalo svake noći u drugom stanu kako bi izbegli vojne pozive.<ref name="libcom"/> Prema nekim procenama, kada je izdata naredba o masovnoj mobilizaciji, samo 10% pozvanih se odazvalo.<ref name="libcom">[http://libcom.org/history/jugoslavija-od-smanjenja-plata-do-rata-wildcat Jugoslavija: Od smanjenja plata do rata]</ref> [[15. jul]]a 1991. više grupa koje su se bavile zaštitom ljudskih prava formirale su [[Centar za antiratnu akciju]], koji se bavio podrškom [[dezerter]]ima i pružanjem pravne pomoći.<ref>[http://www.e-novine.com/drustvo/30207-Mir-mora-ima-pozitivan-sadraj.html Mir mora da ima pozitivan sadržaj]</ref>

⚫
Jedne od prvih antiratnih demonstracija su organizovale zajedno tri ženske organizacije (Ženski parlament, Ženski lobi i Ženska stranka) ispred zgrade Skupštine Srbije. Žene aktivistkinje su velikim delom predstavljale nosilac antiratnog pokreta u Srbiji.<ref>[http://www.filg.uj.edu.pl/~wwwip/postjugo/files/212/ratirod.pdf Sonja Liht i Slobodan Drakulić, Kada je ime za mirovnjaka bilo žena: rat i rod u bivšoj Jugoslaviji]</ref> Naročitu istrajnost u protestima protiv rata je pokazala antiratna grupa »[[Žene u crnom]]«, čije su pripadnice narednih godina redovno organizovale javne proteste.<ref name="populizam"/><ref>[http://peacebuttons.info/E-News/peacehistoryoctober.htm Peace History]</ref>

⚫
U beogradskom pozoristu »Duško Radović« redovno je održavan Beogradski antiratni maraton (BAM), u vidu tribina protiv rata u kojima su učestvovali mnogi građani i članovi nastajućih antiratnih grupa.<ref>[http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/98/179/179_20.HTM 10. godina »Republike«]</ref> Ulicama i trgovima kretale su se kolone protiv rata i za mir nazvane »Poslednje zvono«. Pred Saveznom skupštinom organizovan je protest »Žuta traka«.<ref name="populizam"/> Oko Savezne skupštine je organizovan protestni »prsten mira«.<ref name="populizam"/> Organizovani su i antiratni koncerti (»Ne računajte na nas«).<ref name="populizam">[http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/232/232_23.html Demokratija i populizam]</ref>

⚫
Početkom [[1992]]. godine, članovi rok bendova [[EKV]], [[Partibrejkers]] i [[Električni orgazam]] formiraju projekat "[[Rimtutituki]]", čija je muzička aktivnost koncentrisana na antiratnu propagandu. Njihov najpoznatiji singl "Slušaj 'vamo!", s ključnim refrenom „Mir, brate, mir”, izdaje [[B92]], a promovisan je koncertom na kamionu koji je kružio ulicama [[Beograda]].

== Medijska propaganda ==
{{main|Uloga srpskih medija u jugoslovenskim ratovima}}
{{Multiple image
{{Multiple image
| align = right
| align = left
| direction = horizontal
| direction = horizontal
| image1 = Siroče na majčinom grobu.jpg
| image1 = Siroče na majčinom grobu.jpg
Red 20: Red 33:
| footer = [[Uloga srpskih medija u jugoslovenskim ratovima|Medijska propaganda]] je bila nemilosrdna: [[Večernje novosti]] su [[ulje na platnu]] [[Uroš Predić|Uroša Predića]] iz [[1888]]. koristile kao aktuelnu [[fotografija|fotografiju]] za širenje mržnje, navodeći da je reč o srpskom detetu u Bosni "''nad grobom oca, majke i ostale rodbine koju su u ofanzivi pobili muslimani''".
| footer = [[Uloga srpskih medija u jugoslovenskim ratovima|Medijska propaganda]] je bila nemilosrdna: [[Večernje novosti]] su [[ulje na platnu]] [[Uroš Predić|Uroša Predića]] iz [[1888]]. koristile kao aktuelnu [[fotografija|fotografiju]] za širenje mržnje, navodeći da je reč o srpskom detetu u Bosni "''nad grobom oca, majke i ostale rodbine koju su u ofanzivi pobili muslimani''".
}}
}}
Mediji su bili glavno [[propaganda|propagandno]] oruđe [[Slobodan Milošević|Slobodana Miloševića]] i [[Velika Srbija|velikosrpskih]] nacionalista kojim su širili [[šovinizam]], [[ksenofobija|ksenofobiju]] i [[mržnja|mržnju]] među širokim slojevima [[Srbi|srpskog]] stanovništva [[SFRJ|bivše Jugoslavije]].<ref name="Estetika">[http://www.e-novine.com/feljton/32262-Estetika-ratne-propagande.html Estetika ratne propagande]</ref>
⚫
Kada su počeli ratni sukobi na prostoru bivše Jugoslavije, otpor ratu je pružan na raznim mestima.


Za srpske ratne medije je karakteristično da su skoro u potpunosti bili orijentisani na mobilizaciju srpske javnosti za podršku ratu kroz izazivanje negativnih emocija kao što su [[strah]] i [[mržnja]], kao i da se u tome nimalo nije brinulo o činjenicama, pa čak i tehničkim detaljima koji bi mogli kompromitovati takvu aktivnost. Smatra se da su mediji odigrali ključnu ulogu u pripremi za [[rat]] i da bez njihovog učešća ne bi mogli biti počinjeni masovni [[ratni zločini]] koji su usledili na prostoru bivše [[SFRJ]].<ref name="Estetika"/>
⚫
U [[Beograd]]u, kao i u čitavoj [[Srbija|Srbiji]], otpor regrutaciji je bio vrlo velik. Bilo je i mnogo [[dezerter]]a u svim redovima vojske.<ref name="libcom"/> U Beogradu je hiljade mladića spavalo svake noći u drugom stanu kako bi izbegli vojne pozive.<ref name="libcom"/> Prema nekim procenama, kada je izdata naredba o masovnoj mobilizaciji, samo 10% pozvanih se odazvalo.<ref name="libcom">[http://libcom.org/history/jugoslavija-od-smanjenja-plata-do-rata-wildcat Jugoslavija: Od smanjenja plata do rata]</ref> [[15. jul]]a 1991. više grupa koje su se bavile zaštitom ljudskih prava formirale su [[Centar za antiratnu akciju]], koji se bavio podrškom [[dezerter]]ima i pružanjem pravne pomoći.<ref>[http://www.e-novine.com/drustvo/30207-Mir-mora-ima-pozitivan-sadraj.html Mir mora da ima pozitivan sadržaj]</ref>


Zahvaljujući tome što su i ne-Srbi (stanovnici drugih jugoslovenskih republika) bili izloženi takvoj srpskoj propagandi, ona je kod njih izazivala reakciju u vidu [[srbofobija|straha i mržnje prema Srbima]], pa je upravo srpska ratna propaganda korištena kao jedno od sredstava hrvatske, bošnjačke a nešto kasnije i albanske ratne propagande.<ref>U tome se kao jedan od primera ističe TV-emisija ''[[Slikom na sliku]]'' [[HRT|Hrvatske radiotelevizije]] u kojoj je upravo propagandni materijal [[Radiotelevizija Srbije|Radiotelevizije Srbije]] bio najpopularniji deo sadržaja.</ref>
⚫
Jedne od prvih antiratnih demonstracija su organizovale zajedno tri ženske organizacije (Ženski parlament, Ženski lobi i Ženska stranka) ispred zgrade Skupštine Srbije. Žene aktivistkinje su velikim delom predstavljale nosilac antiratnog pokreta u Srbiji.<ref>[http://www.filg.uj.edu.pl/~wwwip/postjugo/files/212/ratirod.pdf Sonja Liht i Slobodan Drakulić, Kada je ime za mirovnjaka bilo žena: rat i rod u bivšoj Jugoslaviji]</ref> Naročitu istrajnost u protestima protiv rata je pokazala antiratna grupa »[[Žene u crnom]]«, čije su pripadnice narednih godina redovno organizovale javne proteste.<ref name="populizam"/><ref>[http://peacebuttons.info/E-News/peacehistoryoctober.htm Peace History]</ref>


Ovaj period se smatra "najmračnijim i najsramotnijim poglavljem u istoriji novinarstva u Srbiji".<ref name="Estetika"/> Glavni predvodnici ratnohuškačke propagande su bili novinari i urednici [[Radio televizija Srbije|Radio televizije Srbije]], dnevnih listova [[Politika (novine)|Politika]], [[Politika express]] i [[Večernje novosti]].<ref name="Estetika"/> Mnogi novinari koji su učestvovali u kreiranju ratne propagande su i dalje na nekim položajima u medijima.<ref>[http://www.slobodnaevropa.org/content/Transcript/719817.html I novinare pred sud za ratne zločine]</ref>
⚫
U beogradskom pozoristu »Duško Radović« redovno je održavan Beogradski antiratni maraton (BAM), u vidu tribina protiv rata u kojima su učestvovali mnogi građani i članovi nastajućih antiratnih grupa.<ref>[http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/98/179/179_20.HTM 10. godina »Republike«]</ref> Ulicama i trgovima kretale su se kolone protiv rata i za mir nazvane »Poslednje zvono«. Pred Saveznom skupštinom organizovan je protest »Žuta traka«.<ref name="populizam"/> Oko Savezne skupštine je organizovan protestni »prsten mira«.<ref name="populizam"/> Organizovani su i antiratni koncerti (»Ne računajte na nas«).<ref name="populizam">[http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/232/232_23.html Demokratija i populizam]</ref>

⚫
Početkom [[1992]]. godine, članovi rok bendova [[EKV]], [[Partibrejkers]] i [[Električni orgazam]] formiraju projekat "[[Rimtutituki]]", čija je muzička aktivnost koncentrisana na antiratnu propagandu. Njihov najpoznatiji singl "Slušaj 'vamo!", s ključnim refrenom „Mir, brate, mir”, izdaje [[B92]], a promovisan je koncertom na kamionu koji je kružio ulicama [[Beograda]].


== Protesti protiv opsade Vukovara ==
== Protesti protiv opsade Vukovara ==

Verzija na datum 18 april 2012 u 14:03

Datoteka:Antiratni protesti beograd 1991.jpg
Antiratni protesti u Beogradu 1991. godine

Antiratni protesti u Beogradu 1991-1992. godine su održavani protiv početka ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a posebno protiv opsada gradova (Vukovara, Dubrovnika i Sarajeva) od strane tadašnje JNA.

U uličnim protestima protiv rata i građanskoj neposlušnosti su učestvovale brojne javne ličnosti kao i na hiljade građana.[1] Takođe je bilo veoma izraženo napuštanje redova vojske i otpor regrutaciji. U čitavoj Srbiji je 1991-1992 postojao veliki otpor mobilizaciji (uz oko dvesta hiljada dezertera), koja je u Beogradu sprovođena sa tek oko 15% uspešnosti.[2]

Pored organizovanih protesta, bilo je i individualnog otpora ratu. U jednom od najpozantijih primera, rezervista Vladimir Živković je odvezao tenk sa fronta u Vukovaru nazad do Beograda (oko 200 km), gde ga je parkirao ispred Savezne Skupštine u znak protesta protiv rata.[3][4][5]

Najpoznatija udruženja građana koja su se tada protivila ratu su Žene u crnom, Centar za antiratnu akciju i Beogradski krug.[6]

Otpor ratu

Glavni članak: Druga Srbija

Kada su počeli ratni sukobi na prostoru bivše Jugoslavije, otpor ratu je pružan na raznim mestima.

U Beogradu, kao i u čitavoj Srbiji, otpor regrutaciji je bio vrlo velik. Bilo je i mnogo dezertera u svim redovima vojske.[7] U Beogradu je hiljade mladića spavalo svake noći u drugom stanu kako bi izbegli vojne pozive.[7] Prema nekim procenama, kada je izdata naredba o masovnoj mobilizaciji, samo 10% pozvanih se odazvalo.[7] 15. jula 1991. više grupa koje su se bavile zaštitom ljudskih prava formirale su Centar za antiratnu akciju, koji se bavio podrškom dezerterima i pružanjem pravne pomoći.[8]

Jedne od prvih antiratnih demonstracija su organizovale zajedno tri ženske organizacije (Ženski parlament, Ženski lobi i Ženska stranka) ispred zgrade Skupštine Srbije. Žene aktivistkinje su velikim delom predstavljale nosilac antiratnog pokreta u Srbiji.[9] Naročitu istrajnost u protestima protiv rata je pokazala antiratna grupa »Žene u crnom«, čije su pripadnice narednih godina redovno organizovale javne proteste.[10][11]

U beogradskom pozoristu »Duško Radović« redovno je održavan Beogradski antiratni maraton (BAM), u vidu tribina protiv rata u kojima su učestvovali mnogi građani i članovi nastajućih antiratnih grupa.[12] Ulicama i trgovima kretale su se kolone protiv rata i za mir nazvane »Poslednje zvono«. Pred Saveznom skupštinom organizovan je protest »Žuta traka«.[10] Oko Savezne skupštine je organizovan protestni »prsten mira«.[10] Organizovani su i antiratni koncerti (»Ne računajte na nas«).[10]

Početkom 1992. godine, članovi rok bendova EKV, Partibrejkers i Električni orgazam formiraju projekat "Rimtutituki", čija je muzička aktivnost koncentrisana na antiratnu propagandu. Njihov najpoznatiji singl "Slušaj 'vamo!", s ključnim refrenom „Mir, brate, mir”, izdaje B92, a promovisan je koncertom na kamionu koji je kružio ulicama Beograda.

Medijska propaganda

Glavni članak: Uloga srpskih medija u jugoslovenskim ratovima
Datoteka:Siroče na majčinom grobu.jpg
Medijska propaganda je bila nemilosrdna: Večernje novosti su ulje na platnu Uroša Predića iz 1888. koristile kao aktuelnu fotografiju za širenje mržnje, navodeći da je reč o srpskom detetu u Bosni "nad grobom oca, majke i ostale rodbine koju su u ofanzivi pobili muslimani".

Mediji su bili glavno propagandno oruđe Slobodana Miloševića i velikosrpskih nacionalista kojim su širili šovinizam, ksenofobiju i mržnju među širokim slojevima srpskog stanovništva bivše Jugoslavije.[13]

Za srpske ratne medije je karakteristično da su skoro u potpunosti bili orijentisani na mobilizaciju srpske javnosti za podršku ratu kroz izazivanje negativnih emocija kao što su strah i mržnja, kao i da se u tome nimalo nije brinulo o činjenicama, pa čak i tehničkim detaljima koji bi mogli kompromitovati takvu aktivnost. Smatra se da su mediji odigrali ključnu ulogu u pripremi za rat i da bez njihovog učešća ne bi mogli biti počinjeni masovni ratni zločini koji su usledili na prostoru bivše SFRJ.[13]

Zahvaljujući tome što su i ne-Srbi (stanovnici drugih jugoslovenskih republika) bili izloženi takvoj srpskoj propagandi, ona je kod njih izazivala reakciju u vidu straha i mržnje prema Srbima, pa je upravo srpska ratna propaganda korištena kao jedno od sredstava hrvatske, bošnjačke a nešto kasnije i albanske ratne propagande.[14]

Ovaj period se smatra "najmračnijim i najsramotnijim poglavljem u istoriji novinarstva u Srbiji".[13] Glavni predvodnici ratnohuškačke propagande su bili novinari i urednici Radio televizije Srbije, dnevnih listova Politika, Politika express i Večernje novosti.[13] Mnogi novinari koji su učestvovali u kreiranju ratne propagande su i dalje na nekim položajima u medijima.[15]

Protesti protiv opsade Vukovara

Glavni članak: Opsada Vukovara
Datoteka:Bdenje protiv rata u hrvatskoj 1991.jpg
Jedno od noćnih bdenja u Beogradu za sve žrtve rata.

Zbog opsade Vukovara organizovani su mnogi antiratni protesti. Organizovane su peticije protiv mobilizacije za rat i za amnestiju onih koji su odbijali učešće u njemu. Organizovana je neposredna pomoć onima koji su izbegavali učešće u ratu.[10]

U vreme pada Vukovara, krajem novembra 1991. godine, pred zgradom Predsedništva Srbije svake večeri su se okupljali građani, održavali večernja bdenja i palili sveće za sve poginule u ratu.[10][16] Na platou kod Andrićevog venca okupljale su se Žene u crnom, antiratne organizacije, građanke i građani, i ispisivala se knjiga Grobnica za Miroslava Milenkovića, rezervistu koji se ubio između dva stroja, onih koji idu na Vukovar i dezertera koji odlažu oružje.[16]

Protesti protiv opsade Dubrovnika

Glavni članak: Opsada Dubrovnika
Datoteka:Opsada Dubrovnika.jpg
Opsada Dubrovnika 1991.

U Pionirskom parku Beogradu su održavani antiratni protesti “Prekinimo mržnju da prestane rat“ protiv bombardovanja Dubrovnika, na kojima su pored građana učestvovale i grupe umetnika, kompozitori, glumci i dr.[10] Na bini su Mirjana Karanović i Rade Šerbedžija zajedno pevali “Ja ne mogu protiv druga svog”. Organizovano je i potpisivanje peticije za Dubrovnik, koju su potpisivali uglavnom profesori i studenti Filozofskog fakulteta u Beogradu, zahtevajući da se Dubrovnik deblokira. Demonstranti su nakon toga išli u Generalštab, pokušavajući da ubede vojsku u "zloslutnost blokade".[1]

Datoteka:Milan mladenovic.jpg
Milan Mladenović na antiratnom koncertu u Beogradu.

Učesnici anti-ratnih demonstracija su naglašavali tradicionalno prijateljstvo Dubrovnika i njegovog hercegovačkog zaleđa, navodeći primere da su sela Konavala i Dubrovačkog Primorja još za Nevesinjske Bune pružila utočiste u zbegu hiljadama porodica iz Popovog Polja, Bileće i Stare Crne Gore. Takođe je naglašavano da tokom Drugom svetskom ratu u Dubrovniku skupljala ne samo pomoć za partizane, već su Dubrovčani nosili narodu Popovog Polja sol i “modru galicu” za stoku i obradu vinograda.[1]

Tokom opsade Dubrovnika, beogradski rok muzičar Milan Mladenović je na svojim koncertima pozivao publiku da minutom ćutanja odaju počast bombardovanom Dubrovniku i njegovom stanovništvu.[17]

Gotovo istovremeno sa beogradskim protestima, na Cetinju su crnogorski građani pod vodstvom Liberalnog saveza Crne Gore protestvovali protiv učešća crnogorskih vojnika u napadu na Dubrovnik pesmom: "Sa Lovćena vila kliče, oprosti nam Dubrovniče".[18][19]

Protesti protiv opsade Sarajeva

Glavni članak: Opsada Sarajeva
Datoteka:Goran cavajda cavke 1992.jpg
Čavke na antiratnom koncertu „Ne računajte na nas” 1992.

U Beogradu su postojali ljudi koji su rat sa Sarajevom shvatili strašnije od bilo kojeg horora, da je maltene nemoguće da se bombarduje grad koji su svi toliko voleli.[20] Kada je započeo rat u Bosni i Hercegovini, pojedine stranke, razne nevladine organizacije i grupe građana su organizovale antiratne proteste, u kojima je ponekad učestvovalo i više desetina hiljada ljudi.[21]

Protestujući protiv opsade i razaranja Sarajeva, više antiratnih grupa, stranaka i pojedinaca je osnovalo grupu »Živeti u Sarajevu« koja je delovala sve vreme rata. Povodom opsade i granatiranja Sarajeva, desetine hiljada Beograđana je čitavom glavnom ulicom protezalo crni flor.[10] Grupa »Živeti u Sarajevu« je organizovala slanje raznih vrsta pomoći Sarajlijama, posetu Sarajevu usred rata jula 1994. godine, a potom i dolazak Sarajlija u Beograd.[10]

Negativne reakcije

Vodeći srpski intelektualci i akademici SANU su često javno istupali protiv antiratnog pokreta. Srbijanski akademik Ljubomir Tadić (otac Borisa Tadića) je izjavljivao da nije pristalica mira po svaku cenu, ukoliko on vodi u genocid nad Srbima:

Nisam pristalica mira po svaku cenu (...). Istorija antisemitizma nas je dovoljno poučila da apstraktna propaganda pacifizma podastire crveni tepih genocidu.[22]

– Ljubomir Tadić

Dobrica Ćosić, akademik SANU i nacionalistički ideolog, je u vreme pokretanja rata u Hrvatskoj pacifističku retoriku nazivao besmislenom lažju i moralnim kukavičlukom, odnosno “srpskim antisrpstvom“:

Neutralnost danas kada se protiv srpskog naroda vodi rat, smatram lažju i moralnim kukavičlukom. (...) u danima ustaškog rata protiv srpskog naroda u Hrvatskoj (...) ideološka i pacifistička retorika je besmislena (...) to je srpsko antisrpstvo“.[23]

– Dobrica Ćosić

Matija Bećković, akademik SANU i pjesnik, pozivajući se na R. Samardžića, učesnike mirovnog pokreta naziva “otpadom”, odnosno Srbima koji nisu ni Srbi:

Kako kaže prof. R. Samardžić, Srbi su uvek imali visok procenat otpada. Srbi koji nisu ni Srbi.[24]

– Matija Bećković

Momo Kapor, akademski slikar i književnik, tadašnju atmosferu u Beogradu komentariše na sledeći način:

Čini mi se da je u ovom trenutku Beograd, na žalost, pravi petokolonaški grad, pun smutljivaca, kukavica, lažnih pacifista, navijača za suprotni tabor, ali to nije čitava ova zemlja Srbija koja može sebi i u ovakvom trenutku da dozvoli taj luksuz i trpi tu menažeriju na svojoj grbači sa koje može da je strese kao onaj vepar sa Karađorđeve zastave koji stresa dosadne buve.[25]

– Momo Kapor, maj 1992.

Posledice

Smatra se kako antiratni protesti nisu imali naročitog efekta. U široj javnosti antiratne akcije nisu imale veći odjek; režimski mediji su ih bojkotovali ili napadali, a nezavisni mediji potcenjivali.[10]

Vojne vlasti su pretile dezerterima i onima koji odbijaju poziv dugim zatvorskim kaznama po čl. 121 tada važećeg Krivičnog zakona SFRJ koji je čak predvidjao i smrtnu kaznu za dezertera koji pobegne iz zemlje.[7] Neki od ljudi koji su odbili vojni poziv i izražavali javni protest protiv mobilizacije bili su pokupljeni sa ulica, zatvoreni 2 do 3 dana, a potom poslati na front da čiste minska polja.[7]

U popularnoj kulturi

Antiratni protesti se prikazuju u nekoliko scena Lepa sela lepo gore, srpskog filma iz 1996. godine. Režiser Srđan Dragojević ih je učinio predmetom satire, što je postalo jednom od kontroverzi koja se vezuje uz to ostvarenje.

U Beogradu je 2010. godine Inicijativa mladih za ljudska prava organizirala koncert na otvorenom u znak obilježavanja 18 godina od anti-ratnih protesta i nastanka projekta Rimtutituki. Na studentskom Platou ispred Filozofskog fakulteta su nastupali: Multietnička atrakcija, Repetitor, Stuttgart Online, Lira Vega i drugi.[26]

Izvori

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 Petoljetka razaranja
  2. ↑ RATNI VETERANI U BICI ZA SAMOPOŠTOVANJE (2. dio)
  3. ↑ Milosevic: the people's tyrant, by Vidosav Stevanović, Trude Johansson, Zlata Filipović
  4. ↑ Olakšavajuća okolnost
  5. ↑ Kratka povijest bosanskog biatlona
  6. ↑ Antiratne i mirovne ideje u istoriji Srbije i antiratni pokreti do 2000. godine
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 Jugoslavija: Od smanjenja plata do rata
  8. ↑ Mir mora da ima pozitivan sadržaj
  9. ↑ Sonja Liht i Slobodan Drakulić, Kada je ime za mirovnjaka bilo žena: rat i rod u bivšoj Jugoslaviji
  10. ↑ 10,00 10,01 10,02 10,03 10,04 10,05 10,06 10,07 10,08 10,09 Demokratija i populizam
  11. ↑ Peace History
  12. ↑ 10. godina »Republike«
  13. ↑ 13,0 13,1 13,2 13,3 Estetika ratne propagande
  14. ↑ U tome se kao jedan od primera ističe TV-emisija Slikom na sliku Hrvatske radiotelevizije u kojoj je upravo propagandni materijal Radiotelevizije Srbije bio najpopularniji deo sadržaja.
  15. ↑ I novinare pred sud za ratne zločine
  16. ↑ 16,0 16,1 Olovka piše mržnjom
  17. ↑ Predubok trag pod levom miškom
  18. ↑ OPROSTI NAM DUBROVNIČE - PISMO IZ CRNE GORE
  19. ↑ Sa Lovcena vila klice, oprosti nam Dubrovnice
  20. ↑ Beograd za postčetnike
  21. ↑ Drage Sarajlije
  22. ↑ Politika, 16.08.1991.
  23. ↑ Politika, 27.07.1991.
  24. ↑ Politika, 2.08.1991.
  25. ↑ Politika, 2.08.1991.
  26. ↑ Slušaj 'vamo (Multietnička atrakcija, Repetitor, Stuttgart Online, Lira Vega, Superkvartet), Plato

Vidi još

Vanjske veze

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Antiratni_protesti_u_Beogradu_(1991–1992)&oldid=1064226