Jelena Savojska

Jelena Petrović
Kraljica Jelena
Puno ime	Jelena Petrović Njegoš
Datum rođenja	8. januar 1873.
Mesto rođenja	Cetinje (Knjaževina Crna Gora)
Datum smrti	28. novembar 1952.
Mesto smrti	Monpelje (Treća Francuska Republika)
Grob	Cimitero di San Lazzaro, Monpelje
Titula	Princeza, Kraljica
Period	29. jul 1900.-9. maj 1946.
Prethodnik	Margarita Savojska
Naslednik	Marija Žoze Belgijska
Poreklo
Dinastija	Savojska (poslije udaje)
Otac	Nikola I Petrović Njegoš
Majka	Milena Vukotić
Porodica
Supružnik	Vittorio Emanuele III od Italije
Deca	Jolanda Mafalda Umberto Jovana Marija

Jelena Petrović Njegoš (it. Elena del Montenegro, ili Elena di Savoia) je bila italijanska kraljica koja je vladala u 20. vijeku. Bila je šesta ćerka crnogorskog kralja Nikole i kraljice Milene. Takođe je bila i žena italijanskog kralja Viktora Emanuela. Imala je petoro djece. Bila je poznata po svome humanitarnom radu i rimski papa joj je dodjelio Zlatnu Ružu. Biskupi su je predložili za beatifikaciju i trenutno je u provj fazi kanonizacije, 2001. godine dobila je titulu Božije sluge.

Mladost

Od sve djece princeza Jelena je bila najpoželjnija, jer kada se rodila, Danilo se već bio rodio. Knjaz je odlučio da je krsti ruski car Aleksandar. Car je prihvatio kumstvo i povlastio ruskog konzula iz Dubrovnika Aleksandra Jorina da dođe na Cetinje i u njegovo ime obavi kršćenje i da joj da ime Jelena. Jelena je bila veoma voljeno dijete, a najviše je voljela svoju sestru Zorku, koja je od nje bila starija osam godina. Neki događaji koji su se desili u njenoj mladosti, ostavili su traga na životu, naime 1876. godine rat je buktio na prostoru Crne Gore i bila je svjedok brojnih tragičnih scena kada je imala samo 4 godine. Njena sestra Sofija je umrla tek što se rodila u tim okolnostima. Žene su tada radile u bolnicama i pomagale ranjenim borcima u ratu, tako da je Jelena veoma mlada bila upoznata sa humanitarnim radom. Puno vremena je provodila u švajcarskom guverneratu u kojem je naučila francuski jezik. Voljela je da uči i bila je radoznala i voljela je i narod nižeg staleža. Veoma rano je naučila da uči i piše i bila je privržena ocu. On ju je naučio Njegoševim pjesmama i dozvolio joj da uzima knjige iz njegove biblioteke. Veoma mlada je napustila Cetinje, sa svega 10 godina i otišla je na djevojački institut u Petrogradu. Bila je talentovana za slikarstvo i arhitekturu i projektovala je spomenik na Cetinju.

Upoznavanje sa Viktorom Emanuelom

Studirala sam u Petrogradu i stekla najbolje obrazovanje, ipak me pogledaj. Jesam i biću uvijek Crnogorka. Visoka sam, dugih nogu, crne i kovrdžave kose, tamnog tena i očiju, nenašminkanog lica, u lijepoj ali ne i zavodljivoj haljini. Umijem vrlo dobro da govorim francuski, kao i ruski i engleski, ali to od mene ne čini Francuskinju, ni Ruskinju, niti Engleskinju. Ja sam kršna Crnogorka. -Jelena Savojska, Pariz, 1895.

Krajem 1895. godine Jelena puzuje za Pariz sa knjeginjom Milenom i Anom gdje će upoznati Viktora Emanuela, svog budućeg muža. Na tamošnjoj izložbi srela je svog budućeg muža za Margaritom i Umbertom. Princ je bio veoma stidljiv i uputio je samo jedan osmjeh Jeleni, koja je bila u tom momentu zbunjena kao i on. Kralju i kraljici se dopala Jelena, jer je bila lijepa, zdrava i obrazovana. 1896. Viktor i Jelena će se opet sresti, ali ovoga puta na balu u Rusiji. Na dvoru u Rusiji, Viktor je zaprosio Jelenu i ona je prihvatila da se uda za njega. Jelena se udala za Viktora Emanuela i preobratila u katoličanstvo, govoreći da je čvrsto uvjerena da se Bogu najbolje služi kroz ljubav prema bližnjem.

Drugi o njoj

Nikšićki list "Nevesinje" od 20.5.1898. (stari kalendar) u 3. broju donosi podatak iz italijanskih listova da su Slovenci, podanici italijanski, predali jednu molbu Prestolonasljednici Knjeginji Jeleni, da bi ona kao Srpkinja, poradila im slobodu slovenskog jezika u crkvi i školi. Ta je molba srpski napisana. To se odnosilo na Slovence u dolini Rezije i Natizona.

Dubrovački srpski časopis Srđ donosi podatak da je talijanska štampa pisala o tome da je Jelena dovela sebi za dvorsku damu jednu Srpkinju da bi imala s kime govoriti svojim maternjim srpskim jezikom.

Ivan Meštrović u svojim memoarima spominje susret sa Jelenom 1911. godine (Međunarodna izložba u Rimu):

Govorite s Kraljicom na svojem jeziku, ona je vaša. Kraljica je, međutim, odgovorla francuski, a kasnije mi je prije odlaska rekla ispod glasa: Ja sam pomalo zaboravila naški. Bila sam u Rusiji i, onda ja ne govorim književno srpski, nego onako po naški, "kako govoru u Crnu Goru". A onda, ne bih ćela, da bude krivo ovijem ovdema, jer i s ministrima govorim po francuski.