Paul McCartney

Paul McCartney
Paul McCartney, 2010.
Lični podaci
Ime po rođenju	James Paul McCartney
Datum rođenja	18. lipnja 1942.
Mjesto rođenja	Liverpool, Engleska,
Zanimanje	pjevač, tekstopisac, glazbenik, umjetnik, aktivist
Muzički rad
Period aktivnosti	1957. - trenutno
Žanr	rock, pop rock, rock and roll, klasika
Instrument	bas gitara, gitara, klavir, klavijature, bubnjevi
Ostalo
Nagrade	Dobitnik diskografske nagrade Porin
Službene stranice	Službene stranice

Sir James Paul McCartney (Liverpool, 18. lipnja 1942.) je britanski glazbenik, bivši član The Beatlesa.

Paul je glazbena ikona dvadesetog stoljeća. Nalazi se u Guinnessovoj knjizi rekorda kao glazbenik sa najviše pjesama na vrhu glazbenih ljestvica (u SAD-u 29 njegovih pjesama "stiglo" je do broja 1). 1957. godine upoznaje Johna Lennona sa kojim 1960. godine osniva Beatlese. "Can't Buy Me Love", "Yesterday", "Hello Goodbye", "Hey Jude", i "Let It Be" samo su neke od najpoznatijih pjesama iz doba Beatlemanie.

Raspadom grupe 1970. godine započeo je solo karijeru i oformio band Wings. Najbogatiji je glazbenik današnjice. Njegovo bogatstvo se procjenjuje na 1,5 milijardi američkih dolara.

Osim glazbenim bavi se i humanitarnim radom, te je aktivni borac za prava životinja.

Uvod

Sir James Paul McCartney je britanski rok pevač, bas gitarista, kantautor, kompozitor, muzički i filmski producent i aktivista za prava životinja. Svetsku slavu je stekao kao član Bitlsa (The Beatles) sa Džonom Lenonom (John Lennon), Džordžom Harisonom (George Harrison) i Ringo Starom (Ringo Starr). Pol Makartni i Džon Lenon stvorili su jednu od najuticajnijih i najuspešnijih muzičkih saradnji. Napisali su neke od najpopularnijih pesama u istoriji rock & roll muzike. Nakon raspada Bitlsa, Makartni je ostvario uspešnu solo karijeru stvorivši grupu Wings sa svojom suprugom Lindom (Linda Eastman McCartney) i pevačem i kompozitorom Danny Laine-om. Komponovao je i filmsku, klasičnu i ambijentalno-elektronsku muziku. Izdao je veliki broj pesama kao solo umetnik i takođe učestvovao je u mnogim projektima pomažući dobrotvorne organizacije. Pol Makartni je upisan u Ginisovu knjigu rekorda kao najuspešniji muzičar i kompozitor u istoriji zabavne muzike, sa 60 zlatnih ploča i 100 miliona prodatih singlova. Njegova pesma “Yesterday” je upisana kao najviše obrađivana pesma u istoriji. Singl Wings-a iz 1977.g. “Mull of kintyre” postao je prvi singl koji je prodat u više od dva miliona primeraka u Velikoj Britaniji i do danas je ostao najprodavaniji singl (izuzimajući singlove objavljene u dobrotvorne svrhe). Njegova kompanija “MPL Communications” poseduje autorska prava na više od 3000 pesama uključujući sve pesme Buddy Holly-a. Pol Makartni je i borac za prava životinja, a promoviše i vegetarijanstvo i muzičko obrazovanje. Aktivan je u kampanjama protiv nagaznih mina, lova na foke i za iskorenjivanje siromaštva u zemljama trećeg sveta.

Rane godine (1942. - 1957.)

Pol Makartni je rođen 18.06.1942.g. u Liverpulu, Engleska. Njegova majka Meri je radila kao medicinska sestra, a otac Džejms (Džim) bio je trubač i pijanista koji je ohrabrivao Pola i njegovog mlađeg brata Majkla da se bave muzikom. Za vreme školovanja Pol upoznaje Džordža Harisona. Kada je imao 14 godina 31.10.1956.g. umire majka Meri nakon operacije masterektomije. Rani gubitak majke kasnije ga je povezao sa Džonom Lenonom čija majka Julia je umrla kada je on imao 17g. Nakon smrti majke otac Džim poklonio je sinu trubu koju je on kasnije, zbog sve popularnije “skiffle” muzike, trampio za akustičnu gitaru “Framus Zenith”. Pošto je svirao levom rukom u početku mu je bilo veoma teško da je koristi. Međutim ubrzo je video reklamni poster sa koncerta Slim Whitmana koji je takođe svirao levom rukom sa gitarom položenom u suprotnom položaju od onog koji koriste dešnjaci. Na toj gitari komponovao je svoju prvu pesmu “I lost my little girl”. Kasnije je na nagovor oca išao na časove gitare ali ih je ubrzo napustio jer je dao prednost učenju “na uvo”.

The Quarrymen i The Silver Beetles (1957. - 1960.)

Petnaestogodišnji Pol Makartni sreće Džona Lenona i The Quarrymen na svečanosti Woolton 06.07.1957.g. Na početku prijateljstva Lenonova tetka Mimi nije odobravala njihovo druženje jer je, kako je govorila, Pol bio iz radničke klase i zvala ga je „Džonov mali prijatelj“. Polov otac je govorio da će ga Lenon uvući „u nevolju“ iako je kasnije dozvolio da grupa The Quarrymen održava probe u njihovoj kući. Pol Makartni je stvorio blizak stvaralački odnos sa Lenonom i njih dvojica su sarađivali u stvaranju mnogih pesama. Ubrzo je nagovorio Lenona da dopusti Džordžu Harisonu da se pridruži bendu iako se ovaj protivio smatrajući ga premladim. Harison postaje glavni gitarista a pratio ga je Lenonov drug iz umetničke škole Stjuart Satklif (Stuart Sutcliffe) kao basista. Do maja 1960.g. oni su isprobali nekoliko novih imena za svoj bend uključujući i “The Silver Beetles” svirajući po Škotskoj sa tim imenom. Konačno su promenili ime u “The Beatles” spremajući se za nastupe u Hamburgu.

The Beatles (1960. - 1970.)

Od maja 1960 menadžer Bitlsa je bio Allan Williams koji im je obezbedio nastupe u Indra klubu Brune Košmidera (Bruno Koschmider) u Hamburgu. Polov otac je bio nevoljan da pusti svog mladog sina u Hamburg ali kada mu je Pol objasnio da će zarađivati 2,10 funti po danu složio se jer je to bilo više od onoga što je on zarađivao. Bitlsi su prvo svirali u Indra klubu spavajući u “prljavim” sobama u bioskopu “Bambi”, a zatim su po zatvaranju ovog kluba svirali u većem Kaiserkeller klubu. U oktobru 1960. prešli su u “Top ten club” Petera Ekhorna (Peter Eckhorn). Kada su se Pol Makartni i bubnjar Pit Best (Pete Best) vratili u “Bambi kino” kako bi uzeli svoje stvari našli su ih u potpunom neredu. Među stvarima našli su i kondom kojeg su nakačili za ekser na zidu i zapalili ga. Iako nije bilo veće štete Košmider ih je prijavio pa su Pol i Pit proveli tri sata u zatvoru a zatim su bili proterani iz Nemačke kao i Harison zbog godina starosti ispod zakonskog minimuma za rad. Takođe, Lenonova dozvola za rad ukinuta je nekoliko dana kasnije pa se i on vozom vratio u Englesku. Grupa se ponovo ujedinila u decembru 1960. a 21.03.1961. svirali su svoj prvi od mnogih koncerata u Cavern clubu u Liverpulu. Pol Makartni je uvideo da druge grupe u Liverpulu takođe sviraju obrade kao i oni što ga je nagnalo da sa Lenonom napiše više originalnog materijala. U aprilu 1961. ponovo se vraćaju u Hamburg gde snimaju “My Bonnie” sa Tony Sheridan-om. Stjuart Satklif napušta bend kada mu je istekao ugovor pa Pol Makartni nevoljno preuzima bas. Menadžer Brajan Epštajn (Brian Epstein) prvi put sreće Bitlse u Cavern club-u 09.11.1961.g. i kasnije sa njima potpisuje ugovor. Bitlsi su u maju 1962.g. potpisali ugovor sa izdavačkom kućom “Parlophone records” nakon što su od mnogih bili odbijeni. Prethodno je Brajan Epštajn po nalogu ostatka grupe otpustio Pita Besta. Singl “Love me do” je izdat 05.10.1962.g. U njemu se ističe glas Pola Makartnija. U periodu od dve godine Bitlsi od nepoznatog benda izrastaju u internacionalne zvezde što je u to vreme bio podvig bez presedana. Sve pesme Lenona i Makartnija u prvom izdanju albuma “Please Please Me” snimljenog u jednom danu 11.02.1963.g. su bile potpisane kao “McCartney-Lennon” ali je to kasnije promenjeno u “Lennon-McCartney”. Njima je uobičajeno trebao jedan sat do dva da završe po jednu svoju pesmu, a pisali su ih u hotelskim sobama nakon koncerata ili u Lenonovoj kući. Pol Makartni je takođe pisao pesme i za druge izvođače kao što su Billy J. Kramer, Cilla Black, Badfinger i Mary Hopkin, a najpoznatija je njegova saradnja sa grupom Peter & Gordon čiji hit “World without love” je postao broj jedan na UK top listi. Peter je bio brat Džejn Ašer (Jane Asher) Makartnijeve tadašnje devojke. Pol je u Londonu u početku i stanovao u kući njenih roditelja. U to vreme bio je poznat po burnom noćnom životu i posećivanju kockarskih klubova. Često je posećivao i “The Bag O’Nails“ klub u Sohou gde je upoznao buduću suprugu Lindu Eastman. Bitlsi su 12.06.1965.g. imenovani članovima reda britanskog carstva i tu titulu su primili od kraljice Elizabete II. Prestali su da koncertno nastupaju nakon njihovog zadnjeg koncerta u San Francisku 29.08.1966.g. Pol Makartni je bio prvi član koji je bio uključen u projekte van grupe kada je komponovao muziku za film „The Family way“ 1966g. Makartni je kasnije pokušao da ubedi Lenona i Harisona da se vrate na pozornicu, odnosno, kako je rekao „da se vrate svojim korenima“, na šta je Lenon odgovorio „Mislim da si ti lud“. Iako je Lenon napustio grupu u septembru 1969.g. a Harison i Star su u više navrata napuštali grupu, Pol Makartni je bio taj koji je objavio raspad Bitlsa 10.04.1970. – jednu nedelju pre objavljivanja svog prvog solo albuma „McCartney“.

1970-e

Pol Makartni u aprilu 1970. izdaje prvi solo album. Insistirao je na tome da njegova žena Linda bude uključena u njegovu muzičku karijeru kako ne bi bili razdvojeni tokom turneja. Drugi album „Ram“ izdat 1971.g. potpisuju i Pol i Linda. Avgusta te godine Pol osniva grupu Wings sa gitaristom Denny Laine-om i bubnjarem Denny Seiwell-om. Ubrzo izdaju album „Wild life“. Njihov najhvaljeniji album bio je „Band on the run“ iz 1973.g. koji je osvojio dve Grammy nagrade. 1977.g. grupa izdaje singl „Mull of kintyre“ koji se zadržao na prvom mestu top liste u Velikoj Britaniji devet nedelja i oborio je sve rekorde po prodaji. Na božić 1979. Pol izdaje svoj solo singl „Wonderful Christmastime“. Iako je njegov odnos sa Lenonom bio problematičan, tokom ’70. njih dvojica su se pomirila i često su se čuli telefonom.

Solo karijera

1980. Makartni objavljuje album „McCartney II“ na kojem svira sve instrumente. Singl „Coming up“ dostiže drugo mesto u UK i prvo u Americi. Sledeći album izdat 1982. „Tug of War“ ujedinjuje ga sa Ringo Starom. Album dostiže prvo mesto na obe strane Atlantika kao i glavni singl „Eboni & Ivory” – duet sa Stivi Vonderom (Stevie Wonder). Slede dva uspešna dueta sa Majkl Džeksonom (Michael Jackson): The girl is mine – sa Džeksonovog albuma “Thriller” i Say, say, say – sa Makartnijevog albuma iz 1983.g. “Pipes of peace”. 1984.g. Pol je napisao muziku i glumio u filmu “Give my regards to broad street”. Iako film nije dobro prošao kod publike i kritike muzika je bila veoma zapažena a posebno hit “No more lonely nights”.

1985. Makartni je bio učesnik velikog “Live Aid” koncerta u Londonu gde je izveo pesmu “Let it be” ali je njegov nastup bio ometen tehničkim poteškoćama. Krajem 1989.g. započeo je svoju prvu koncertnu turneju posle ubistva Lenona. 2000.g. Pol izdaje “A Garland for Linda” horski album sa kompozicijama osam savremenih kompozitora u počast umrloj supruzi Lindi. Muziku je izvodila “The joyfull company of singers” u želji da skupi sredstva za pomoć pacijentima obolelima od raka. Pol Makartni se istakao i kao kompozitor klasične muzike. Sa Call Davis-om je 1991.g. objavio “Liverpool oratorio”. Premijera je bila u Liverpulskoj anglikanskoj katedrali, a u Americi u Carnegie Hall-u u Njujorku. 2002.g. krenuo je na dvogodišnju svetsku turneju na kojoj je, između ostalog, nastupio i na Crvenom trgu u Moskvi. 13.11.2005. održao je koncert u kalifornijskom gradu Anahajmu. Pri kraju koncerta uspostavljen je satelitski link sa Međunarodnom svemirskom stanicom. Pol Makartni i publika mogli su da vide NASA astronauta Bila Mekartura (Bill McArthur) i ruskog astronauta Valerija Tokareva. Pol ih je probudio tradicionalnom jutarnjom pesmom a zatim im je otpevao i „Good day sunshine“ i „English tea“. Na kraju su on i publika pričali sa kosmonautima preko projekcionog ekrana. To je bilo prvi put da je jedan koncert uživo bio povezan sa nekim svemirskim brodom. U martu 2006. završio je komponovanje „moderno-klasičnog“ muzičkog dela „Ecce cor meum“ (Behold my heart) čija je premijera bila u „Royall Albert Hall“-u u Londonu 03.11.2006.g. Album na kojem je ovo delo snimljeno proglašen je klasičnim albumom godine 2007. u Velikoj Britaniji. 14.06.2008.g. Pol Makartni održao je veliki besplatni koncert u Kijevu, Ukrajina. Na glavnom trgu po lošem vremenu skupilo se 350.000 ljudi na najvećem koncertu u istoriji Ukrajine.

Privatni život

Pol Makartni se u martu 1969.g. oženio američkom fotografkinjom Lindom Istman (Linda Eastman) koja je 1998.g. umrla od raka dojke. Pol je usvojio njenu ćerku iz prvog braka Heather (koja se sada bavi grnčarstvom). Sa Lindom ima još troje dece: ćerke Mary koja je sada fotografkinja i Stella – sve uspešnija modna kreatorka i sina James-a koji je muzičar. Trenutno ima šest unuka. Od 2002.g. bio je u braku sa britanskom manekenkom Heather Mills sa kojom se 2008.g. razveo uz brakorazvodnu parnicu. Iz ovog braka ima ćerku Beatrice Milly rođenu 2003. Novinari su nedavno obelodanili vest da se Pol viđa sa njujorčankom Nancy Shevell zaposlenom u upravi njujorškog metroa. Ona i pokojna Linda su se poznavale pošto su se obe borile protiv teške bolesti.

Paul McCartney na Wikimedijinoj ostavi