Masakr u Račku

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Pokolj u Račku)
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu

Operacija Račak je naziv za ubistvo velikog broja kosovskih Albanaca-, prilikom napada srpskih snaga na selo Račak (alb. Reçak) 15. januara 1999.

U Račku je toga dana ubijeno 45 meštana, uglavnom odraslih muškaraca.

Razni izveštaji (Human Rights Watch, OEBS, ICTY) događaje u Račku karakterišu kao masakr albanskih civila od strane srpskih snaga.[1][2][3] Miloševićeve vlasti su tvrdile da su svi ubijeni bili pripadnici "šiptarske terorističke bande" poginuli u oružanim borbama sa snagama bezbednosti.[4] Kontroverze se uglavnom vrte oko broja lica ubijenih po kratkom postupku u odnosu na one koji su poginuli u borbi.[5][6]

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je osudio masakr kosovskih Albanaca u Račku.[7] Račak je izazvao bitan preokret u odnosu međunarodne zajednice prema ratu na Kosovu i Metohiji i doveo je do NATO intervencije iste godine.[8] Naknadnim sudjenjem Slobodanu Miloševiću u Hagu, ovaj slučaj je odbačen kao masakr, usled dostavljanja dokaza o pripadnicima terorističke organizacije koji su bili pretnja kako ne albanskom stanovništvu, tako i albanskom.

Pozadina

Račak je selo pola kilometra južno od Štimlja, na obroncima planine Nerodimke. Od Račka počinje put dublje u planinu, koja je tokom kosovskog sukoba pružala utočište snagama OVK.[9] Pre raseljavanja, koja su se dešavala u 1998-1999, selo je imalo oko 2000 stanovnika.[2] Nakon racije srpskih snaga u srpnju 1998, tokom koje su kuće i radnje opljačkane i zapaljene, većina seljana se preselilo kod rođaka u naseljima Štimlje i Uroševac. U januaru 1999, samo oko 350 stanovnika je ostalo u Račku.[10]

Položaj sela Račak na karti Kosova.

Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) je bila prisutna u selu, sa bazom u blizini elektrane.[2] Smatra se da povod masakru predstavlja zaseda OVK u kojoj su par dana ranije ubijena tri srpska policajca.[3] 8. januara 1999 policijska vozila su upala u zasedu blizu Dulje, zapadno od Štimlja. Dva policajca su bila ubijena i još dva ranjena – jedan od njih je kasnije umro u bolnici. Na policijski konvoj je pucano iz streljačkog oružja, teških mitraljeza i bacača raketa.[2] 10. januara je OEBS je izvešten o još jednoj zasedi u Slivovu, južno od Štimlja, kada je u napadu ranjen jedan policajac koji je kasnije umro u bolnici. KVM je pronašla dokaze o razmeni vatre iz lakog oružja, ali nije mogla da potvrdi da li se radilo o zasedi.[2]

Od 12. do 15. januara srpske snage su u područje oko Štimlja dovlačile pojačanja, uključujući oklopna vozila, tenkove i tešku artiljeriju.[2] VJ je uspostavila stalnu poziciju u selu Dulje, blizu mesta zasede, kao i blizu Crnoljeva, zapadno od Štimlja. Dana 14. januara, OEBS-KVM je izvestila o tenkovskoj, minobacačkoj, mitraljeskoj i puščanoj paljbi blizu sela Javor i Lužnica, zapadno od Štimlja. Međutim, OEBS-u nije bio dozvoljen pristup u područje. Oficir za vezu VJ je rekao da se tamo odvija sukob sa OVK, ali da ni jedna od strana nije pretrpela gubitke.[2]

U četvrtak, 14. januara uveče, policija je opkolila selo Račak, na dva kilometra od Štimlja.[9] Policija je sumnjala da se tamo kriju ubice policajca, nastradalog u zasedi par dana ranije. Na dan 15. januara, misija OEBS-a je izvestila o ozbiljnom pogoršanju situacije u području Štimlja. Sela Račak, Malopoljce, Petrovo i Belince (južno i zapadno od Štimlja) bila su najviše pogođena. Verifikatori su videli kako gore kuće u Račku i Malopoljcu, i bili svedoci da su tenkovi i oklopna vozila VJ pucali direktno na kuće blizu sela Malopoljce i Petrovo.[2]

Napad na selo

„Ako na jednoj strani imate gotovo 50 mrtvih, a na drugoj samo jednog ranjenog, onda izgleda da to mesto nije bilo dobro branjeno[11]“

Žozef Mezonev, KVM

Napad na Račak su izveli pripadnici posebnih snaga policije (SAJ i JSO).[12] Napadom je rukovodio Goran Radisavljević Guri.[13] On tvrdi da se u Račku nalazilo oko 140 pripadnika OVK, protiv kojih se borilo 35 srpskih policajaca.[13] Prema drugim izvorima, u napadu je učestvovalo oko 100 policajaca uz artiljerijsku podršku Vojske Jugoslavije.[11] Prema tvrdnjama meštana, među napadačima su bili i srpski žitelji iz Štimlja obučeni u policijske uniforme.[2] Komadant OVK Šukri Buja navodi da se u selu uoči napada nalazilo 47 njegovih boraca.[4]

Kosovski informacioni centar navodi da je 15. januara ujutro izvršeno granatiranje Račka sa dva obližnja brda.[9] Prilikom ulaska u selo, srpska policija se sukobila sa pripadnicima OVK. Prema saopštenju MUP-a Srbije, prilikom ulaska u selo na policiju je pucano iz automatskog oružja, minobacača i ručnih bacača, ali se OVK, nakon pretrpljenih gubitaka, ubrzo povukao na brda južno od sela.[9] Na samom početku napada poginulo je 9 a ranjeno 8 boraca OVK, pa su se ostali povukli do položaja kod sela Lužane.[14] Prilikom sukoba ranjen je jedan policajac i oštećeno je više policijskih vozila.[9]

Prema izjavama preživelih meštana, nakon združenog napada vojske i policije, pripadnici srpskih snaga su ušli u Račak između 7[2] i 8[9] časova ujutro. Neki od njih su nosili policijske uniforme, drugi crne uniforme i "fantomke" preko lica.[2] Meštani navode da je policija nakon ulaska u selo započela pretragu po seoskim kućama.[9] Iljaz Imeri priča kako se sa još mnogo seljana sklonio u komšijskoj kući. Oko osam ujutro, u kuću je upala policija i sve izvela napolje. Ženama i deci je rečeno da beže, a muškarci su zadržani. Iljaz Imeri kaže da im je policija rekla: "Vas tražimo".[9] Naređeno im je da trče uz brdo, da bi potom počela pucnjava sa svih strana. Imeri i još jedan čovek pali su u jarak, praveći se mrtvi i tu ostali do pet popodne.[9] Musa Jakupi je izjavio da je policija upala u njegovu kuću i postrojila ih uza zid. Žene i deca su odvedeni u jednu sobu, muškarci u drugu, gde su tučeni. Policija je potom izvela muškarce iz kuće i odvela ih do seoskog bunara, gde im je naređeno da trče. Jakupi kaže da su očekivali da policija svakog časa zapuca na njih, ali je u tom trenutku pripucao UČK, a seljaci su zalegli. U tom položaju su proveli nekoliko sati.[9] Starac Hizer Emini, takođe meštanin Račka, potvrđuje da ga je policija, sa još 25 muškaraca, odvela u zonu sukoba sa UČK-om. "Rečeno nam je da trčimo, ali nismo mogli jer smo uhvaćeni u unakrsnu vatru, pa smo legli i tako ostali sledećih sedam sati".[9]

Sanije Ramadani tvrdi da je bila u podrumu sa oko 25 žena i dece kad su upala trojica srpskih policajaca, jedan od njih je nosio masku i tečno govorio albanski. Policajci su tražili oružje, kad ga nisu našli, otišli su. Sanije Ramadani kaže da se u štali nedaleko odatle sakrilo 26 muškaraca, među kojima je bio i njen brat Sadik, koji je kasnije nađen mrtav.[9]

Predveče, kada se srpska policija povukla, OVK se vratila u Račak i odnela tela 10 poginulih vojnika, koji su kasnije uz vojne počasti sahranjeni u selu Malopoljce, južno od Štimlja. Ostala tela su ostavljena u selu.[4]

Istraga

Masakr u Račku je istražila i dokumentovala misija OEBS-a na Kosovu. Činjenice koje je sakupila i proverila Kosovska verifikaciona misija (KVM) govore o proizvoljnim hapšenjima, vansudskim ubijanjima i unakažavanju nenaoružanih civila koja su sprovodile snage bezbednosti SRJ.[2] Verifikatori OEBS-a su 16. januara pronašli ukupno 40 tela na različitim lokacijama, od toga 20 na jednom mestu, u jarku.[2] Među žrtvama je bilo 20 muškaraca koji su prema izveštajima bili uhapšeni prethodnog dana.[2] Kanadski general Žozef Mezonev, pripadnik Kosovske verifikacione misije koji je 16-og ujutro u jaruzi video leševe, posvedočio je da su ubijeni iz blizine, najčešće hicima u glavu.[11] Mnoge žrtve su imale po više rana od metaka. Bilo je tela kojima je bila odsečena glava.[2] Osim mrtvih, verifikatori su u selu videli i pet civila koji su bili ranjeni mecima, među kojima su bili jedna žena i dečak.[2]

Šef misije OEBS-a Vilijam Voker je posetio mesto zločina, osudio masovno ubistvo i pozvao Međunarodni sud da istraži masakr. Takođe je stupio u kontakt sa vladom SRJ i od nje zatražio da objavi imena onih koji su učestvovali u operacijama vojske i policije oko Štimlja, kako bi se pronašlo ko je odgovoran za ubijanje. Beogradske vlasti su poricale sve optužbe o ubijanju civila, tvrdeći da su bili ubijeni isključivo borci OVK. Vlasti su Vokera zvanično prolasile za "persona non grata", nazivajući ga “predstavnikom i zaštitnikom separatizma i terorizma”, te mu je naloženo da napusti zemlju.[15]

18. januara je Luiza Arbur, glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), pokušala ući na Kosovo kroz Republiku Makedoniju, kako bi istražila prijavljena zlodjela u Račku.[3] Njoj je odbijen ulazak na Kosovo od vlasti u Beogradu, a kasnije je izjavila da će istražiti masovno ubijanje u Račku, "sa ili bez pristupa tom teritoriju". Prema istrazi Tužilaštva MKSJ, u Račku se dogodilo sledeće:

15. januara 1999. u ranim jutarnjim satima selo Račak su napale snage SRJ i Srbije. Nakon što su jedinice Vojske Jugoslavije izvšile granatiranje, srpska policija je kasnije ujutru ušla u selo i počela pretragu od kuće do kuće. Seljaci koji su pokušali da pobegnu od srpske policije su ubijani širom sela. Grupa od oko 25 muškaraca je pokušala da se sakrije u jednoj građevini, ali su otkriveni od strane srpske policije. Oni su tučeni, a zatim odvedeni do obližnjeg brda, gde su policajci pucali i ubili ih.[16]

Nemački novinar Bo Adam, koji je istraživao slučaj Račak, navodi ponešto drukčiju verziju nego tužilaštvo. Naime, on navodi da je u jednoj kući bilo sakriveno 25 muškaraca, ali pošto su otkriveni, počeli su da beže i srpske snage su otvorile vatru na njih.[17]

Prema zvaničnoj verziji srpskih vlasti, svi ubijeni Albanci su bili borci OVK-a poginuli u borbi. Dan posle ubistva, MUP Srbije je izdao izjavu tvrdeći da su se jedinice policije našle pod vatrom "albanskih terorističkih grupa ... na putu za selo Račak u opštini Štimlje". U protivnapad koji je usledio "nekoliko desetina terorista je ubijeno u sukobima sa policijom. Većina njih su nosili uniforme sa oznakama albanske terorističke organizacije koja sebe naziva Oslobodilačka vojska Kosova (OVK).[18]

Prema izveštaju Human Rights Watch-a, Policija Srbije je u Račku pucala u civile, mučila zarobljenike i ubijala ih po kratkom postupku.[3] Prema izjavama očevidaca stranim novinarima, "srpski vojnici su ubijali i sakatili svoje žrtve, a šestočasovne orgije nasilja su završene pevanjem nacionalističkih pesama"[19].

Obdukcija

Po okončanju policijske akcije, OVK se ponovo vratila u Račak i narednih dana je bilo pucnjave. Albanci su tela ubijenih meštana preneli u seosku džamiju. 18. junuara, teško naoružana srpska policija je silom preuzela tela iz džamije u Račku, da bi ih odnela u prištinsku mrtvačnicu.[2] Predstavnicima OEBS-a je bio zabranjen pristup dok su tela odvožena iz džamije.[2] U mrtvačnici, srpski patolozi počeli su obdukciju 40 tijela, bez obzira na zahtjeve OEBS-a da to mora biti odgođeno do dolaska međunarodnih patologa.[2]

Srpski tim je sproveo obdukciju 19. januara pod okriljem Forenzičkog medicinskog instituta u Prištini. Direktor instituta, profesor Saša Dobričanin, izjavio je da na telima nema znakova egzekucije i da tela nisu bila masakrirana. On je izjavio medijima da sumnja da su tela unakažena posthumno.[20] Izveštaj koji su objavile jugoslovenske vlasti nije potvrdila finska ekipa, prema kojoj je izveštaj bio preuranjen, i koja je tvrdila da histološke, toksikološke i DNA analize tek treba da se obave u Helsinkiju.[2]

Tim Evropske unije, na čelu sa finskim patologom dr Helenom Rantom, je počeo svoju obdukciju 21. januara.[21] Ovaj tim je objavio svoje preliminarne nalaze 17. marta. Izveštaj Evropske unije zaključuje da "nema dokaza da su žrtve bile nešto drugo nego nenaoružani civili i da su verovatno bile ubijene tamo gde su kasnije pronađene od strane međunarodnih posmatrača.[22] Odgovarajući na srpske tvrdnje da su Albanci ubijeni noseći uniforme OVK, koje su kasnije zamenjene civilnom odećom, izveštaju navodi da "... odeća [mrtvih] ne nosi značke niti oznake bilo koje vojne jedinice. Jasno je da nema indikacija uklanjanja oznaka niti činova. Na osnovu nalaza autopsije (npr. rupe od metaka, zgrušana krv) i fotografija sa lica mesta, prilično je neverovatno da je odeća promenjena ili uklonjena.[23] Dr Ranta je posvedočila, tokom suđenja za ratne zločine Slobodanu Miloševiću, da pronađeni meci, čaure i ulazne i izlazne rane ukazuju na to da su žrtve ubijene tamo gde su njihova tela pronađena i otprilike u isto vreme. Kasnije je Helena Ranta izjavila da su Vilijam Voker i Finsko ministarstvo spoljnih poslova vršili pritisak na nju da promeni izveštaj u smislu eksplicitnije odgovornosti srpskih trupa, ali ona je to odbila.[24]

Posle završetka autopsije, lokalne vlasti su odbile da predaju tela žrtava porodicama.[2] Postavljeni su bili uslovi, među kojima je bilo: na kojim lokacijama da se obavi sahrana, kakve će biti procedure identifikacije i na koji način da se tela predaju. OEBS je više od devet dana pregovarao sa mesnim vlastima pre nego što su 10. februara tela konačno bila predata porodicama. Sledećeg dana, 11. februara, na hiljade Kosovara se okupilo na pogrebu u Račku.[2]

Predsedavajući OEBS-a Knut Volebek je odmah nakon objavljivanja nalaza finskih forenzičara zatražio istragu i kažnjavanje počinilaca zločina u Račku.[25]

Posledice

Masakr u Račku je izazvao gnušanje na Zapadu. OEBS, Savet Evrope, Evropska unija, NATO i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija[26] su dali oštre izjave osuđujući masakr, sproveden protivno ranijem sporazumu o okončanju nasilja na Kosovu. Nakon Račka, zapadne vlade su počele da se dogovaraju kako da se diplomatija podupre silom.[3] NATO je pojačao pretnje vojnom akcijom, a slučaj Račak je iskorišten u propagandne svrhe u prilog intervenciji u sukobima na Kosovu:

Trebalo bi da se podsetimo šta se dogodilo u selu Račak u januaru - nevini ljudi, žene i deca odvedeni iz svojih kuća u jarugu, naterani da kleče u prašini, pokošeni rafalima - ni zbog čega što su učinili, nego samo zbog onoga što jesu.[27]

– Predsednik SAD Bil Klinton na konferenciji za štampu 19. marta 1999, uoči bombardovanja SRJ

Suđenja

18. juna 2001. godine sud u Prištini, uz podršku sudija Ujedinjenih Nacija, je osudio policajca Zorana Stojanovića na minimalnu kaznu od 15 godina zatvora zbog učešća u ubistvu 45 osoba u selu Račak.[28]

Slučaj Račak se našao među optužbama za ratne zločine pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Slobodan Milošević je na Haaškom sudu, između ostalog, optužen i za ratni zločin u Račku, što je on zanijekao na suđenju.

Tijekom suđenja pojavio se i zamenik šefa Verifikacione misije na Kosovu britanski general John Drewienkiewicz koji ga je izravno teretio za taj incident. Drevjenkikevič je rekao je da "OEBS nije bio unaprijed konkretno obaviješten o policijskoj akciji u selu" i da su promatrači došli kada su čuli paljbu. Izjavio je da može potvrditi da u rovovima iza sela nije bilo borbi i da su žrtve u Račku bili obični seljaci. Takođe je rekao da je upotrebljavano teško oružje, što su imale samo srpske snage, i da je policija pucala na sve što se miče. On ostavlja mogućnost da je OVK bila u selu na početku sukoba, ali je brzo pobjegla, nakon čega je policija ušla u selo i pucala bez obzira što nema OVK.[29]

Svi koji su bili tamo bili su jednoglasni da su te ljude ubili vaši ljudi i da nije bilo otpora. Tražili smo zajedničku istragu, mogli ste se složiti i suspendovati komandira tih snaga dok traje istraga. Vi ništa niste uradili.[30]

– John Drewienkiewicz

Svedoci odbrane, zapovednici vojske i policije, su negirali navode optužnice, navodeći da nije bilo korišćenja teškog naoružanja i pucanja u civile[31], da su "teroristi" pucali iz teškog naoružanja na policiju, koja je zatim uzvratila i „likvidirala 40 terorista“[32] i da se mnogi od poginulih meštana poznati policiji kao pripadnici ili saradnici OVK.[33] Tokom suđenja, tužilaštvo nije uspelo da predoči dovoljno dokaza kojima bi samog Miloševića proglasilo direktno odgovornim za ubistva u Račku.

Verifikatori OEBS su potvrdili broj ubistava kosovskih Albanaca, ono što se tamo desilo je sledeće: granatirano je selo i jedan broj seljana koji su bežali su ubijeni. 25 nađeno ih je u zgradi, ubijeno ih je 40. Jasno je da je OVK bio u Račku, ali je ovo bio napad najgore vrste.[34]

– Sudija Džefri Najs

Na suđenju generalu Vlastimiru Đorđeviću, bivši britanski vojni ataše Džon Krosland rekao je da se u Račku radilo o „veoma nesrazmernoj odmazdi“ vojske i MUP nakon ubistva trojice policajaca u tom području.[35]

11. jula 2006. godine Pretresno vijeće je odlučilo - do daljnjeg - da dokaze u vezi sa slučajima u Račku, Padalištu i zatvoru u Dubravi ne treba izvoditi da bi se “pospješila ekspeditivnost postupka”. Veće je tada ukazalo da ubistva u tim mestima, za razliku od ostalih mesta zločina navedenih u optužnici, nisu povezana sa deportacijama i prisilnim premeštanjem stanovništva i ne potpadaju pod "prirodu" tužiočevog slučaja.[36] U istoj odluci Vijeće je zaključilo da “Odluku nipošto ne bi trebalo shvatiti kao zaključak … da su događaji na navedene tri lokacije manje značajni ili da uopšte nisu reprezentativni u odnosu na tužiočevu tezu protiv optuženih”.[37]

Izvori

  1. ↑ INTRODUCTORY STATEMENT BY JUSTICE LOUISE ARBOUR, PROSECUTOR ICTY AND ICTR
  2. ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 Kosovo: kako viđeno, tako rečeno Arhivirano 2010-11-14 na Wayback Machine-u (Izveštaj OEBS-a)
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Po naređenju: ratni zločini na Kosovu (Izveštaj Human Right Watch-a)
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 Sense: Milošević i „komandant Buja“ 05. jun 2002.[mrtav link]
  5. ↑ Dr. Mark A. Wolfgram: Democracy and Propaganda: NATO’s War in Kosovo; European Journal of Communication 2008.
  6. ↑ Prevara koja je zapocela rat
  7. ↑ SECURITY COUNCIL STRONGLY CONDEMNS MASSACRE OF KOSOVO ALBANIANS IN SOUTHERN KOSOVO
  8. ↑ Racak massacre haunts Milosevic trial
  9. ↑ 9,00 9,01 9,02 9,03 9,04 9,05 9,06 9,07 9,08 9,09 9,10 9,11 „Tragedija u Račku”. Arhivirano iz originala na datum 2013-02-13. Pristupljeno 2010-05-02. 
  10. ↑ Kosovo/Kosova: As Seen, As Told, "Part V: The Municipalities - Stimlje/Shtime", OSCE, 1999
  11. ↑ 11,0 11,1 11,2 RAČAK NIJE BIO LEGITIMNA VOJNA OPERACIJA[mrtav link]
  12. ↑ Massacre that started long haul to justice
  13. ↑ 13,0 13,1 „Guri:U Račku smo pobili teroriste”. Arhivirano iz originala na datum 2012-09-03. Pristupljeno 2010-05-02. 
  14. ↑ Sense: Ko je ispalio prvi metak u Račku (Mirko Klarin) 06. jun 2002.[mrtav link]
  15. ↑ Izjava predsednika Srbije Milana Milutinovića, Borba, 18. januar 1999.
  16. ↑ "The Prosecutor of the Tribunal against Slobodan Milosevic, Milan Milutinovic, Nikola Sainovic, Dragoljub Ojdanic, Vlajko Stojiljkovic" para 98a. International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia, 22 May 1999
  17. ↑ Sense: Da li su u Račku „otrčali“ ili „odvedeni“ u smrt? 26. januar 2005.[mrtav link]
  18. ↑ "Serbs say terrorists killed at Račak". Report by Yugoslav state news agency Tanjug, translated by BBC Monitoring. 16 January 1999
  19. ↑ Garentina Kraja. "Massacre village outraged by defence video". The Guardian, 15 February 2002
  20. ↑ "Pathologist: 'No Kosovo massacre'". BBC News, 19 January 1999
  21. ↑ "Račak killings: Who says what?" BBC News, 22 January 1999
  22. ↑ "Račak killings 'crime against humanity'". BBC News, 17 March 1999
  23. ↑ "Report of the EU Forensic Team on the Račak Incident", 17 March 1999. Quoted in Marc Weller, The Crisis in Kosovo 1989-1999, pp. 333-335. ISBN 1-903033-00-4
  24. ↑ „Helena Ranta: Foreign Ministry tried to influence Kosovo reports”. Helsingin Sanomat – International Edition. Helsingin Sanomat Oy. 16 October 2008. Arhivirano iz originala na datum 2009-06-29. Pristupljeno 23 April 2009. 
  25. ↑ „Mrtvi iz Račka”. Arhivirano iz originala na datum 2008-03-25. Pristupljeno 2010-05-02. 
  26. ↑ "Security Council Strongly Condemns Massacre Of Kosovo Albanians In Southern Kosovo", United Nations Security Council Press Release SC/6628, 19 January 1999
  27. ↑ Clinton Voices Anger and Compassion at Serbian Intransigence on Kosovo
  28. ↑ New York Times, Serb Guilty In Deaths Of 45
  29. ↑ Svedok Karolj Džon Drevjenki­jevič[mrtav link]
  30. ↑ Masakr u Račku - Drevienkievich: Tijela ubijenih nisu mogla biti donesena u Račak
  31. ↑ Sense: General Jelić: „Taman posla da neko puca u civile“ 01. decembar 2005.[mrtav link]
  32. ↑ Sense: Šta čudi sudiju Bonomija 19. maj 2005.[mrtav link]
  33. ↑ Sense: Cena „ljubaznosti gospodina Najsa“ 27. april 2005[mrtav link]
  34. ↑ Peščanik - Iz beležnice za emisiju 27.03.2009.
  35. ↑ Sense: „Nesrazmerna odmazda“ vojske i policije 08. april 2009.[mrtav link]
  36. ↑ Sense: Bez optužbi za Račak, Padalište i Dubravu 08. april 2009.[mrtav link]
  37. ↑ „ICTY: Pet zvaničnika Jugoslavije krivi za zločine na Kosovu”. Arhivirano iz originala na datum 2009-03-02. Pristupljeno 2010-05-07. 

Vidi još

Eksterni linkovi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Masakr_u_Račku&oldid=41586361