Pica

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Pizza)
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg Za ostala značenja, v. Pica (razvrstavanje).
Pica
Supreme pizza.jpg

Pica

Poreklo
Nacionalna kuhinja Italijanska kuhinja
Mesto porekla Flag of Naples.svg Napulj
Regija/Država  Italija
Detalji
Vrsta jela pecivo
Temperatura jela toplo i hladno
Glavni sastojci testo, paradajz, razni dodaci
Varijacije Vrste pica
P Food.png

Pica (it. pizza) je specijalitet italijanske kuhinje, najčešće napravljen od tankog, okruglog testa na kome se pored paradajz sosa mogu naći razne vrste sira, mesa, povrća, voća, začina i drugih sastojaka prema ukusu. Inventivnost ukusa se može nadopuniti i inventivnošću rasporeda samih sastojaka na pici, koji mogu biti raspoređeni u obliku ornamenata ili drugih interesantnih figura. Inače, ovo jelo se smatra posebno karakterističnim za napolitansku kuhinju.

Danas je pica veoma popularno jelo u svetu, pre svega zbog jeftinih i lako dostupnih sastojaka i jednostavnosti pripreme.

Istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

Fokaća, italijansko jelo
Pizza im Pizzaofen von Maurizio.jpg

Za vojnike persijskog cara Darija Velikog, naviknutim na duge marševe, je rečeno da su na svojim štitovima pekli neku vrstu hleba i na to dodavali sir i urme. Rismki istoričar Marko Porcije Katon je u 3. veku pre nove ere opisao „okruglo testo preliveno maslinovim uljem, biljem i medom ispečeno na kamenu“. Vergilije je u svojoj „Enejidi“ opisao kolače ili okrugli hleb.

Iz iskopina Pompeje koju je Vezuv zatrpao 79. godine, pronađeni su ostaci okruglog peciva. U kuvaru Marka Gavija Apija popisani su sastojci koji se dodaju na podlogu od peciva: pileće meso, pinoli (semenke šišarki bora, važan sastojak mediteranske kuhinje i danas), sir, beli luk, menta, biber i ulje, što su sastojci današnjih pica.

U srednjem veku sluge su jele ostatke hrane svojih gospodara, što je bilo uobičajeno. Te ostatke bi stavili na parče hleba, prelili nekim sosom, začinili onim što bi imali pri ruci i stavili u pećnicu da se podgreje. Paradajz je donet u Evropu iz Perua u 16. veku. Siromašno stanovništva iz Napulja je dodalo paradajz svom jelu i stvorilo picu kakvu danas poznajemo.

Sama reč pica (pizza) prvi put se pojavila 997. godine u rukopisu iz Gaete (Gaete), grada na jugu Italije.

Priprema[uredi - уреди | uredi izvor]

Oblikovanje testa

Kao podloga za picu koristi se obično hlebno testo od klasičnog brašna (tip 500). Testo se spravlja od brašna, svežeg ili suvog kvasca, vode, soli, šećera i maslinovog ulja. Nakon mešenja testo se ostavlja da odstoji najmanje 3-4 sata i onda se razvija oklagijom na debljinu 0,5-1cm. Na pripremljenu podlogu ređaju se ostali sastojci pice: paradajz-sos, svež paradajz, sir (najbolje mocarela), šunka, šampinjoni i sl. Mnogi sastojci se na picu stavljaju nakon pečenja, kako bi sačuvali ukus i formu (pršuta, jaja, masline, permezan, začini itd). Takođe, neke namirnice se spremaju posebno i dodaju na gotovu picu, kao npr. razne vrste povrća i plodovi mora. Kada je sve spremno pica se stavlja na pečenje. Rerna mora biti maksimalno zagrejana, kako bi testo odmah počelo da se peče i kako ne bi upilo sastojke koji su na njemu. Kada se sir rastopi i testo promeni boju, pica je gotova.[1]

Vrste pica[uredi - уреди | uredi izvor]

Slede nazivi i opisi nekih od mnogobrojnih vrsta pica:

  • Kapričozaparadajz-pire, gauda, šunka, šampinjoni, masline,
  • Margarita — oljušteni paradajz, mocarela, maslinovo ulje, bosiljak,
  • Kvatro stađone (Četiri godišnja doba) — paradajz, mocarela, pečurke, školjke, račići, paprika, šunka, crne masline, maslinovo ulje, limunov sok,
  • Napolitana — paradajz, svež sir, salama, maslinovo ulje,
  • Sicilijana — umak od paradajza, mocarela, paprika, suve kobasice, šampinjoni,
  • Fungi (Gljive) — umak od paradajza, kačkavalj, šampinjoni, ljute papričice,
  • Vezuvio — umak od paradajza, kačkavalj, šunka,
  • Partenopea — paradajz, mocarela, svež sir, pikantna salama, kapar, maslinovo ulje,
  • Sorpreza — umak od paradajza, kačkavalj, slanina, pečurke, jaje, luk, feferone.[1]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 Knežević, Sandra; Pelaprat Veliki Kuvar; 2004. ISBN 978-86-7710-049-0 COBISS.SR-ID 117422604

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]