Petrograd (roman)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Petrograd
Андрей Белый. Петербург (1916).pdf
naslovna strana originalnog izdanja iz 1916
Autor(i) Andrej Beli
Država  Rusko Carstvo
Jezik ruski
Žanr(ovi) roman

Petrograd (rus. Петербург) roman je ruskog književnika Andreja Belog. Smatra se jednim od najvažnijih proznih ostvarenja simbolizma ruske i svetske književnosti. Roman ima dugu i složenu istoriju autorskih redakcija teksta. Prva verzija je objavljena 1912, druga je izdana periodično u časopisu Širin tokom 1913. i 1914, koja je štampana u obliku knjige 1916. godine. Nezadovoljan konačnim ishodom Beli je skratio tekst gotovo za trećinu i izmenjenu verziju objavio u Berlinu 1922.[1] Ova takozvana berlinska verzija se najčešće uzima za konačnu.

Radnja se odigrava u Sankt Peterburgu 1905. Nikolaj Apolonovič Ableuhov, student filozofije, obećava revolucionaroj grupi, čiji je član, da će izvršiti atentat na svog oca Apolona Apolonoviča, senatora i zaposlenika u ministarstavu, tako što će postaviti tempiranu bombu u očevu radnu sobu. Posebnost ovog romana se ne ogleda u zapletu, već u originalnoj i kompleksnoj formi. Napisan u fragmentima, sa repetatitivnim delovima, u ahronološlkom nizu i jezikom zasnovanim na stalnim poigravanjem ritmom i slojevima zvučanja, roman gotovo da podriva logičku i klasičnu strukturu romanesknog obrasca. Čitalac je pozvan da aktivno učestvuje, više nego što se to obično očekuje, pri rekonstruisanju i povezivanju narativnih delova. U Petrogradu su prisutne opsesivne teme i motivi Andreja Belog: položaj Rusije između Istoka i Zapada, apokaliptična vizija iz koje će proizići vaskrsenje, sukob oca i sina, haosa i sklada, birokratija, Štajnerova antropozofija, misticizam Vladimira Solovjova, zapadne filozofske ideje (Marks, Kant, Niče) i dr. Veliki broj sižejnih linija i likova sadrže reference na ruske devetnaestovekovne klasike Puškina, Gogolja, Dostojevskog i Tolstoja.[2] Po povratku iz emigracije Beli je preradio Petrograd u dramu koja je prvi put izvedena novembra 1925. godine Ocenjena kao oda terorističkim akcijama esera, drama se nije dugo zadržala na sceni.[3] Rusko-američki književnik Vladimir Nabokov popularisao ga je van granica Rusije, tvrdeći da je pored Džojsovog Uliksa, Kafkinog Preobražaja i prve polovine Prustovog U traganju za izgubljenim vremenom, u pitanju najbolji roman dvadesetog veka.[4][5][6] Srpski prevod je načinila Milica Nikolić, koji je prvi put objavljen 1961. godine.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Konstantin Pobjedonoscev, pravnik, političar i ideolog koji je poslužio kao model za lik Apolona Apolonoviča;
  • Boris Savinkov, književnik i revolucionar koji je poslužio kao model za lik Nikolaja Apolonoviča;

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]