Pavla Mede

Pavla Mede
Pavla Mede Katarina
Datum rođenja	29. jun 1919.
Mesto rođenja	Strahinj, kod Nakla Kraljevina SHS
Datum smrti	8. 1. 1943. (23 godina)
Mesto smrti	Osankarica Nacistička Nemačka
Suprug	Rudolf Mede
Profesija	radnica
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
U toku NOB-a	komandir ženskog voda Pohorskog bataljona
Služba	NOV i PO Jugoslavije
Narodni heroj od	20. decembra 1951.

Pavla Mede (partizansko ime Katarina, 1919. – 1943) je bila učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođena je 29. juna 1919. godine u Strahinju kod Nakla, Kranj, u porodici Sajovic. Posle osnovne škole, zaposlila se u tekstilnoj fabrici „Jugobruna“ u Kranju. Godine 1935. udala se za Rudija Medea, koji je bio zaposlen u fabrici „Semperit“ u Kranju, člana Komunističke partije Jugoslavije od 1936. godine.

Kad je 26. jula 1941. godine iznad sela Cegelnica, kod Nakla, formirana Prva kranjska četa, njoj se priključila i Pavla Mede. Njen odlazak u partizane bio je nastavak njenog revolucionarnog puta. U četi su Rudi i Pavla isprva učestvovali u borbama na Storžiču, a posle razbijanja Prve kranjske čete oni su se povukli u Udni Boršt, pa odatle, preko Ljubljane, u Krimski partizanski odred. Tu su se odvojili. Njen suprug, koji je u partizanima nosio ime Groga, otišao je u Dolenjsku, u Drugi štajerski bataljon, a Pavla je ostala u Zapotoku, u logoru u kome su bile i partizanske radionice. Kad se tu, od 22. do 25. juna 1942. godine zadržala Druga grupa odreda, na pohodu u Štajersku, pridružila se Rudiju, koji je tada u Prvom bataljonu Savinjskog odreda bio komandir čete.

Kao partizanka, u bataljonu koji se isprva, po svom komandantu Ivanu Starihu Janku, zvao „Jankov bataljon“, a kasnije, po Francu Poglajenu Kranjcu, „Kranjčev bataljon“, ona je učestvovala u pohodu Druge grupe odreda u Štajersku, u svim teškim borbama na Gabrškoj gori, na Žirovskom vrhu, Blegošu i na Jelovici. 10. avgusta 1942. godine, kad se cela grupa Odreda na Jelovici podelila na dvije grupe, i kad se „Kranjčev bataljon“ našao u silovitoj nemačkoj ofanzivi, on se najprije probio do podnožja Košute, a zatim preko Košute na vrh Karavanki i dalje u slovenačku Korušku.

Prilikom reorganizacije Štajerskih partizanskih jedinica, septembra 1942. godine, od jezgra „Kranjčevog bataljon“ obrazovan je Prvi bataljon pohorskog odreda, koji je bio poznat uglavnom samo pod imenom Pohorski bataljon. S tim bataljonom, u kome je Rudolf Mede Groga bio privremeni komandant, Jože Menih Rajko politkomesar, ona je u sastavu njegove Treće čete otišla, krajem septembra 1942., na Pohorje. Posle reorganizacije Pohorskog bataljona, 3. novembra 1942., kad su se u bataljon uključile Šaleška, Savinjska i Puška četa, Pavla Mede je postavljena za komandira ženskog voda. Tada je njen muž Rudolf imenovan za komandanta Pohorskog bataljona.

U svim borbama Pohorskog bataljona, u novembru i decembru 1942., Pavla Mede se posebno istakla. U bici od 5. novembra, na Mislinjskom sedlu, sa ženskim vodom je bitno doprinela pobedi partizana. Slično je bilo i dva dana kasnije, u sukobu Pohorskog bataljona s nemačkom policijom i nemačkim domobranima na padinama Rogle, blizu Ostruhove žage. Posle te dve bitke, Pavla Mede je prvi put pohvaljena u vojnom izveštaju Druge grupe odreda, 23. novembra 1942. godine. U raportu Glavnom štabu slovenačkih partizanskih četa, piše: „Bataljon ima specijalan ženski vod (11 partizanki), koji se u svim borbama odlično pokazao... Vodnik, drugarica Katarina, spada među najhrabrije partizanke u Štajerskoj“. Slično je pisalo, 10. januara 1943. u izveštaju štaba Četvrte operativne zone Glavnom štabu, gde o Pavli Mede piše da je bila odlična u borbi i u radu.

8. januara 1943. godine, Pavla Mede poginula u poslednjem boju Pohorskog bataljona, na Osankarici. Njeno telo je bilo među 65 mrtvih partizana, koje su Nemci preneli s Pohorja u Grac, i tamo ih sahranili 11. januara 1943. godine.

Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 20. decembra 1951. godine, proglašena je za narodnog heroja.

Povezano

• Pohorski bataljon

Literatura

• „Narodni heroji Jugoslavije”. Beograd: Mladost. 1975.