Paraćinski masakr

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Paraćinski masakr dogodio se 3. septembra 1987. godine, nešto posle 3 časa ujutro, u kasarni JNABranko Krsmanović” u Paraćinu, kada je vojnik Aziz Keljmendi, Albanac sa Kosmeta, pucao iz automatske puške po spavaonici kasarne i tom prilikom ubio četiri vojnika, a ranio petoricu. Među poginulim vojnicima, dvojica su bila iz Bosne i Hercegovine, a po jedan iz Hrvatske i Srbije.

Događaj[uredi - уреди | uredi izvor]

Ubistva su se dogodila u kasarni "Branko Krsmanović" u Paraćinu nekoliko sedmica prije nego što je Keljmendiju trebalo prestati služenje vojnog roka. Keljmendi je, naoružan automatskom puškom, ušao u zajedničku spavaonicu i otvorio vatru na druge vojnike. Ubio je na spavanju četiri vojnika i to: Srđana Simića iz Beograda, Hazima Džananovića iz Kočića kod Viteza, Safeta Dudakovića iz sela Orahovo u Bosanskoj Gradišci i Gorana Begića iz Zagreba. Ranio je i pet vojnika i to: Antu Jazića, Petra Đekića, Andreja Prešerna, Husu Kovačevića i Nedžida Mehmedovića. U nastaloj situaciji povređen je i vojnik Nazif Adžović. Nakon masakra, Keljmendi je iz kasarne pobegao na obližnje Karađorđevo brdo. Za njim je u poteru krenula vojna policija te ga opkolila. Tada je, po zvaničnoj verziji događaja, izvršio samoubistvo.

Vojna policija je posle tog događaja sprovela istragu. Ona nije dala odgovore na pitanje o motivima, iako neki izvori spominju nalaze lekara, prema kojima je Keljmendi mentalno rastrojena osoba. Prema nalazima istrage, Keljmendi nije imao disciplinskih problema, iako je, prema nekim izvorima, optužen za krađu. Drugi izvori koji se pozivaju na istragu vojne policije navode da je bio u ozbiljnom sukobu sa ostalim vojnicima.

Posledice[uredi - уреди | uredi izvor]

Ovaj događaj šokirao je celu tadašnju SFR Jugoslaviju. Istovremeno, u par gradova u Srbiji građani su kamenovali kioske i prodavnice čiji su vlasnici bili Albanci. Državni mediji su pokrenuli široku antialbansku kampanju, tvrdeći da je ovaj zločin počinjen od strane albanskih separatista i da je ovo nova akcija protiv Jugoslavije.[1]

Na sahrani poginulog vojnika Srđana Simića, u Beogradu, par dana posle zločina, okupilo se nekoliko stotina građana koji su uzvikivali parole protiv Albanaca i parole Kosovo je Srbija.[1]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 Jović 2009, str. 264.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]