Paraćinska grupa

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Paraćinska grupa je kulturna grupa bronzanog doba, koja zahvata srednji tok Velike Morave i donji tok Južne Morave, na istoku oko Zaječara, a na zapadu predstavlja zapadno srpsku varijantu Vatinske kulture. Istraživali su je 1955-1956. Milutin i Draga Garašanin. Datovanje je na osnovu igle sa glavom u obliku pečata, po kojoj Paraćin I spada u Bronzano doba II, (BrB2-C).

Lokaliteti[uredi - уреди | uredi izvor]

Lokaliteti ove kulturne grupe su u srednjem toku Velike Morave, i u donjem toku Južne Morave:

Grupa je bila u vezi sa Medijana grupom, a graničila se sa zapadnosrpskom varijantom Vatinske grupe, a na severu sa Dubovac Žuto brdo grupom.

Nekropole[uredi - уреди | uredi izvor]

Nekropole su česte, nalaze se na rečnim terasama i pripadaju takozvanim nekropolama ravnih polja sa urnama. Iznad grobova nije postojalo nikakvo obeležje. Sahranjivanje je isključivo kremacija, uz urne su stavljane i druge keramičke posude, retko metalni predmeti. Razlika u odnosu na druge kulture je u tome što nema tumulusa. Najbolje istražena je nekropola Glozar, na rečnoj terasi. Izuzetak od ravnih grobova je mali tumulus Đurinac, lokaliteti oko Zaječara imaju grobna mesta obeležena kamenim pločama. Nije bilo selekcije kostiju sa lomače. Ovde se nalaze ostaci pepela, drveta, gar, i ostaci pokojnika. Plitko iskopana jama pokriva se zdelom. U nerkopoli su urne grupisane u takozvane rodovske zajednice.

Pokretni materijal[uredi - уреди | uredi izvor]

Karakteristični metalni predmeti su:

  • Igle sa pečatnom glavom,
  • spiralni nopenring,
  • prstenje,
  • narukvice,

Keramika iz nekropola je slabijeg kvaliteta, slabije pečena i ima peska. Ornamenti su plastična rebra i kanelovanje. Urne imaju dva osnovna tipa:

  • kruskaste
  • bikonične

Urne su prekrivane zdelama koje imaju nizak cilindrični vrat i bradavičaste ukrase. Sudovi su konični sa drškom koja prelazi obod i imaju ispupčenje. Javljaju se i posude sa dve drške.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Šablon:Portal2

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Praistorija Jugoslovenskih zemalja, Bronzano doba, Sarajevo, 1983.
  • Stojan Dimitrijević, Tihomila Težak-Gregl, Nives Majnarić-Pandžić - Prapovijest, 1998.