Пајковац

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Pajkovac)
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Пајковац

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Расински
Општина Варварин
Становништво
Становништво (2011) 142
Положај
Координате 43°45′17″N 21°12′26″E / 43.754666°N 21.207333°E / 43.754666; 21.207333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 247 m
Пајковац na mapi Srbije
Пајковац
Пајковац
Пајковац (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 037
Регистарска ознака


Координате: 43° 45′ 17" СГШ, 21° 12′ 26" ИГД

Пајковац је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 142 становника (према попису из 1991. било је 178 становника).

Историја[uredi | uredi kod]

До Другог српског устанка Пајковац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Пајковац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Порекло становништва[uredi | uredi kod]

Подаци датирају из 1905[2]

Од породице Павловића био је чувени јунак из Првог и Другог Устанка, „Никола Мандрда“. Никола Мандрда био је веома леп, крупан, снажан и гласовит човек. Кад би он викнуо сав се Јухор тресао, те му је и гора глас прихваћала. Турке је страшно мрзео и убијао их где их је год стигао. Карађорђе га је веома уважавао. Павловићи су пореклом из околине Врања, славе Св. Николу.

Према пореклу ондашње становништво Пајковца из 1905. године, може се овако распоредити:

  • Староседеоца има 1 породица са 15 куће.
  • Из Врањског округа има 4 породице са 22 куће.
  • Из околине Лесковца има 1 породица са 6 куће.
  • Из околине има 1 куће.
  • Из Левче има 1 куће.

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Пајковац живи 122 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 46,7 година (46,2 код мушкараца и 47,1 код жена). У насељу има 49 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 386 [3]
1953. 373
1961. 336
1971. 270
1981. 228
1991. 178 178
2002. 142 142
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
140 98,59%
Румуни
  
1 0,70%
непознато
  
1 0,70%
Пајковац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 18 18 12 14 17 18 19 17 17 17 16 16
Пореске главе* - 21 12 14 19 20 20 16 16 16 15 14
Арачке главе** 38 49 23 31 33 37 38 37 39 40 44 41
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година



Референце[uredi | uredi kod]

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012. 
  2. Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. Станоје. М. Мијатовић: Насеља српских земаља
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi | uredi kod]

Спољашње везе[uredi | uredi kod]