Ortopedska pomagala

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ortopedska pomagala
Orthese.JPG
Ortopedsko pomagalo za kičmeni stub
Primena: Ortopedija, Fizijatrija

Ortopedska pomagala su tehničke sprave koje služe uspostavljanju i popravljanju oštećenja lokomotornog sistema, korekciji estetskih nedostataka tela i pružaju pomoć invalidnim licima i obaljanju fizioloških pokreta i kretanju.

Podela[uredi - уреди | uredi izvor]

Proteze[uredi - уреди | uredi izvor]

Proteze na donjim udovima
Glavni članak: Proteza

Proteza od grčke reči (grč. πρόσθεσις, „dodatak“), je tehnička sprava (pomagalo), koja treba da funkcionalno i estetski nadomeste deo tela koji nedostaje, najčešće nedostajući ud ili deo uda (ekstremiteta), pa se prema toj nameni dele na;

Proteze za gornje udove

  1. estetska proteza šake;
  2. podlakatna (transradijalna) estetska proteza;
  3. podlakatne (transradijalne) mehaničke proteze sa ugrađenom šakom;
  4. nadlakatna (transhumeralna) estetska proteza;
  5. nadlakatne (transhumeralne) mehaničke proteze;
  6. estetska proteza posle dezartikulacije ramena.

Proteze za donje udove

  1. proteza za stopalo;
  2. potkolene (transtibijalne) proteze;
  3. proteze posle dezartikulacije kolena;
  4. natkolene (transfemoralne) proteze;
  5. proteza posle dezartikulacije kuka.

Proteza se obično koriste za zamenu delova tela nakon povreda (traume) ili za zamenu nedostajućih delova tela od rođenja (kongenitalne anomalije udova) ili kao dodatak ili nadoknada oštećenim delovima tela nakon operativnih zahvata (zbog tumora gangrene itd).

Funkcionalni delovi proteze su;

  • kontaktno ležite, preko koga je ceo patrljak u kontaktu sa protezom.
  • moduli ili nosive jedinice proteze, koji su međusobno povezani mehanički podesivim zglobovima. Moduli su građeni uglavnom od čelika, a ležišta od plastike i silikona, koji jako dobro prianja, ali je i skup.
  • estetski deo ili obloga proteze, prekriva nosivi deo proteze i svojim izgledom imitira prirodni ud.

Ortoze (ortotička sredstva)[uredi - уреди | uredi izvor]

Ortoze
Glavni članak: Ortoza

Ortoza (ortotičko sredstvo) je ortopedsko pomagalo koje vodi, podupire, rasterećuje, fiksira (stabilizuje) ili ispravlja postojeći deo tela, i pomaže ili kontroliše lokone funkcije (statički, dinamički) kod različitih tipova oštećenja lokomotornog aparat.[1]

Ortoze se izrađuju od niskotemperaturnih termoplastičnih materijala, od visokotemperaturnih termoplastičnih materijala i od karbonskih vlakana i metala, ali su najčešće izrađuju kombinovanom primenom više vrsta materijala (fleksibilnijijih ili čvršći materijala) u zavisnosti od njihove namene.

Izbor ortoze određen je biomehanikom funkcionalnog deficita i zato se prema njihovoj nameni dele na korektivne i stabilizacione;

  • Korektivne ortoze, se primenjuju za lečenje deformiteta i njihovu delimičnu ili potpune korekciju i/ili zaustavljanje njihove delje progresije.
  • Stabilizacione ortoze, se primenjuju za potporu ugroženom delu tela.

Ortopedske cipele[uredi - уреди | uredi izvor]

Ortopedske cipele su specijalno dizajnirana i po meri bolesnika (individualnom otisku stopala) izrađena medicinska obuća koja se primenjuje kod bolesti ili deformiteta stopala, kod kojih bolesnici ne mogu da koriste konfekcijsku obuću. Ortopedske cipele sa ulošcima propisuje lekar - specijalista fizikalne medicine i ortoped, ili vaskularni hirurg (kod elefantijaze).

Indikacije za propisivanje ortopedskih cipela su;

  • lat. Pes equinus
  • lat. Pes equinovarus
  • Udubljeno stopalo - lat. Pes excavatus
  • lat. Talus verticalis
  • lat. Pes adductus
  • Paralitično stopalo - lat. Pes paralyticus
  • Skraćenje noge od 1,5 cm i više kod dece (do 18 godina) i od 2,5 cm i više kod odraslih
  • Ukočen gornji nožni zglob ili više drugih zglobova stopala
  • Izrazite trofičke promene sa ulceracijama stopala, neurogenom artropatijom ili elefantijaza
  • Teška deformacija stopala i gležnja nakon loše saniranog preloma, zbog čega nije moguće korišćenje konfekcijske obuće
  • lat. Hallux valgus superductus
  • lat. Digitus superductus I, II i V prsta stopala
  • Teške zapaljenjske i destruktivne promene kod reumatoidnog artritisa stopala ili gornjeg nožnog zgloba, zbog čega nije moguće korišćenje konfekcijske obuće
  • Nedostatak palca ili tri prsta stopala, ili manjak dela nožja ili donožja, kada se ne koristi proteza
  • Ortopedske cipele kao sastavni deo ortoze
  • Ortopedska cipela, unutrašnja ("U“ cipela)

Rokovi trajanja ortopedskih cipela zavise od starosne dobi bolesnika. Za mlade do 18 godina rok trajanja ortopedskih cipela je 12 meseci, a stariji od 18 godina cipele menjaju na godinu i po dana.[2]

Ortopedska pomagala za bandažu[uredi - уреди | uredi izvor]

Ostala ortopedska pomagala[uredi - уреди | uredi izvor]

Ortopedski ulošci

Ortopedski ulošci; služe za korekciju spuštenog svoda stopala. Smanjeno kretanje, neprikladna obuća, hod i sportovi na tvrdim podlogama, produženje života, povećano opterećenje na radu, samo su neki od uzroka mikrotrauma, kojima je pri hodu izloženo stopalo savremenog čoveka, a one se sa stopala prenose na kolena, kukove i kičmu. Zato cipele uvek moraju pratiti težište tela a ortopedski ulošci kao saastavni deo obuće smanjiti dejstvo tih mikrotrauma na sistem za kretanje čoveka.

Najčešće indikacije za primenu uložaka su:

Elektromotorna invalidska kolica

Štapovi; su specijalno dizajnirana pomagala, od drveta metala plastike ili kombinacije ovih materijala, koja omogućavaju lakše kretanje (zbog starosti, uvećane težine tela, sa protezom itd). Štapovi mogu biti jednostavni sa jednim krakom ili radi veće stabilnosti pri kretanju sa 3 i 4 kraka.

Nose se uvek u suprotnoj ruci od bolesne noge. Vrsta oblik i dužina štapa propisuju se individualno prema visini bolesnika i nameni.

Štake; se kao pomagalo koriste umesto štapova jer pružaju bolje rasterećenje nego štapovi. Mogu biti podlakatne ili potpazušne. Kad je god to moguće preporučuje se primena podlakatnih štaka.

Ortopedske hodalice

Invalidska kolica; su specijalno konstruisana kolica na ručni ili električni pogon koja su namenjena nepokretnim bolesnicima koji nemaju mogućnost hodanja zbog prirode bolesti. Kod očuvanih pokreta ruku bolesnicima se propisuju kolica na ručni pogon a kod kvadriplegije motorna kolica, čije upravljanje se vrši pomoću udaha ili na komandu izdatu glasom. Bolesnici sa hemiplegijom kolica pokreću zdravom rukom i nogom. Diminzije i oblik sedišta, naslona i oslonca za noge i ruke na kolicima mora biti individualno prilagođen bolesniku.

  • Vrste invalidskih kolica;
  1. invalidska kolica na ručni pogon
  2. invalidska kolica na električni pogon
  3. dečja kolica

Povezano[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]