Orlovi rano lete

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

"Orlovi rano lete" je roman za djecu pisca Branka Ćopića, koji je objavljen 1959. godine. 1966 je napravljen i jugoslovenski film koji prati akciju knjige. Ovo je deo,ima ceo roman...

Radnja[uredi - уреди | uredi izvor]

„Orlovi rano lete“ se sastoji od dva dela. Radnja se odvija u periodu pre početka Drugog svetskog rata. Mesto radnje:Bosanska krajina, selo Lipovo.

Prvi dio[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavne likove romana predstavlja grupa dečaka i njihovo rano sazrevanje, učenika četvrtog razreda osnovne škole u bosanskom selu Lipovu. Na početku romana, oni žive srećnim i bezbrižnim dečjim životom. Njihova učiteljica Lana je jako omiljena među decama.

Kada je učiteljica napustila školu i otišla u varoš, na njeno mesto dolazi učitelj kojeg su dečaci prozvali „Paprika“. Učitelj maltretira i tuče decu tako da deca počinju da bježe iz škole. Vođa dečaka je Jovanče a osim njega tu su i Lazar Mačak, Stric, Đoko Potrk, Nikolica sa prikolicom, Nik Ćulibrk, Vanjka Široki i devojčica Lunja. U „Prokinom gaju“ družina pravi svoj „logor“ kojem daju ime „Tepsija“. Tu beže iz škole i druže se po celi dan. Jednog dana Lazar Mačak i Jovanče otkrivaju prolaz u neku podzemnu pećinu. Kada se učitelj „Paprika“ požali knezu da djeca ne dolaze u školu, zajedno sa poljarem Lijanom i roditeljima oni organizuju poteru i pronalaze skrovište djece. Zahvaljujući Nikoletini Bursaću oni ipak oslobađaju decu i odluče da odu u varoš da pronađu učiteljicu Lanu koja se vraća u školu.

Uskoro počinje rat. Dečaci koji su se do juče igrali postaju aktivni učesnici i svedoci tog rata. Pomažu partizanima i otkrivaju im tajnu pećinu, učestvuju u odbrani sela zajedno sa borcima i postaju partizanski kuriri. Na kraju odlaze u rat sa nadom da će se ponovo vratiti u Prokin gaj i u svoj logor Tepsiju.

Drugi dio[uredi - уреди | uredi izvor]

Drugi dio počinje 7. aprila 1941. tj. početkom Drugog svjetskog rata u Jugoslaviji. U selo dolaze ustaše a dječaci koriste jednu priliku i oduzimaju im oružje. Oružje su predali partizanima, kojima je već bilo nestalo municije. Zahvaljući tom oružju, partizani su pobijedili i protjerali okupatore iz sela.

Inspiracija[uredi - уреди | uredi izvor]

Prvi dio knjige je bio inspirisan stvarnim događajima koji su se dogodili tokom Ćopićevog odrastanja i školovanja. Njegova učiteljica je bila stroga i dešavalo se da tuče nemirne i loše đake, koja su kasnije umesto u školu išla u šumu, gdje su načinila logor. Za logor se saznalo, a među seljanima koji su hvatali odbegle đake bio je i Ćopićev stric Nikola Ćopić.

Likčići

  • Jovanče - harambaša družine ,najcenjeniji i najodlučniji od svih dečaka . Prvi se usprotivio batinama učitelja Paprike tako što je iskočio kroz prozor i pobegao. Zaljubljen je u Lunju , što pokazuje tek u drugom delu romana , kada se Lunji slomi srce saznavši da je Stric više ne voli. Unuk je pokojnog harambaše Jovana , čiji se grob nalazi na ivici Prokinog Gaja .
  • Stric - pravo ime mu je Stevo, ali je dobio nadimak Stric, jer je visok. Bio je siroče bez oca i majke.Dosetkom je reagovao na mane učitelja.Njegov brat od strica je Nikoletina Bursać. U romanu najviše komike ima kad je na sceni Stric.Imao je i jednu slabu tačku prema devojčici Lunji, za koju su svi znali, pa su ga zadirkivali, a on bi pri pomenu njenog imena uvek pocrveneo i zbunio se.U drugom delu romana zaljubljuje u Maricu.Neustrašiv je, što je i dokazao kad je sam prespavao noć u šumi.
  • Lunja - jedina devojčica u grupi. Uvek je ćutke i nepozvano išla za dječacima, posmatrala šta rade i kako se igraju, pronalazila ih je u ribarenju oko rijeke, u krađi lubenica, u potrazi za ptičjim gnijezdima. Vikali su na nju, prijetili joj čak i kamenjem, ali tiha radoznala djevojčica sklonila bi se samo za kratko vrijeme i tek je dječaci smetnu sa uma, a ona već viri iza nekog žbuna ili šuškajući izlazi iza visokog kukuruza... Bila je sitna i mala i zaljubljena u Strica. U drugom delu romana se zaljubljuje u Jovančeta.
  • Lazar Mačak - najbolji majstor u družini. Nadimak Mačak je dobio jer je voleo sve da istražuje poput mačke i nije se bojao ni mnogo starijih i većih od sebe i smelo se zaletao na njih frkčući kao srdit mačak.Bio je vesele ćudi.
  • Đoko Potrk - najbrži u družini i njen glavni pesnik. Nadimak Potrk je dobio jer je često voleo da trči. Čuven je po stihovima ,, Naš učitelj baš je slika, nos mu crven ko paprika. i ,, Ovde živi hrabra četa , harambaše Jovančeta".
  • Nik Ćulibrk- Otac mu je dugo radio u Americi, pa je povremeno u razgovoru koristio engleske reči . Nosio je plave pantalone i kaubojski šešir.
  • Vanjka Široki - Njegov otac je bio za vreme I svetskog rata zarobljen u Rusiji i tamo se oženio Ruskinjom. Bio je krupan i plavokos i zbog toga su ga zvali Vanjka Siroki.
  • Nikolica s prikolicom- najmlađi član družine . Dobio je nadimak po tome što se nije odvajao od njegovog psa Žuje.Učenik je prvog razreda.
  • poljar Lijan- "Krivonog čičica lisičijeg lica i lukavog pogleda". Uvek je "mućkao bocu s rakijom i potezao iz nje". Ume da se pretvara i da se ulaguje. Njegov zadatak je bio da luta selom i da juri decu s tuđih voćnjaka i vinograda i da im brani da love ribu... Boreći se večito sa decom i sam je podetinjio, pa se upuštao u prava dečija lukavstva, smicalice i doskočice. Međutim, nije bio zločest, niti surov prema deci. Mnogo je voleo decu i najčešće im gledao kroz prste kad bi ih uhvatio u šteti.Pisac za njega kaže: "Umije taj da vreba... kao pravi osnovac, da se provlači kroz plot, krije se tako vešto kao da igra žmure, a po potrebi će se i na drvo uspuzati..." Domišljati Lijan i sam je krao voće, lubenice i krastavce, a onda je po selu dizao dreku i tražio lopove.

Veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]