Operacija Klara

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Operacija Klara je bila zajednička operacija Vermahta i snaga NDH protiv partizana u oblasti Velike Kladuše u zapadnoj Bosni. Trajala je od 20. do 22. juna 1943. godine.

Operacija „Klara" imala je za cilj da se rejon Velika KladušaVrnograč i Cetingrad očisti od partizana, da se oslobode opkoljene hrvatske jedinice i obezbedi put za dotur prema Glini.

Pozadina[uredi - уреди | uredi izvor]

14. juna štab 8. divizije NOVJ izdao je operativnu zapovest o napadu na Cetingrad, Veliku Kladušu i Slunj. Napad 5. brigade na Cetingrad otpočeo je noću 16/17. u 3 časa. U 5.20 časova 17. juna likvidiran je i poslednji otpor neprijatelja u Cetingradu i grad je bio oslobođen.[1]

Za napad na Slunj određena je 15. kordunaška brigada, ojačana sa dva bataljona 5. brigade i jednim bataljonom KPO. Napad je počeo u 20 časova 18. juna Oko 4 časa ujutro 19. juna Slunj je bio oslobođen. Posle oslobođenja Slunja štab divizije izdao je zapovest za napad na Veliku Kladušu, koji je trebalo je da izvrši 2. brigada 8. divizije i 4. brigada Unske operativne grupe. Napad NOVJ na Veliku Kladušu počeo je 20. juna u 20 časova. Oko 22 časa neprijatelj je bio izbačen skoro iz svih utvrđenja spoljne odbrane.[2]

Tok operacije[uredi - уреди | uredi izvor]

Osovinskim snagama je naređeno da 20. 6. odnosno 21. 6. rano izvrše protivnapad na partizansku jedinicu koja je započela napad na Kladušu. U međuvremenu, u svanuće 21. juna garnizon NDH je bio u kritičnoj situaciji i pred kapitulacijom.

Okupator je 21. juna u 4 časa izjutra krenuo kroz Cazinsku krajinu sa tri veoma snažne kolone: južna kolona - 741. njemački puk krenuo je iz Cazina preko Hajdarovca, Pećigrada i Male Kladuše. Druge snage ove grupe krenule su preko Todorova na Minderno brdo; srednja kolona - 721. njemački puk preko Hajdarovca, Bužima i Vrnograča i sjeverna kolona - 2. bojna 2. gorskog zdruga sa baterijom topova, 13. i 15. satnijom 11. ustaško-domobranske pukovnije i jednom inženjerijskom satnijom pravcem: Glina - Topusko - Velika Kladuša. Borbe su bile žestoke.[3]

Oko 14 časova 21. juna, kad je posada u Velikoj Kladuši bila pred kapitulacijom, jake osovinske snage su odbacile partizanske zasjede i probile se od Vrnograča i Male Kladuše prema Velikoj Kladuši. Okupator je 21. juna oko 19. časova prodro u Veliku Kladušu. Sjutradan oko 10 časova, sa oko 2.000 vojnika i jakim pobočnicama krenuo je cestom Velika Kladuša - Cetingrad i oko 14 časova 22. juna ušao u Cetingrad.[4]

U rejonu zapadno od Une, operacijom „Klara" okupirani su Vrnograč i Cetingrad, posle upornih i teških borbi, i deblokirane opkoljene hrvatske jedinice (11. pp) u Kladuši. Istovremeno, jake snage NOVJ su zauzele Slunj.[5]

Borbe su nastavljene tako da je okupator u Slunj uspio ući tek 25. juna.

Gubici[uredi - уреди | uredi izvor]

Prema nemačkom izveštaju, navodno "izbrojano je 1095 mrtvih kod neprijatelja".[6]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]