Odsumporivanje dimnog gasa

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Prije ugradnje postrojenja za odsumporivanje, dimni gas iz termoelektrane u Novom Meksiku je sadržavao velike količine sumporov dioksida SO2.
Ispirač gasova ili skruber u termoelektrani "G. G. Allen".

Odsumporivanje dimnog gasa je tehnologija uklanjanja sumpora iz dimnog gasa. Kako se oko 90% sumpora iz goriva pretvara nakon izgaranja u sumporov dioksid SO2, onda se odsumporivanje dimnog plina uglavnom odnosi na uklanjanje SO2 iz dimnog plina. Ostalih 10% sumpora iz goriva pretvara se nakon izgaranja u sumporov trioksid SO3, koji u dodiru s vodom H2O prelazi u sulfate (SO4).

Dozvoljena koncentracija štetnih sastojaka u atmosferi (imisija) propisana je zakonskom regulativom temeljem saznanja o njihovoj štetnosti. Stroga dugotrajna granična vrijednost sumporovog dioksida SO2 u atmosferi je 60 μg/m3, dok je kratkotrajna 150 μg/m3. Dozvoljena količina sumporovog dioksida SO2 u dimnom gasu nekog postrojenja ograničena je zakonskom regulativom (ovisno o vrsti goriva, načinu izgaranja i učinku ložišta).[1][2]

Vrste odsumporivanja[uredi - уреди | uredi izvor]

Postoji više načina odsumporivanja dimnog gasa: mokri postupak, suvi postupak, postupak s alkalnim ispiranjem dimnog gasa.

Mokri postupak odsumporivanja[uredi - уреди | uredi izvor]

Mokri postupak odsumporivanja se temelji na upijanju (apsorpciji) sumporovog dioksida SO2 s vodenom suspenzijom kreča. Sistem se satoji od tornjeva (kolona) za protustrujno ovlaživanje dimnog gasa, te od uređaja za obnavljanje (regeneraciju) i kružni tok (recirkulaciju) vodene suspenzije upijajućih hemikalija. Prednosti ovog postupka su dobra učinkovitost odvajanja SO2, te dodatno odvajanje lebdećih čestica. Nedostaci su taloženje kamenca i sklonost začepljivanju, značajan pad pritiska dimnog gasa (veliki utrošak energije), te značajni troškovi ulaganja i održavanja pogona.

Suvi postupak odsumporivanja[uredi - уреди | uredi izvor]

Suvi postupak odsumporivanja je u osnovi sličan mokrom postupku. Vodena suspenzija kalcijevog oksida CaO ili magnezijevog oksida MgO se raspršuje (atomizira) pomoću centrifugalnih raspršivača. Prednosti su što je oprema jednostavnija, te su manji troškovi ulaganja i održavanja pogona. Nedostatak je manja učinkovitost odvajanja SO2 (oko 70%).

Postupak odsumporivanja s alkalnim ispiranjem dimnog gasa[uredi - уреди | uredi izvor]

Kod ovog postupka za upijanje (apsorbiranje) SO2 koristi se vodena otopina natrijeve lužine NaOH, natrijevog sulfita NaSO3 i amonijaka NH3. Najčešće se koristi takozvani rekuperativni proces Wallman - Lordov postupak s NaSO3. Prednost je što nema problema od stvaranja taloga i začepljenja strujnih prolaza.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. "Tehnike za smanjenje emisije štetnih sastojaka u atmosferu", Prof. dr. sc. Z. Prelec, www.riteh.uniri.hr, 2013.
  2. "Skrubiranje (pranje plinova i mokro otprašivanje)", www.fkit.unizg.hr, 2013.