Prijeđi na sadržaj

o-Krezol

Izvor: Wikipedija
o-Krezol
Kekulé, skeletal formula of o-cresol with some implicit hydrogens shown
Kekulé, skeletal formula of o-cresol with some implicit hydrogens shown
Spacefill model of o-cresol
Spacefill model of o-cresol
Naziv po klasifikaciji 2-Metilfenol[1]
Drugi nazivi 2-Hidroksitoluen
Identifikacija
CAS registarski broj 95-48-7 DaY
PubChem[2][3] 335
ChemSpider[4] 13835772 DaY
UNII YW84DH5I7U DaY
EINECS broj 202-423-8
UN broj 2076, 3455
KEGG[5] C01542
MeSH 2-Cresol
ChEBI 28054
ChEMBL[6] CHEMBL46931 DaY
RTECS registarski broj toksičnosti GO6300000
Bajlštajn 506917
Gmelin Referenca 101619
3DMet B00313
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C7H8O
Molarna masa 108.14 g mol−1
Agregatno stanje Bezbojni kristali
Gustina 1,0465 g cm-3
Tačka topljenja

31 °C, 304 K, 88 °F

Tačka ključanja

191 °C, 464 K, 376 °F

Rastvorljivost u vodi 31 g dm-3 (na 40 °C)
Rastvorljivost u etanol meša se (na 30 °C)
Rastvorljivost u dietil etar Meša se (na 30 °C)
log P 1.962
Napon pare 40 Pa (na 20 °C)
pKa 10,316
Baznost (pKb) 3,681
Indeks prelamanja (nD) 1,5353
Viskoznost 35,06 cP (na 45 °C)
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 -204,3 kJ mol-1
Std entalpija
sagorevanja
ΔcHo298
-3,6936 MJ mol-1
Standardna molarna entropija So298 165,44 J K-1 mol-1
Specifični toplotni kapacitet, C 154,56 J K-1 mol-1
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) External MSDS
EU-klasifikacija Toxic T Corrosive C
EU-indeks 604-004-00-9
NFPA 704
2
3
0
 
R-oznake R24/25, R34
S-oznake (S1/2), S36/37/39, S45
Tačka paljenja 81 °C
Tačka spontanog paljenja 598.9 °C
Srodna jedinjenja
Srodna materije m-krezol, p-krezol, fenol

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Orto-krezol (2-metilfenol) je fenol sa formulom (CH3)C6H4(OH).[7][8]

On je izomer p-krezola, m-krezola i anizola. Krezoli su široko rasprostranjeni u prirodi. Njihova tačka topljenja je blizo sobne temperature. Poput drugih tipova fenola, oni se sporo oksiduju pri dugotrajnom izlaganju vazduhu. Nečistoće često daju krezolima žućkastu boju.

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. „2-Cresol - PubChem Public Chemical Database”. The PubChem Project. USA: National Center for Biotechnology Information. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  5. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  6. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  7. Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6. 
  8. Morrison Robert Thornton, Boyd Robert Neilson (2006). Organic chemistry. Engelwood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 8120307658. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]