Ново Село (Велика Плана)

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Novo Selo (Velika Plana))
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Za ostale upotrebe, v. Ново Село (razvrstavanje).
Ново Село

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Подунавски
Општина Велика Плана
Становништво
Становништво (2011) 1256
Положај
Координате 44°15′27″N 21°05′16″E / 44.2575°N 21.087833°E / 44.2575; 21.087833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 95 m
Ново Село na mapi Srbije
Ново Село
Ново Село
Ново Село (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 026
Регистарска ознака VP


Координате: 44° 15′ 27" СГШ, 21° 05′ 16" ИГД
Ново Село је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 1256 становника (према попису из 1991. било је 1628 становника).

Историја[uredi | uredi kod]

До 1946. године назив села је био Нови Аџибеговац. Нови Аџибеговац је насеље новијег датума. Село је постало исељавањем из суседног Старог Аџибеговца (Велика Плана), који се налази северније , у непосредној близини. Знатан део породица, због поплава и штете коју је чинила Морава, повукао се овамо и основао ово село. Оснивање овога насеља пада у доба између 1830. и 1835. додине, а име су му пренели досељеници из Старог Аџибеговца (Велика Плана), и за ралику од Старог прозвали га Новим Аџибеговцом.

По попису из 1921.г. Нови Аџибеговац је имао 282 куће са 1364 становника. Знатан део породица, које су из Старог прешле и Нови Аџибеговац (Велика Плана), Старином си из Мозгова (алексинаћки срез) и њих има 37 на броју. Остале породице, које су такође прешле из Старог у Нови Аџибеговац, старином су из разних места. Најпре су дошле у Срари Аџибеговац (Старо Село) па су из њега прешле у Нови Аџибеговац (Ново Село). То су породице дошле у Стари Аџибеговац из: околине Трна, из Драгачева, Млаве, из Колашина, од Врање и из околине Соко-Бање. Ово су све старије породице. Остале су касније долазиле из разних крајева. Највећи број досељеника види порекло из Мораве, па из Млаве, Јасенице, Врањске Пчиње, из Леоенице, из Бугарске, из Баната, Колашина итд. . (подаци крајем 1921. године).[1][2]

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Ново Село живи 1007 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,2 код мушкараца и 42,9 код жена). У насељу има 395 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1577 [3]
1953. 1627
1961. 1623
1971. 1523
1981. 1684
1991. 1628 1402
2002. 1432 1256
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.244 99,04%
Роми
  
6 0,47%
Хрвати
  
1 0,07%
Словенци
  
1 0,07%
Мађари
  
1 0,07%
непознато
  
3 0,23%


Референце[uredi | uredi kod]

  1. Подаци су узети из: „Насеља“ Т. Радивојевић, Лепеница – Посебни део (у рукопису).:
  2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Коришћена Литература[uredi | uredi kod]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и одакле су са старином
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[uredi | uredi kod]