Ново Село (Велика Плана)
- Za ostale upotrebe, v. Ново Село (razvrstavanje).
Ново Село | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Подунавски |
Општина | Велика Плана |
Становништво | |
Становништво (2011) | 1256 |
Положај | |
Координате | 44°15′27″N 21°05′16″E / 44.2575°N 21.087833°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 95 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 026 |
Регистарска ознака | VP |
Координате: 44° 15′ 27" СГШ, 21° 05′ 16" ИГД
Ново Село је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 1256 становника (према попису из 1991. било је 1628 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
До 1946. године назив села је био Нови Аџибеговац. Нови Аџибеговац је насеље новијег датума. Село је постало исељавањем из суседног Старог Аџибеговца (Велика Плана), који се налази северније , у непосредној близини. Знатан део породица, због поплава и штете коју је чинила Морава, повукао се овамо и основао ово село. Оснивање овога насеља пада у доба између 1830. и 1835. додине, а име су му пренели досељеници из Старог Аџибеговца (Велика Плана), и за ралику од Старог прозвали га Новим Аџибеговцом.
По попису из 1921.г. Нови Аџибеговац је имао 282 куће са 1364 становника. Знатан део породица, које су из Старог прешле и Нови Аџибеговац (Велика Плана), Старином си из Мозгова (алексинаћки срез) и њих има 37 на броју. Остале породице, које су такође прешле из Старог у Нови Аџибеговац, старином су из разних места. Најпре су дошле у Срари Аџибеговац (Старо Село) па су из њега прешле у Нови Аџибеговац (Ново Село). То су породице дошле у Стари Аџибеговац из: околине Трна, из Драгачева, Млаве, из Колашина, од Врање и из околине Соко-Бање. Ово су све старије породице. Остале су касније долазиле из разних крајева. Највећи број досељеника види порекло из Мораве, па из Млаве, Јасенице, Врањске Пчиње, из Леоенице, из Бугарске, из Баната, Колашина итд. . (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Ново Село живи 1007 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,2 код мушкараца и 42,9 код жена). У насељу има 395 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 1.244 | 99,04% | ||
Роми | 6 | 0,47% | ||
Хрвати | 1 | 0,07% | ||
Словенци | 1 | 0,07% | ||
Мађари | 1 | 0,07% | ||
непознато | 3 | 0,23% |
м | ж | |||
? | 2 | 0 | ||
80+ | 16 | 23 | ||
75-79 | 21 | 33 | ||
70-74 | 44 | 53 | ||
65-69 | 27 | 41 | ||
60-64 | 31 | 27 | ||
55-59 | 34 | 26 | ||
50-54 | 37 | 51 | ||
45-49 | 49 | 53 | ||
40-44 | 36 | 34 | ||
35-39 | 32 | 40 | ||
30-34 | 51 | 41 | ||
25-29 | 44 | 31 | ||
20-24 | 49 | 48 | ||
15-19 | 45 | 35 | ||
10-14 | 37 | 33 | ||
5-9 | 37 | 31 | ||
0-4 | 34 | 30 | ||
просек | 39.2 | 42.9 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 518 | 144 | 318 | 43 | 12 | 1 |
Женски | 536 | 87 | 319 | 109 | 20 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 297 | 113 | - | - | 41 | 2 | 37 | 25 | 6 | 50 |
Женски | 143 | 64 | - | - | 14 | - | 2 | 20 | 15 | 5 |
Оба | 440 | 177 | - | - | 55 | 2 | 39 | 45 | 21 | 55 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | 5 | 3 | 3 | 2 | - | - | 10 | |
Женски | - | - | 1 | 15 | 4 | 1 | - | - | 2 | |
Оба | - | - | 6 | 18 | 7 | 3 | - | - | 12 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ Т. Радивојевић, Лепеница – Посебни део (у рукопису).:
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Коришћена Литература[uredi | uredi kod]
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и одакле су са старином
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.