Nitrozil-hlorid

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Nitrozil-hlorid
dužina veza
model molekula
IUPAC ime
Drugi nazivi Nitrogen-oksihlorid
Nitrozonijum-hlorid
Identifikacija
CAS registarski broj 2696-92-6 YesY
PubChem[1][2] 17601
ChemSpider[3] 16641 YesY
EINECS broj 220-273-1
UN broj 1069
MeSH nitrosyl+chloride
RTECS registarski broj toksičnosti QZ7883000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula ClNO
Molarna masa 65.46 g/mol
Agregatno stanje žuti gas,
crvena tečnost
Gustina 1.417 g/cm3
(tečnost, -12 °C)
2.99 g/L (gas)
Tačka topljenja

-59.6 °C

Tačka ključanja

-6.4 °C

Rastvorljivost u vodi razlaže se
Rastvorljivost u hlorokarbonu rastvorljiv
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) sp2 za N
Dipolni moment 1.90 D
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) ICSC 1580
EU-indeks Nije na listi
Opasnost u toku rada Veoma otrovan
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
3
1
W
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja; nitrozil-halogeni Nitrozil-fluorid
Nitrozil-bromid
Сродна једињења Azot-monoksid
Nitrosulfurna kiselina
Nitrozil-fluoroborat
Tionitrozil-hlorid



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Nitrozil-hlorid je hemijsko neorgansko jedinjenje hemijske formule ClNO.

Struktura molekula[uredi - уреди | uredi izvor]

Iako se formula vrlo često piše NOCl, struktura se bolje prikazuje formulom ONCl. Između N i O postoji dvostruka veza (razdaljina = 1,16 Å), a između N i Cl postoji jednostruka (razdaljina = 1,69 Å). Ugao koji zaklapaju O-N-Cl iznosi 113°.[4]

Dobijanje[uredi - уреди | uredi izvor]

Može se dobiti na više načina[5]:
1. reakcijom azot-monoksida i hlora na običnoj temperaturi, uz drveni ugalj kao katalizator:

2. reakcijom fosfor-pentahlorida i kalijum-nitrita:

3. u carskoj vodi:

Fizička i hemijska svojstva[uredi - уреди | uredi izvor]

To je narandžastožut gas, koji se pretvara u crvenkastu tečnost na temperaturi od -5,5 °C, a pri -65 °C gradi kristale limun-žute boje.[6][7] Reaguje sa vodom gradeći kiseline:

Takođe, reaguje sa živom gradeći merkurohlorid i azot-monoksid, a gradi i dvoguba jedinjenja kao što je SnCl4•NOCl.[5]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit
  4. Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego, 2001. ISBN 0-12-352651-5.
  5. 5,0 5,1 Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
  6. Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. http://www.hbcpnetbase.com. 
  7. Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1. http://www.merckbooks.com/mindex/online.html. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]