Nirnberški principi

Nirnberški principi su skup principa vezanih za odgovornost za međunarodna krivična dela.

Nastanak

Suđenje najvećim ratnim zločincima u Nirnbergu (Nirnberški proces) bilo je bez sumnje presedan u dotadašnjoj praksi, kako u pogledu organizacije i sastava suda, tako i primenjivanih pravila, kako materijalnog tako i procesnog karaktera. Usled nespornog negativno obeleženog značaja krivičnih dela za koje se sudilo javila se potreba da se formulišu neki osnovni principi proistekli iz ovog suđenja koji bi služili kao smernica u nekim eventualnim budućim suđenjima. Formulisanje principa stavljeno je u zadatak Ujedinjenim nacijama. Generalna skupština UN je za to zadužila Komisiju UN za međunarodno pravo svojom Rezolucijom broj 177 (II) od 21. novembra 1947. godine. Posle dužeg rada, Komisija je objavila ove principe pod punim nazivom „Principi međunarodnog prava priznati u povelji Nirnberškog tribunala i u suđenju pred tribunalom“. Principi su prvi put objavljeni u izveštaju o radu Komisije od 5. juna do 29. jula 1950. godine.

Principi

• I princip: Svaka osoba koja učini delo koji se po međunarodnom pravu smatra zločinom je odgovorna i podložna kazni.

• II princip: Činjenica da domaće (nacionalno) pravo ne propisuje kaznu za delo koji se po međunarodnom pravu smatra zločinom ne oslobađa osobu koja je učinila delo od odgovornosti po međunarodnom pravu.

• III princip: Činjenica da je osoba koja je učinila delo koje se po međunarodnom pravu smatra zločinom to delo učinila u vršenju dužnosti šefa države ili nadležnog zvaničnika ne oslobađa tu osobu odgovornosti po međunarodnom pravu.

• IV princip: Činjenica da je osoba postupala po naređenjima vlasti ili nadređenog ne oslobađa je odgovornosti po međunarodnom pravu, pod uslovom da je imala mogućnost moralnog izbora.

• V princip: Svaka osoba optužena za zločin po međunarodnom pravu ima pravo na pravično suđenje zasnovano na činjenicama i pravu.

• VI princip: Sledeći zločini su kažnjivi kao zločini po međunarodnom pravu:

a. Zločini protiv mira: i. Planiranje, priprema, započinjanje i vođenje agresorskog rata ili rata koji je u suprotnosti sa međunarodnim poveljama, sporazumima ili uveravanjima . ii. Učestvovanje u zajedničkom planu ili zaveri za činjenje dela navedenih pod (i).

b. Ratni zločini: kršenja zakona ili običaja rata koja uključuju, ali se ne ograničavaju na, ubistvo, zlostavljanje, deportaciju na ropski rad ili u bilo koju drugu svrhu civilnog stanovništva na okupiranoj teritoriji, ubistvo ili zlostavljanje ratnih zarobljenika, osoba na moru, ubistvo talaca, pljačku javne ili privatne imovine, namerno razaranje gradova i sela ili bilo kakvo uništavanje koje nije opravdano vojnom potrebom.

s. Zločini protiv čovečnosti: ubistvo, istrebljenje, stavljanje u ropski položaj, deportacija i drugi nehumani akti učinjeni protiv bilo kog civilnog stanovništva, ili progoni na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi, kada su ta dela učinjena ili su ti progoni sporvedeni u vršenju ili u vezi sa vršenjem bilo kog zločina protiv mira ili bilo kog ratnog zločina.

• VII princip: Saučesništvo u vršenju zločina protiv mira, ratnog zločina ili zločina protiv čovečnosti pomenutih u VI principu je zločin po međunarodnom pravu.

Značaj

Nirnberški principi predstavljali su nemerljiv doprinos razvoju međunarodnog krivičnog prava, može se reći čak i samom postojanju te grane prava. Pored predviđanja međunarodnih krivičnih dela, što je bio condicio sine qua non postojanja posebnog dela MKP, ovi principi daju i osnov postojanju međunarodnih krivičnih sudova jer predviđaju i odgovornost prema međunarodnom pravu, a ne samo nacionalnom.

Vidi još

• Komandna odgovornost
• Londonski sporazum o Međunarodnom vojnom tribunalu
• Nirnberški kodeks
• Ženevske konvencije

Vanjske veze

• Principles of the Charter of Nuremberg Arhivirano 2006-09-19 na Wayback Machine-u(en)