Nikola Šećeroski

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Nikola Šećeroski
Rođen/a Никола Шеќероски
1934.
Radožda, Jugoslavija
Umro/la 20. V. 2008.
Beograd, Srbija
Prebivalište Veliki Mokri Lug
Zanimanje političar

Nikola Šećeroski (makedonski Никола Шеќероски [~ ʃɛˈcɛrɔski]; Radožda, 1934. – Beograd, 20. V. 2008.), jugoslovenski političar.

Biografija[uredi - уреди | uredi kôd]

Rođen 1934. u Radoždi kraj Struge.[1] S porodicom se još kao dečak preselio iz rodnoga mesta u Beograd, gde je izučio fasaderski i plastičarski zanat.[2] Zaposlio se u građevinskom preduzeću »7. juli« i, uočivši korupciju među rukovodstvom, 1960-ih i 1970-ih posvetio se društvenom aktivizmu.[2] U politički život uključio se 1980-ih. Kao nezavisni kandidat kandidovao se 1990. na predsedničkim izborima u Srbiji i stekao golemu popularnost u jugoslovenskoj javnosti gostovanjem na TV Beograd uoči izbora u decembru.[3][4] U jednosatnom televizijskom intervjuu predstavio je svoj program, ekscentrično govoreći o različitim stvarima, i pritom najveću pozornost privukao osvrtom na višegodišnju borbu protiv tvrdnji opštine Čukarica da proizvodi »četke i metle« izjavivši da je »plastičar [i da] veze nema sa četke i metle«.[5][6] Uprkos zanemarivo malenu rezultatu (3168 glasova; 0,06 % svih birača),[7][8] nastavio je političku karijeru. Budući da se za kandidaturu na predsedničkim izborima 1992. trebalo prikupiti najmanje 10 000 potpisa, odlučio je to postići posetom studentima Univerziteta u Beogradu kojima je predstavio svoj program.[9] Iako je prikupio 12 236 potpisa, Republička izborna komisija odbila je njegovu kandidaturu kao nevaljanu. Svoje političke nazore u više je navrata izlagao u televizijskim emisijama (Minimaksovizija). U ulozi gradonačelnika pojavio se u kratkometražnom igranom filmu Povratak Fistmena (2007). Umro je 20. V. 2008. u Beogradu i sahranjen 24. V. 2008. na groblju Lešće.[10]

Citati[uredi - уреди | uredi kôd]

Ovoj zemlji je potrebna diktatura. Jedan čovek sam da vlada. Al taj čovek da bude iz naroda. I da bude pošten k'o ja. Da ima moralnost, hrabrost, odlučnost. Da pohapsi svu tu bandu. Mora tako, bez toga ne može. I da bude čovek koji nema svoju cenu. A malo je takvih. Ako ne bude diktature, to je kraj, i ova zemlja gubi mladost i poverenje u ljude. Treba diktatura, da pohapsimo kriminalce, razumeš, i da dokažu otkud im tol'ke pare. Da se pitamo, ko je gde radio i kol'ko je zaradio. Najvažnije, kako je zaradio?

— Nikola Šećeroski, ulomak iz intervjua Glasu javnosti od 31. XII. 2005.[11]

Vidi još[uredi - уреди | uredi kôd]

Izvori[uredi - уреди | uredi kôd]

  1. Vulić, Zorica (29–30. VII. 2000). „Ko je ovaj čovek: Nikola Šećeroski”. Glas javnosti. http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/07/29-30/srpski/P00072801.shtm. Pristupljeno 8. II. 2018. 
  2. 2,0 2,1 Milivojević, Cvijetin (21. III. 2017). „Ljubi čika AV Belog svog…”. Danas. https://www.danas.rs/kolumna/cvijetin-milivojevic/ljubi-cika-av-belog-svog/. Pristupljeno 8. II. 2018. 
  3. „Od urlanja na bini do metli i četki! Oni su bili najživopisniji kandidati za predsednika! (video)”. Espreso. 22. II. 2017. http://www.espreso.rs/vesti/politika/122319/od-urlanja-na-bini-do-metli-i-cetki-oni-su-bili-najzivopisniji-kandidati-za-predsednika-video. Pristupljeno 8. II. 2018. 
  4. „PREDSEDNIČKI KANDIDATI U SRBIJI 1990 – 2017 (deo 2.)”. Jutarnji glasnik. 27. I. 2017. https://jutarnjiglasnik.wordpress.com/2017/01/27/predsednicki-kandidati-u-srbiji-1990-2017-deo-2/. Pristupljeno 8. II. 2018. 
  5. „Kad postanem predsednik zabraniću kafenisanje!”. Nadlanu.com. 4. V. 2012. http://nadlanu.com/100609/kad-postanem-predsednik-zabranicu-kafenisanje/. Pristupljeno 8. II. 2018. 
  6. Mihajlović, Branka (9. IV. 2012). „Verski poglavar i supruga haškog optuženika u predsedničkoj trci”. Radio Slobodna Evropa. https://www.slobodnaevropa.org/a/verski_poglavar_i_supruga_haskog_optuzenika_u_predsednickoj_trci/24542447.html. Pristupljeno 8. II. 2018. 
  7. „Извештај о укупним резултатима избора за председника Републике Србије од 9. децембра 1990. године”. Republička izborna komisija. 12. XII. 1990. http://www.rik.parlament.gov.rs/doc/arhiva/predsednik/1990/2.%20-%201990%20izvestaj%20o%20ukupnim%20rezultatima%20pr.pdf. Pristupljeno 8. II. 2018. 
  8. „Izbori 1990.: Konačni rezultati izbora za predsednika republike i narodne poslanike”. Republički zavod za statistiku Srbije. januar 1991. http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1991/pdf/G19916001.pdf. Pristupljeno 8. II. 2018. 
  9. Marović, Ivan (27. XI. 2007). „Borac”. B92. http://blog.b92.net/text/1482/Borac/. Pristupljeno 8. II. 2018. 
  10. Sekulić, Natalija (18. XI. 2011). „Srbija četvrti izvoznik četki i metli na svetu”. Press Online. http://pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/187562/Srbija+četvrti+izvoznik+četki+i+metli+na+svetu.html. Pristupljeno 8. II. 2018. 
  11. Ristić, Rajko (31. XII. 2005). „Reporteri Glasa u poseti Nikoli Šećeroskom: Nidžo, spasavaj!”. Glas javnosti. http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/01/31-02/srpski/R05123002.shtml. Pristupljeno 8. II. 2018. 

Eksterni linkovi[uredi - уреди | uredi kôd]