Prijeđi na sadržaj

Nikl(II) oksid

Izvor: Wikipedija
Nikl(II) oksid
Nickel(II) oxide
Nickel(II) oxide
IUPAC ime
Drugi nazivi Nikl monoksid
Oksonikl
Identifikacija
CAS registarski broj 1313-99-1 DaY
PubChem[1][2] 14805
RTECS registarski broj toksičnosti QR8400000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula NiO
Molarna masa 74,6928 g/mol
Agregatno stanje zeleni kristali
Gustina 6,67 g/cm3
Tačka topljenja

1955 °C, 2228 K, 3551 °F

Rastvorljivost u vodi zanemarljiva
Rastvorljivost rastvoran u amonijum hidroksidu, KCN
Indeks prelamanja (nD) 2,1818
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) JT Baker
EU-klasifikacija Karcinogen
Toksičan je (T)
NFPA 704
0
2
0
 
Tačka paljenja Nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Nikl(II) selenid
Nikl(II) telurid
Drugi katjoni Paladijum(II) oksid

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Nikl(II) oksid je hemijsko jedinjenje sa formulom NiO. On je jedini dobro okarakterisani oksid nikla (mada su poznati i nikl(III) oksid, Ni2O3 i NiO2[3]). Mineraloška forma NiO, bunzenit, je veoma retka. On se klasifikuje ka bazni metalni oksid. Nekoliko miliona kilograma različitog kvaliteta se proizvede godišnje, uglavnom kao intermedijar u produkciji legura nikla.[4]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1984). Chemistry of the Elements. Oxford: Pergamon. str. 1336–37. DOI:10.1002/crat.2170200510. ISBN 0-08-022057-6. 
  4. K. Lascelles, L. G. Morgan, D. Nicholls, D. Beyersmann “Nickel Compounds” in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2005 Wiley-VCH, Weinheim, 2005.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]