Prijeđi na sadržaj

Nikl(II) hlorid

Izvor: Wikipedija
Nikl(II) hlorid
Nikl(II)-hlorid heksahidrat
IUPAC ime
Drugi nazivi Nikl-hlorid
Identifikacija
CAS registarski broj 7718-54-9 DaY
7791-20-0 (hexahydrate)
PubChem[1][2] 24385
ChemSpider[3] 22796 DaY
EINECS broj 231-743-0
KEGG[4] C14711
MeSH Nickel+chloride
ChEBI 34887
RTECS registarski broj toksičnosti QR6480000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula NiCl2
Gustina 3.55 g/cm3, snhidrovan
Tačka topljenja

1001 °C
hidrat gubi vodu

Rastvorljivost u vodi 254 g/100 mL (20 °C)
Rastvorljivost u etanolu rastvara se (heksahidrat)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura monoklinična
Geometrija molekula oktaedar
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 -304.93 kJ/mol
(anhidrovan)
Standardna molarna entropija So298 98.11 J.K−1.mol−1
za heksahidrat?
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) ScienceLab.com
NFPA 704
 
3
 
 
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Nikl(II) bromid
Nikl(II)-jodid
Drugi katjoni Kadmijum(II) hlorid
Paladijum(II) hlorid
Platina(II) hlorid
Srodna jedinjenja Kobalt(II) hlorid
Bakar(II) hlorid



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Nikl(II) hlorid (nikl-hlorid) je neorgansko hemijsko jedinjenje opšte formule NiCl2.

Dobijanje

[uredi | uredi kod]

Dobija se u rastvoru dejstvom razblažene hlorovodonične kiseline na nikl-oksid ili nikl-karbonat. Iz tako dobijenog rastvora kristališe kao heksahidrat zelene boje.[5]

Svojstva

[uredi | uredi kod]

Ovaj heksahidrat je na vazduhu slabo eflorescentan. Prilikom zagrevanja se može dobiti anhidrovana so (čvrsta žuta supstanca) koja se jedini sa amonijakom. Međutim, nije dovoljno samo zagrevati, već je potrebno to uraditi uz prisustvo SOCl2[5]:

NiCl2·6H2O + 6 SOCl2 → NiCl2 + 6 SO2 + 12 HCl

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. 5,0 5,1 Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.