Nikandar

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ilustracija iz vizantijskog rukopisa pesme Životinjski otrovi, 10. vek

Nikandar iz Kolofona (starogrčki: Νίκανδρος ὁ Κολοφώνιος, druga polovina 2. veka pne.) bio je starogrčki pesnik i gramatičar, a Suda dodaje da je bio i lekar,[1] naveden na taj zaključak bilo Nikandrovim pesama s medicinskom tematikom bilo time što je pretvorio u stihove pseudo-Hipokratov spis Prognostika.[2] Rođen je kod Klarosa blizu Kolofona u maloazijskoj Joniji, gde se nalazilo znamenito svetilište Apolona Klarija, pa se čini istinitom vest iz antike o tome da je Nikandar služio kao sveštenik u tom svetilištu. On sam, zapravo, kaže[2] da ga je "othranio snežnobeli grad Klaros"[3] te da živi "među tronošcima Apolona u Klarosu".[4]

Već antički izvori otkrivaju određenu konfuziju u vezi s informacijama o Nikandrovom životu. Prema jednima, bio je savremenik pesnika Teokrita (310260 pne), drugi ga smeštaju u narednu generaciju, a treći ga drže za savremenika pergamskog kralja Atala III (138133. pne.). Upravo bi jedna pesma posvećena ovom kralju mogla poslužiti kao dokaz da je Nikandar delovao polovinom 2. veka pne. Čini se da je do ovakve konfuzije došlo zbog postojanja još jednog, možda starijeg Nikandra, sina Anaksagorinog, koji je takođe bio Kolofonjanin, te čiji je vrhunac stvaralaštva padao polovinom 3. veka pne. i za koga jedan delfski natpis, datiran u 258. pne., kaže da je bio epski pesnik.[5] Ta je konfuzija imala značajne posledice i na poglede o autorstvu mnogih dela koja su u antici cirkuslisala pod Nikandrovim imenom, a koja su u međuvremenu izgubljena.

Dela[uredi - уреди | uredi izvor]

Od Nikandrovih dela sačuvane su dve didaktičke pesme u heksametrima: Životinjski otrovi (Θηριακά / Theriaká, 958 stihova) i Protivotrovi (Αλεξιφάρμακα / Alexiphármaka, 630 stihova). U prvoj se bavi zmijama, paukovima, škorpionima, otrovnim insektima i sličnim životinjama i opisuje lekove za njihove ujede i ubode. U drugoj pesmi priča o biljnim i životinjskim otrovima i protivotrovima za njih.

Izgubljena dela[uredi - уреди | uredi izvor]

Od Ratarskih pesama (Γεωργικά / Gheorghiká, 2 knjige) sačuvani su značajni fragmenti u Atenejevoj Gozbi sofista. Prema Kvintilijanu, to je delo imalo mnogih dodirnih tačaka s Vergilijevim Georgikama,[6] koje su možda i napisane po ugledu na Nikandrove,[2] no to nije moguće utvrditi na osnovu sačuvanih citata, koji se bave uzgojem ruža i drugog vrsta cveća. Ovo Nikandrovo delo hvali i Ciceron.[7]

Pretvorbe (Ἑτεροιούμενα / Heteroiúmena, 5 knjiga) bavile su se mitskim herojima i heroinama koji su se pretvorili u biljke ili životinje. Od ovog je dela sačuvano vrlo malo stihova, pa se o njemu ne bi mogla steći tačna slika da nam nisu dostupni sažeci mitova jednom delu Partenija iz Nikeje i jedna zbirka Antonina Liberala, koji je možda bio oslobođenik Antonina Pija. Tačan odnos između ovog Nikandrovog dela i Ovidijevih Metamorfoza nije utvrđen.

Pesma o pčelama (Μελισσουργικά) verovatno je uticala na 4. knjigu Vergilijevih Georgika, koja se takođe bavi pčelarstvom.[2]

Kao dela Nikandrova spominju se još:[8] Etolske povesti (Αἰτωλικά, prozno delu u najmanje tri knjige), Tebanske povesti (Θηβαϊκά, u najmanje tri knjige), Sicilija (Σικελιά, čiju 10. knjigu spominje Stefan Bizantinac), Kimerijci, Pesma o gori Eti (Οἰταϊκά, 2 knjige heksametarskih stihova), Europska pesma ili O Europi (Εὐρωπία ἢ Περι Εὐρώπης), Pesma o lovu (Κυνηγετικά), Zmijska pesma (Ὀφιακόν, u elegijskim distisima) s legendama u vezi sa zmijama.[2] Sholije uz Theriaka sadrže i jednu Himnu Atalu, koja se često citira i kao Nikandrov život (Vita Nicandri), a sholijasti spominju i Kolofonsku pesmu (Κολοφωνιακά), Pesnike iz Kolofona (Περι τῶν ἐν Κολοφῶνι ποιητῶν), Mladoženje (Νύμφιοι), Polujambe (Ἡμίαμβοι), Zakintos (Ζάκινθος), Hipnos (Ὕπνος) i Glose (Γλῶσσαι, najmanje tri knjige u prozi). Kod Sude se spominju još: Zbirka lekova (Ἰάσεων συναγωγήν), delo O svim proročanstvima (Περὶ χρηστηρίων πάντων, 3 knjige) te stihovani "prepev" pseudo-Hipokratovog dela Prognostika (Προγνωστικὰ).[1]

Dva epigrama u Grčkoj antologiji sačuvana su pod Nikandrovim imenom: jedan o Spartancu Otrijadu (Ὀθρυάδης),[9] a drugi o tome kako je dosadno imati seksualne odnose s vlastitom suprugom.[10]

Životinjski otrovi[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Theriaka (Nikandar)

Pesma Životinjski otrovi (Θηριακά) počinje kratkim uvodom koji sadrži posvetu nekom Hermesijanaktu (stihovi 1–7) i neka opšta obaveštenja o otrovima, koji su navodno nastali iz krvi Titana; zatim se razmatraju razni lekovi protiv otrova, uz kombinaciju naučnih činjenica i narodnih verovanja, najsmrtonosnije životinje (naročito ženke zmija) i najopasnija godišnja doba (8–144). Sledi dugačak deo o reptilima (145–492) i opis protivotrova (493–714); zatim se ispituju pauci (715–768), škorpioni (769–804) i druge vrste opasne za čoveka (805–836). Na kraju se nalazi popis opštih lekova (837–956) i završni deo (sphragís), u kome pesnik poziva Hermesijanakta da sačuva u svom sećanju "homerskog Nikandra, koga je othranio snežnobeli Klaros" (957–958).

Protivotrovi[uredi - уреди | uredi izvor]

Struktura Protivotrova (Αλεξιφάρμακα) slična je kompoziciji pesme Životinjski otrovi. Nakon uvoda, u kome se nalazi posveta nekom Protagori (1–11), dolazi popis dvadeset i dva otrova životinjskog, biljnog i mineralnog porekla, efekata koje izazivaju te protivotrova koje treba uzeti u slučaju svakog od njih (12–628). Ponovo se na kraju pesme nalazi sphragís, u kome se Protagora poziva da se seća Nikandra i da poštuje zahteve Zevsa Ksenija (629–630).

Uticaj[uredi - уреди | uredi izvor]

Ove dve heksametarske pesme sačuvale su se zbog lakoće s kojom su se pamtile i postale su vremenom svojevrsni standard za one koji su se bavili toksikologijom. Ostale su merodavne za tu oblast sve do renesanse, zajedno s velikim brojem sholija koje su uz njih sačuvane, a koje su velikim delom nastojale da objasne mnoge od Nikandrovih nejasnih termina. Te sholije sadrže mnoge citate iz drugih izgubljenih pisaca, od kojih neki iz drugih izvora nisu ni poznati, ali i mnoge opise sujeverja u vezi sa zmijama, paucima, žabama, daždevnjacima, osama itd., koji su značajni za folkloristiku i istoriju medicine, budući da u receptima za lečenje dolazi do izražaja spoj magije i istinske farmaceutike. [2]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]