Nefrektomija
| Nefrektomija | |
|---|---|
 | |
| Jedana od metoda nefrektomije - laparoskopska nefrektomija | |
| Specijalnost | urologija |
| Klasifikacija i eksterni resursi | |
| ICD-9 | 55.5 |
| MeSH | D009392 |
Nefrektomija jedan je od hirurških zahvata u urologiji kojim se vrši parcijalno ili totalno vađenje obolelog bubrega sa okolnim masnim tkivom i pripadajućim ovojnicama, sa ili bez odstranjenja nadbubrežne žlezde i okolnih zahvaćenih struktura.[1] Radikalna nefrektomija je tretman izbora kod malignih bolesti bubrega.
Istorija[uredi | uredi kod]
- 2. avgusta 1869. — Gustav Simon (Gustav Simon, 1824-1876), nemački hirurg, izveo je prvu uspešnu nefrektomiju u Hajdelbergu.[2] Pre prve humane nefrektomije Simon je operativni zahvat izvodio na eksperimentalnim životinjama. Nakon brojnih istraživanja na životinjama on je dokazao da preostali zdrav bubreg može biti dovoljan za izlačuvanje mokraće i normalan život nefrektomisanog bolesnika.
- 1878. — Koher je obavio prednju transperitonealnu nefrektomiju preko reza na srednjoj trbušnoj liniji.
- 1881. — Moris je obavio prvu nefrolitotomiju. On je kasnije i definisao nefrolitijazu, nefrolitotomiju, nefrektomiju, i nefrotomiju.
- 1884. — Vels je da bi otstranio perirenalni fibrolipom obavio prvu parcijalnu nefrektomiju.
- 1913. — Berg je prvi primenio poprečni trbušni rez u nefrektomiji zbog niže učestalosti peritonitisa i drugih abdominalnih komplikacija povezanih sa prednjim pristupom.
- 1950. — Razvoj sigurnih trbušne tehnika doveo je do sve češće primene prednjeg pristupa.
- 1963. — Robson je opisao značaj radikalne nefrektomije za uspešno preživljavanje bolesnika sa karcinoma bubrega.[3]
- 1990. — Kliman je na Univerzitetu u Vašingtonu obavio prvu laparoskopsku nefrektomiju.
Indikacije[uredi | uredi kod]
Nefrektomija je indikovana kod bolesnik sa nepovratnim oštećenjem bubrega zbog:[4]
- Simptomatskih hroničnih infekcija,
- Opstruktivnih promena u bubregu
- Kamena u bubregu
- Teške traumatske povrede bubrega.
- Renovaskularne hipertenzija izazvana bolestima bubrežnih arterija.
- Teškog unilateralnog oštećenje parenhima bubrega izazvanog nefrosklerozom, pijelonefritisom, refluksnom ili urođenim displazijom bubrega.
- Lokalizovanog karcinoma bubrega,drugih tumora ili uznapredovalih metastaza u bubregu. Radikalna nefrektomija je tretman izbora kod malignih bolesti.
Kada je dijagnoza karcinoma bubrega postavljena u ranoj fazi bolesti, lečenje bolesnika može biti uspešno konzervativnom hirurškom tehnikom koja omogućava uklanjanje tumorskih promena (sa periferije do zdravog tkiva) i očuvanje normalne funkcije.
Kontraindikacije[uredi | uredi kod]
- Ako nefrektomijom može biti povređen bilo koji organ u blizini operativnog polja.
- Povrede bubrega koje se zbrinjavaju za vreme nefrektomije, ako mogu produžiti oporavak i izazvati komplikacije.
- Laparoskopska delimična nefrektomija je novi modalitet koji se sve više koristi, jer nudi brže oporavka od otvorene delimične nefrektomije. Međutim, ona je povezana sa većom stopom velikih intraoperativnih i drugih uroloških komplikacija. Laparoskopska delimična nefrektomija treba da bude rezervisana samo za pacijente sa malim ektopičnim tumorima i treba da je obavljaju isključivo dobro obučeni laparoskopski urolozi.[5]
Vrste nefrektomije prema metodi izvođenja[uredi | uredi kod]
Klasična nefrektomija na otvorenom trbuhu[uredi | uredi kod]
Intervencija se provodi se pod opštom anestezijom bolesnika. Sama intervencija počinje nakon što se pristupi bubregu kroz otvor načinjen na trbušnom zidu ispod rebarnog luka zahvaćene strane (ili zavisno o veličini i lokalizaciji procesa, između donja 2 rebra).
Nakon pristupa bubregu vrši se prvo podvezivanje svih krvnih sudova koji krvlju snabdevaju bubreg. Potom se tkivo koje ga okružuje pašnjivo odvaja od bubreg i ostalog tkiva, bez da se povredi ovojnica bubrega.
Sledeći akt je podvezivanje i odstranjivanje uretera (cevi koja odvodi mokraću iz bubrega u mokraćnu bešiku).
Na kraju se bubreg zajedno sa pripadajućim krvnim sudovima i masnom ovojnicom, u komadu odstranuje iz trbušne duplje i šalje na detaljnu patohistološku analizu.
Svako krvarenje se zaustavlja a rana na trbuhu se zatvara (ušiva).
Laparoskopska nefrektomija[uredi | uredi kod]
Laparoskopska nefrektomija je operativni zahvat na bubregu koji se izvodi uz pomoć specijalnog insstrumenta, laparoskopa, koji se kroz male otvore na trbuhu uvodi u trbušnu duplju. Takva intervencija nosi manju smrtnost od klasične, otvorene operacije, i može biti - prosta nefrektomija, nefroureterektomija, radikalna nefrektomija, parcijalna nefrektomija.
Prosta nefrektomija[uredi | uredi kod]
Izvodi se kod benignih oboljenja bubrega, kao što su terminalni pijelonefritis, tuberkuloza bubrega, afunkcija bubrega različitog porekla.
|
| |
Šematizovani prikaz anatomskih struktura pre i nakon parcijalne (levo) i radikalne nefrektomije (desno)
| ||
Radikalna nefrektomija[uredi | uredi kod]
Ova nefrektomija je kompleksna procedura u kojoj se bubreg vadi sa okolnim strukturama (masno tkivo, limfne žlezde, nadbubrežna žlezda ...). Izvodi se kod bubrežnih tumora.
Nakon pravljenja prostora korišćenjem ugljen-dioksida, kroz male otvore na koži ubacuj se kamera i instrumenti. Na glavne krvne sudove bubrega se stavljaju specijalni plastični klipsevi sa bravom, i nakon toga presecaju. Bubreg sa tumorom se izvlači napolje u specijalnoj kesi, kroz otvor na koži promera nekoliko santimetara, nastao spajanjem dva već napravljena mala otvora.
Operacije prosečno traje 120-150 min. Pacijent izlazi iz bolnice nakon 3-4 dana.
Parcijalna nefrektomija[uredi | uredi kod]
Izvodi se kad je tumor bubrega malih dimenzija (manji od 4 santimetra). Laparoskopskom operacijom uklanja se samo tumor, a preostali deo bubrega je sačuvan. Na uspešan ishod operacije pored veličine tumora utiče i njegova lokalizacija. Protok krvi kroz bubreg se privremeno prekida na 20-30 minuta. Moguća su operativna oštećenja funkcije preostalog dela bubrega. Gubitak krvi je veći nego kod radikalne laparoskopske nefrektomije. Prosečno trajanje operacije 150-180 min. Pacijent ide kući 4-5 dana nakon operacije.
Izvori[uredi | uredi kod]
- ↑ Hom, David; Eiley, David; Lumerman, Jeffrey H.; Siegel, David N.; Goldfischer, Evan R.; Smith, Arthur D. (1999). Complete Renal Embolization As an Alternative to Nephrectomy. The Journal of Urology 161 (1): 24–7.
- ↑ Gustav Simon, Chirurgie der Nieren (Surgery of the kidneys); (2 volumes), Stuttgart.
- ↑ Robson CJ. Radical nephrectomy for renal cell carcinoma. J Urol. 1963 Jan. 89:37-42.
- ↑ Cookson MS. Radical Nephrectomy. Graham Jr SD, Glenn JF, eds. Glenn's Urologic Surgery. 5th ed. Philadelphia, Pa: Lippincott-Raven; 1998. 61-72.
- ↑ Novick AC, Stewart BH, Straffon RA, Banowsky LH. Partial nephrectomy in the treatment of renal adenocarcinoma. J Urol. 1977 Dec. 118(6):932-6.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Sorbellini M, Kattan MW, Snyder ME, et al. A postoperative prognostic nomogram predicting recurrence for patients with conventional clear cell renal cell carcinoma. J Urol. 2005 Jan. 173(1):48-51. [Medline].
- Steinberg AP, Finelli A, Desai MM, et al. Laparoscopic radical nephrectomy for large (greater than 7 cm, T2) renal tumors. J Urol. 2004 Dec. 172(6 Pt 1):2172-6. [Medline].
- Tosaka A, Ohya K, Yamada K, et al. Incidence and properties of renal masses and asymptomatic renal cell carcinoma detected by abdominal ultrasonography. J Urol. 1990 Nov. 144(5):1097-9. [Medline].
- Tsui KH, Shvarts O, Smith RB, Figlin R, de Kernion JB, Belldegrun A. Renal cell carcinoma: prognostic significance of incidentally detected tumors. J Urol. 2000 Feb. 163(2):426-30. [Medline].
- Varkarakis IM, Bhayani SB, Allaf ME, Inagaki T, Gonzalgo ML, Jarrett TW. Laparoscopic-assisted nephrectomy with inferior vena cava tumor thrombectomy: preliminary results. Urology. 2004 Nov. 64(5):925-9. [Medline].
- Wagner JR, Walther MM, Linehan WM, White DE, Rosenberg SA, Yang JC. Interleukin-2 based immunotherapy for metastatic renal cell carcinoma with the kidney in place. J Urol. 1999 Jul. 162(1):43-5. [Medline].
- Zeman RK, Cronan JJ, Rosenfield AT, Lynch JH, Jaffe MH, Clark LR. Renal cell carcinoma: dynamic thin-section CT assessment of vascular invasion and tumor vascularity. Radiology. 1988 May. 167(2):393-6. [Medline].
