Naponski transformator

Izvor: Wikipedia

Naponski transformator je tip transformatora za merenje. Koristi se kada je potrebno izmeriti visoke napone koje bi bilo teško izmeriti direktnom metodom, tj. ako bi takvi uređaji i postojali, oni bi bili veoma glomazni i skupi. Upotrebom naponskih transformatora visoki naponski nivoi se transformišu na vrednosti koje omogućavaju upotrebu standardnih mernih instrumenata i releja. Time se takođe postiže i bezbedniji rad osoblja. Naponski transformatori su dizajnirani da imaju tačan prenosni odnos da precizno snize napon tako da se može meriti na bezbednom naponu (tipično 100 V). Dizajnirani su tako da predstavljaju neznatno opterećenje naponu koji se meri.

Konstrukcija[uredi - уреди]

Namotaji mernih transformatora najčešće su od bakarne žice izvučene od elektrolitskog bakra kome je čistoća najmanje 99.9%. Bakarne žice okruglog preseka su izolovane lakom na bazi sintetičkih smola. Osim lakiranih žica upotrebljavaju se žice sa jednim slojem prediva od svile; ovakva izolacija se koristi kad se mora postići mala kapacitivnost namotaja da bi se mogao upotrebiti za visoke frekvencije.

Prema vrsti upotrebljene izolacije između namotaja, razlikuju se:

  • suvi (do 145 kV)
  • malouljni za sve napone
  • uljni
  • sa gasom SF6

Prema izvođenju razlikuju se dva osnovna tipa naponskih transformatora:

  • dvopolno izolovani naponski transformatori
  • jednopolno izolovani naponski transformaotori

Razlika između ova dva naponska merna transformatora je to što dvopolno izolovani naponski transformator ima dva visokonaponska priključka koja su izolovana od suda transformatora, a jednopolno izolovani naponski transformatori imaju jedan visokonaponski priključak, dok se drugi kraj uzemljuje.

Za srednje napone, do 38 kV upotrebljavaju se jednopolni ili dvopolni izolovani suvi (izolator je epoksidna smola) ili malouljni naponski merni transformatori. Za visoke napone od 110 kV i više naponski transformatori se izrađuju isključivo kao jednopolno izolovani, jer je za ove napone znatno jevtinije upotrebiti tri jednopolno izolovana nego dva dvopolno izolovana transformatora. U oklopljenim postrojenjima koja su izolovana gasom SF6 koriste se naponski transformatori sa gasom SF6 pod pritiskom od nekoliko bara.

Obeležavanje krajeva i uzemljenje[uredi - уреди]

Krajeve dvopolno izolovanih jednofaznih naponskih transformatora se na primarnoj strani obeležavaju sa -{U}- i -{V}-, a na sekundarnoj strani sa u i v. Krajevi jednopolno izolovanih naponskih transformatora na primarnoj strani se obeležavaju sa U i X , a na sekundarnoj strani su u i x, tako da su priključci X i x uzemljeni. Trofazni naponski transformatori na primarnoj strani se obelezavaju sa U, V, i W, a na sekundarnoj strani sa u, v i w.

Primarni namotaj se po pravilu priključujem preko visokonaponskih osigurača, ako je naponski transformator spojen na sabirnice. Sekundarni vodovi se uvek osiguravaju, izuzev onih koji su uzemljeni.

U pogonu naponski transformatori mogu raditi neopterećeni ili opterećeni, ali se ne smejuu ,za razliku od strujnih transformatora, nikada kratko spojiti, jer namotaj može da pregori. Iz tog razloga sekundarni namotaji naponskih transformatora se uvek osiguravaju. Jedna stezaljka sekundarnog namotaja se mora uzemljiti i obično je to stezaljka v. To se čini radi zaštite pogonskog osoblja od eventualnog proboja između namotaja visokog i namotaja niskog napona. Naponski transformatori se mogu uzemljiti i preko nulte tačke na sekundarnoj strani. Pri uzemljenju sekundarne strane naponskih transformatora mora se voditi računa da ono bude izvedeno na isti način kod svih naponskih transformatora u postrojenju.

Karakteristike naponskog transformatora[uredi - уреди]

Prenosni odnos naponskog transformatora je definisan odnosom nazivnog primarnog i nazivnog sekundarnog napona:

-{ku= U'/U"}-

Nazivni primarni napon je jednak ili nazivnom linijskom naponu ili nazivnom faznom naponu. Nazivno napon je praktično uvek 100 V, dok su ranije mogle sresti neke druge vrednosti napona (110 ili 200 -{V}-)

Klasa tačnosti i greške[uredi - уреди]

Klasa tačnosti naponskog transformatora je u direktnoj vezi sa naponskom i ugaonom greškom. Ako se napon na krajevima transformatora menja u granicama od 0,8 -{Un}- do 1,2 -{Un}-, onda je klasa tačnosti jednaka greški transformatora u procentima. Važeći međunarodni standarni dopuštaju klase tačnosti: 0,1; 0,2; 0,5; 1 i 3.

Pod naponskom greškom δU se podrazumeva procentualna razlika između svedenog sekundarnog napona U1"=kuU" i primarnog napona U'.

u= \frac {k_u \cdot U'' - U'}{U'} \cdot 100%

Ugaona greška (\Delta n \,) je odstupanje sekundarnog napona od primarnog, mereno u minutima luka. Ugaona greška je posledica pada napona, pa primarni i sekundarni napon nisu u potpunoj opoziciji, već se razlikuju.

Klasa tačnosti Naponska greška (%) Ugaona greška (')
0,1 0,1 5
0,2 0,2 10
0,5 0,5 20
1,0 1,0 30

Nazivna snaga[uredi - уреди]

Nazivna snaga naponskog transformatora je ona snaga kojom se transformator može trajno opteretiti, a da transformator ne pređe definisanu klasu tačnosti. Nazivna snaga se izražava u VA. Potrebno je voditi računa i o graničnoj snazi naponskog transformatora u pogledu dozvoljenog zagrevanja. Potrebna nazivna snaga naponskog transformatora se određuje na osnovu snage instrumenata, releja i uređaja koji će biti priključeni na transformator. Snage ovih potrošača su reda VA (manje od 10 VA), pa su nazivne snage naponskih transformatora 5, 10, 15, 30, 45, 60, 90, 120, 150, 180, 240, 300, 450, 600, 900 i 1200 VA.

Granična snaga je prividna snaga u volt-amperima koji naponski transformator može trajno davati kod nazivnog napona, a da se ne premaši dozvoljeno povišenje temperature. Ta se snaga može koristiti za napajanje zaštitnih uređaja (okidača) i drugih potrošača kod kojih tačnost nije potrebna, tj. kada naponski transformator radi kao energetski transformator.

Vezivanje naponskih transformatora u trofaznim sistemima[uredi - уреди]

Jednofazni dvopolono izolovani naponski transformatori[uredi - уреди]

Jednofazni dvopolno izolovani naponski transformatori služe za priključak voltmetra, merača frekfencije, sinhronoskopa, nekih vrsta releja itd. Primenjuje se uvek kada je dovoljno jednofazno napajanje aparata i uređaja, bez obzira na zbivanja u slučaju zemljospoja.

Dvopolno izolovani naponski transformator u spoju V[uredi - уреди]

Ovaj spoj se najčešće koristi kada se meri više napona, sva tri fazna ili linijska napona. Spojem u V se napajaju trofazni vatmetri i brojila. Ovi aparati se sastoje od dva međusobna spojena sistema u Aronovu vezu. U slučaju zemljospoja merenje snage je ispravno samo ako je u zemljospoju srednji provodnik S. Ako je u zemljospoju jedan od druga dva provodnika (R ili T), rezultati merenja su tada preveliki ili premali. Jednopolno izolovani naponski transformatori ne mogu se spojiti u spoju V jer bi tada jedan provodnik visokonaponske mreže bio kruto uzemljen.

Tri jednopolono izolovana naponska transformatora u spoju “zvezda”[uredi - уреди]

Spreg u zvezdu tri jednopolno izolovana naponska transformatora služi za opšte svrhe. Ovaj spreg tačno transformiše sve napone trofaznog sistema. Zvezdište na strani gornjeg napona mora se uzemljiti. Pomoću tog spoja mogu se izmeriti sva tri linijska napona URT, USR, UTS, kao i pojedini fazni naponi. U normalnom pogonu naponski transformator radi sa indukcijom 0.7 - 0.8 -{T}- .Dođe li npr. do zemljospoja provodnika S, tada je primarni namotaj srednjeg naponskog transformatora kratko spojen, dok se naponi na oba spoljna transformatora povećavaju za \sqrt{3}. Isto tako im se povećava i indukcija. Pomoćni namotaji tri naponska transformatora (100/3 V) spajaju se u otvoreni trougao. U normalnom pogonu na stezaljkama otvorenog trougla postoji tek neznatan napon. U slučaju neposrednog zemljospoja jednog provodnika trofaznog sistema napon na stezeljkama otvorenog trougla naraste na 100 V.

Između sekundarnih stezaljki (u) priključuju se merni instrumenti i aparati pravljeni za linijski napon, kao što su voltmetar, merila frekfencije, vatmetar i dvosistemsko brojilo, releji itd. Između sekundarnih stezaljki (u) i zvezdišta (x) priključuje se voltmetar, relej za dojavu zemljospoja, trosistemski vatmetar i trosistemsko brojilo.

Kapacitivni naponski transformatori[uredi - уреди]

Datoteka:Kapacitivni transformator.PNG
Principska šema priključenja instrumenta na kapacitivni naponski transformator

Za merenje visokih napona, umesto induktivnih transformatora, vrlo često se koriste kapacitivni naponski transformatori. Po konstrukciji, kapacitivni transformatori su kondenzatori smešteni u provodni izolator i spojeni na red. Nekoliko ovih kondenzatora predstavlja visokonaponski deo -{Cv}-, a manji broj kondenzatora predstavlja niskonaponski granu Cn na koju je priključen zaštitni uređaj ili voltmetar. Uglavnom se za ovakve transformatore koriste elektrostatički ili cevni voltmetri zbog veoma velike unutrašnje impedanse. Zbog toga je struja koja protiče kroz voltmetar praktično zanemarljiva, pa važi jednačina:

C \cdot U_v = C_n \cdot U_n

Kako je efektivna vrednost kapacitivnosti jednaka rednoj vezi kondenzatora:

C = C_v \cdot  \frac {C_n}{C_v + C_n}

dobija se:

\frac {C_v \cdot C_n}{C_v + C_n} \cdot U_v = C_n \cdot U_n

odnosno, odnos transformacije je:

\frac {U_v}{U_n} = 1 + \frac {C_n}{C_v}

odakle sledi da je odnos transformacije praktično jednak odnosu kapacitivnosti niskonaponskog i visokonaponskog dela transformatora. Da bi se ograničila potrošnja priključenog uređaja koji se vezuje na transformator, u praksi se na red sa instrumentov vezuje kalem.

Vidi još[uredi - уреди]