Napad na Mers-el-Kébir

Napad na Mers-el-Kébir
Segment Drugog svetskog rata
Udarci na francuske brodove
Datum 3. jul 1940. Lokacija Ishod Britanska pobeda
Sukobljene strane
Ujedinjeno Kraljevstvo	Francuska
Komandanti i vođe
Džejms Somervil
Snage
1 nosač aviona 3 bojna broda 2 krstarice	4 bojna broda 6 razarača manje brodovlje
Žrtve i gubici
Nema	1 bojni brod potopljen 2 bojna broda oštećena 1.297 mrtvih

Operacija Katapult ili uništavanje francuske flote u Mers-el-Kebiru (Alžir) od strane Ujedinjenog Kraljevstva sprovedena je 3. jula 1940, u cilju sprečavanja pada francuske flote u ruke Nemačke tokom Drugog svetskog rata.

Uvod

Ma koliko se francuski admiralitet i vlada zaklinjali da francuski ratni brodovi nikada neće pasti u ruke neprijatelja, Britanci, a naročito Vinston Čerčil, nisu hteli ni najmanje da rizikuju. London je stoga odlučio da se, što je moguće brže pripremi i izvede operacija „Katapult“. Ova operacija obuhvatala je „istovremeno preuzimanje i stavljanje pod nadzor Britanaca, isključivanje iz borbe ili uništenje čitave francuske flote“, ukoliko do nje Britanci uopšte budu mogli da dođu. Operacija je morala da počne 3. jula 1940.

Operacija

U rano jutro tog dana, razoružale su jake i dobro naoružane britanske trupe još pospane posade francuskih ratnih brodova u lukama u Plimutu i Portsmutu. Ovi brodovi sačinjavali su oko 10% ukupne francuske flote. Operacija je protekla brzo i prilično nečujno, izuzev što je na velikoj francuskoj podmornici „Sirkuf“ poginulo i ranjeno nekoliko ljudi koji su pružali otpor. Ni sa francuskom eskadrom koja je bila usidrena u Aleksandriji, pod komandom admirala Godfroa, Britanci nisu imali teškoća.

Velika drama koja podseća na grčke tragedije odigrala se 3. jula 1940. u francuskoj pomorskoj bazi Mers al Kebiru, blizu alžirskog grada Orana. Tamo je bio usidren daleko najjači deo francuske flote, koji se između ostalog sastojao od čuvenih bojnih brodova Denkerk, Strazbur, Bretanj i Provans, nosača aviona Komandant Test i šest razarača. Oko 9:30 časova po lokalnom vremenu, pojavio se veoma jak sastav britanske flote - „flota H“, negde u visini Orana, pod komandom viceadmirala Samervila. „Flota H“ se sastojala od bojnih brodova „Rezolušn“ i „Valijant“, nosača aviona „Ark Rojal“, teške krstarice HMS Hud, dve krstarice i jedanaest razarača koji je potpuno izenadio Francuze.

Samervil je poslao kapetana bojnog broda Holenda, koji je do pre rata bio britanski ataše pomorskih snaga u Parizu, i vatreni prijatelj Francuske, da posreduje kod francuskog komandanta, admirala Žansula. Francuzima je ostavljena jedna od pet mogućnosti:

1. da se zajedno sa Britancima dalje bore protiv neprijatelja.
2. da pod britanskom kontrolom i sa umanjenim brojem posade otplove u neku od britanskih luka.
3. da pod britanskom kontrolom i sa smanjenim brojem posade otplove u neku francusku luku na Karibima ili, pak, neku američku luku.
4. ukoliko ne bi bio prihvaćen nijedan od ova tri predloga, da u roku od 6 časova sami potope svoje brodove.
5. ukoliko pak ni ovo ne bi bilo prihvaćeno, da računaju da će Britanci upotrebiti silu, budući da moraju sprečiti da flota padne u ruke neprijatelja.

Iznenađeni i uvređeni admiral Žansul je odbio da prihvati bilo koji od ovih predloga. Poručio je Samervilu da će na silu odgovoriti silom. Osim toga, učinio je grešku, za koju ni danas nema objašnjenja, a to je da ni u časovima grozničavih pregovora nije preneo iscrpnu poruku o novonastalim događajima francuskom admiralitetu.

Kada su Britanci uvideli da Žansula ne mogu da ubede, a uz to su otkrili i telegramsku poruku u kojoj se francuska mornarica poziva da pomogne Žansulu, tragedija je bila neizbežna.

U 17:25 časova, posle kratkog pozdrava, kapetan Holend, smrtno bled, napustio je poslenji put admirala Žansula, koji je uzaludno pokušavao da ubedi Britance da nikada ni jedan francuski brod neće pasti u ruke neprijatelja.

U 17:54 bila je ispaljena prva britanska salva na francusku flotu. Francuski brodovi koji su bili suviše blizu jedan drugom, i to u veoma nepovoljnom položaju, odgovorili su odmah vatrom, pa su se i teške priobalne francuske baterije umešale u bitku. Ali Francuzi nisu imali šansu protiv Britanca koji su gađali veoma precizno, a uz to su bili tako raspoređeni da su mogli slobodno da manevrišu. Već u 18:10 Žansul je signalizirao da su njegovi brodovi izbačeni iz borbe. Denkerk i Provansi su teško oštećeni pa su morali da se usidre. Razarač Mogador koji je skoro uspeo da pobegne iz luke, dobio je pun pogodak te je u njemu eksplodiralo 16 bombi. To ga je prinudilo da stane. Bojni brod Bretanj je još na početku bio pogođen tako da je na njemu besnela velika vatra. Onda je odjednom došlo do eksplozije i brod je potonuo, a sa njim i 977 članova posade. Strazburu, sa još pet razarača, uspelo je da se izvuče ispod jake vatre Britanca. Sledeće večeri krstarica je uplovila u luku Tulona. Operacija Katapult je Francuze koštala 1297 mrtvih i ranjenih.

Literatura

• Gates, Eleanor M. (1981). End of the Affair: The Collapse of the Anglo-French Alliance, 1939-40. University of California Press. ISBN 978-0-520-04292-6. 

Spoljašnje veze

Napad na Mers-el-Kébir na Wikimedijinoj ostavi