Nacionalni park Kopaonik

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Koordinate: 43° 17' 7" SG Š, 20° 48' 45" IGD

Disambig.svg Za ostale upotrebe, v. Kopaonik (razvrstavanje).
Nacionalni park Kopaonik
IUCN kategorija II (nacionalni park)
Hoteli na Kopaoniku.jpg
Turistički centar „Sunčani vrhovi“ na Kopaoniku
Lokacija Raški upravni okrug,  Srbija
Najbliži grad Raška,
Koordinate 43°19′00″N 20°50′00″E / 43.31667°N 20.83333°E / 43.31667; 20.83333
Površina 118 km² (46 mi² )
Osnivanje 1981. god
Upravitelj JP Nacionalni park Kopaonik

Nacionalni park Kopaonik se nalazi u jugozapadnom delu Republike Srbije. Zbog svojih prirodnih vrednosti, 1981. godine Kopaonik je proglašen za nacionalni park. Nacionalni park Kopaonik obuhvata površinu od 11.810 hektara i po broju endemičnih vrsta predstavlja jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta endemične flore Srbije.

Planina Kopaonik[uredi - уреди | uredi kôd]

Glavni članak: Kopaonik

Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji; pruža se od severozapada ka jugoistoku oko 75 kilometara, dosežući u srednjem delu širinu oko 40 -{km}-.

Najviši deo je prostrana površ Ravni Kopaonik, oko koje se dižu Suvo Rudište sa Pančićevim (Milanovim) vrhom (2017 -{m}-) na kome je Pančićev mauzolej, Karaman (1934 -{m}-), Gobelja (1834 -{m}-) i dr. Jugoistočno od Suvog Rudišta greben Kopaonika je sužen i raščlanjen u niz plastastih uzvišenja: Čardak (1590 -{m}-), Šatorica (1750 -{m}-) i Oštro koplje (1789 -{m}-), između kojih su široke presedline.

Na Kopaoniku je najrasprostranjenija raskomadana šumsko-pašnjačka zona središnje Srbije. Na višim delovima je četinarska smrčeva i jelova, a po stranama bukova i hrastova šuma.

Rezervati prirode[uredi - уреди | uredi kôd]

Pod posebnom zaštitom Nacionalnog parka je 698 hektara - izdvojenih u: 11 rezervata prirode i 26 prirodnih spomenika, 12 geomorfoloških, 6 geoloških, 8 hidroloških i 15 objekata svrstanih u nepokretna kulturna dobra.

Prirodni rezervati nacionalnog parka su sledeći lokaliteti:

  • Vučak
  • Mrkonja
  • Jankova bara
  • Gobelja
  • Barska reka
  • Samokovska reka
  • Metođe
  • Jelak
  • Suvo rudište
  • Duboka'

Biodiverzitet[uredi - уреди | uredi kôd]

Flora i fauna[uredi - уреди | uredi kôd]

Kopaonik je mesto na kome se mogu naći primerci endemske flore kao što su Kopaonička čuvarkuća (Sempervirum Kopaonicense), Pančićeva potočarka (Cardamine Pancicii) i kopaonička ljubičica (Viola kopanicensis).

Od mnogobrojnih životinjskih vrsta najznačajniji su sivi soko (Falco peregrinus), zlatni orao (Aquila chrysaetos), buljina (Bubo Bubo), divlja mačka (Felis Silvestris) i srndać (Capreolus Capreolus).

Šumske zajednice[uredi - уреди | uredi kôd]

Na zonama odgovarajuće nadmorske visine sreću se šumske zajednice:

Reliktne i endemične vrste biljaka[uredi - уреди | uredi kôd]

U tim zajednicama se mnogu naći i mnoge reliktne i endemične vrste biljaka:

Šablon:Flora Kopaonik-MAZP Šablon:Flora Kopaonik-30

Klima[uredi - уреди | uredi kôd]

Sa skoro 200 sunčanih dana godišnje, Kopaonik zaslužuje svoje drugo ime „Sunčana planina“. Južni položaj, visina i otvorenost terena sprečava zadržavanje oblaka nad planinom. Hladan vazduh pada u okolne ravnice i uvale, tako da zimske temperature nisu preniske. Prosečna godišnja temperatura je 3,7-{°C}-. Sneg počinje krajem novembra i traje do maja, prosečno 159 dana godišnje. Nivo padavina je veći od 1000 -{mm}- godišnje.

Eksterni linkovi[uredi - уреди | uredi kôd]

Turistički video britanske kompanije TOMPSON o najvećoj turističkoj atrakciji države Srbije.


Nacionalni parkovi Srbije Zastava Srbije
Đerdap | Kopaonik | Tara | Šar-planina | Fruška gora