Mosho

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Mosho (starogrčki: Μόσχος), iz Sirakuze na Siciliji, bio je starogrčki pesnik bukolske poezije, koji je živeo polovinom 2. veka pne.[1] Vizantijska enciklopedija Suda smešta ga na drugo mesto u kanonu bukolskih pesnika, između Teokrita i Biona.[2] Kao i većina helenističkih pisaca, i Mosho je kombinovao književni rad s učenim filološkim proučavanjima, pa ga Suda naziva "gramatičarem" (γραμματικóς) i kaže za njega da je bio Aristarhov učenik.[2] Možda se stoga radi o istom Moshu koga Atenej spominje[3] kao autora jednog spisa o rodskoj leksikografiji.[1]

Delo[uredi - уреди | uredi izvor]

Pod Moshovim imenom sačuvane su četiri idile u heksametarskim stihovima. Najbolja mu je Europa (Εὐρωπή, 166 stihova),[4] koja obrađuje mit o tome kako je Zevs u obličju belog bika oteo feničansku princezu Europu. Europa sadrži sve karakteristike tipičnog helenističkog epilija, kao što su brižljivo izlaganje događaja u vremenu i prostoru, kratki i retorski izbrušeni govori, snovi i predskazanja, kratak zaključak te, naročito, poduži opis zlatne korpe koju Europa nosi na livadu kraj mora, a koju je Hefest ukrasio scenama koje predskazuju njenu vlastitu sudbinu koja će je uskoro snaći, a koja je njoj u tom trenutku još nepoznata. U pesmi se prepoznaju uticaji Homerovih epova, kako u jeziku tako i u Europinoj sličnosti s Nausikajom, ali i uticaji Homerske himne Demetri, Eshila, Apolonija Rođanina i Teokrita.[1]

Ostale sačuvane pesme su kraće i imaju pastoralni karakter. Eros begunac (Ἔρως δραπέτης, 29 stihova) daje opis boga Erosa iz usta njegove majke, Afrodite, koja se dala u potragu za njim.[5] Megara (Μεγάρα, 125 stihova) donosi razgovor između Heraklove žene, po kojoj pesma nosi naslov,[6] i njegove majke, Alkmene, koje se tuže na teškoće koje su ih zadesile tokom junakovog odsustva.[7] Pod Moshovim je imenom sačuvana i Tužaljka za Bionom (Ἐπιτάφιος Βίωνος, 126 stihova),[8] spevana po uzoru na Bionovu Tužaljku za Adonisom,[9] ali najverovatnije ne potiče od Mosha, budući da je Bion živeo bar jednu generaciju nakon njega.[6]

Osim ovih idila, od Mosha je sačuvano i nekoliko fragmenata te jedan epigram. Premda mu je stil elegantan i živ, ipak je Mosho kao pesnik slabiji od Biona i daleko od Teokritovih kvaliteta. Moshov stil ponekad pati od previše doteranosti i pesničkih ukrasa.[10]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]