Morseovo pismo

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Morseova abeceda)
ručica za elektronski taster

Morzeova azbuka je metod za prenošenje signala i osmišljena je i prvi put upotrebljena na električnom telegrafu izumitelja Semjuela Morzea. Semjuel Finli Briz Morze (engl. Samuel Finley Breese Morse, 27. april 17912. april 1872.) je poznat kao pronalazač Morzeove azbuke i utemeljivač telegrafa kao sredstva komunikacije. Morze je studirao hemiju i filozofiju. 1844. je po prvi put javno preneta poruka Morzeovom azbukom.

Morzeova azbuka služi za prenos poruka na daljinu. Svako slovo je zamenjeno signalom koji se sastoji iz kratkih i dugih zvučnih ili svetlosnih signala. Prilikom učenja telegrafije, kratki signal se beleži kao tačka a dugi kao crta, ali se nikada tako ne izgovaraju, već se „pevaju“ i to kratki znak kao TI a dugi znak kao TAA. Kratki signal na kraju morzeovog znaka se peva kao TIT. Na primer slovo A koje se piše kao .- se peva kao TI TAA, a slovo R koje se piše kao .-. se peva kao TI TAA TIT.

U radio-telegrafiji, Morzeova azbuka se prenosi zvučnim signalima frekfencije 800 Hz i to tako da dugi znak traje kao tri kratka (trajanje kratkog znaka zavisi od brzine emitovanja morzeovog koda). Tišina između dva signala je u trajanju jednog kratkog signala, a između znakova se pravi pauza u trajanju jednog dugog signala.

Brzina emitovanja Morzeove azbuke se izražava u broju znakova u minutu ili broju reči u minutu, a prema sposobnosti brzine emitovanja i prijema telegrafije, operatori se dele u klase. Održavaju se i takmičenja operatora u brzini prijema i otpravljanja telegrafijom.

Učenje Morzeove azbuke u radio-telegrafiji se vrši isključivo emitovanjem zvučnih signala ili pevanjem. Znak se ne pamti kao kao kombinacija tačaka i crta, već se svaki znak pamti kao jedna zvučna slika. Takođe, učenje se ne vrši abecednim rasporedom, već postoje metode koje koriste redoslede znakova takve da ih je lakše zapamtiti, ali i međusobno razlikovati.

Međunarodni znak za pomoć je SOS odnosno QRR Signal koji se šalje Morzeovom azbukom je SOS i treba ga slati kao jedno slovo. U planini se šalje tako da u toku jednog minuta bude 6 udaraca (čvrstim predmetom o čvrst predmet). Odziv spasioca je 3 udarca u jednom minutu. Sa zemlje signal u pomoć se šalje paljenjem tri vatre koje predstavljeju temena jednakostraničnog trougla .

SOS: SOS.svg O ovom zvuku SOS

O ovom zvuku A O ovom zvuku K O ovom zvuku U O ovom zvuku 1
O ovom zvuku B O ovom zvuku L O ovom zvuku V O ovom zvuku 2
O ovom zvuku C O ovom zvuku M O ovom zvuku W O ovom zvuku 3
O ovom zvuku D O ovom zvuku N O ovom zvuku X O ovom zvuku 4
O ovom zvuku E O ovom zvuku O O ovom zvuku Y O ovom zvuku 5
O ovom zvuku F O ovom zvuku P O ovom zvuku Z O ovom zvuku 6
O ovom zvuku G O ovom zvuku Q O ovom zvuku 7
O ovom zvuku H O ovom zvuku R O ovom zvuku 8
O ovom zvuku I O ovom zvuku S O ovom zvuku 9
O ovom zvuku J O ovom zvuku T O ovom zvuku 0


slovo (latinica) kod izgovor izgovor (engleski)
A .- Avala Alpha
B -… Beograd Bravo
C -.-. Cetinje Charlie
D -.. Drina Delta
E . Evropa Echo
F ..-. Futog Foxtrot
G --. Golija Golf
H …. Heroj Hotel
I .. Igalo India
J .--- Jadran Julliet
K -.- Kosovo Kilo
L .-.. Lovćen Lima
M -- Morava Mike
N -. Niš November
O --- Obilić Oscar
P .--. Pirot Papa
Q --.- Kvorum Quebec
R .-. Ruma Romeo
S Sava Sierra
T - Timok Tango
U ..- Užice Uniform
V …- Valjevo Victor
W .-- Duplo ve Whiskey
X -..- Ksilofon X-Ray
Y -.-- Ipsilon Yankee
Z --.. Zemun Zulu
1 .---- Jedinica One
2 ..--- Dva Two
3 …-- Tri Three
4 ….- Četiri Four
5 ….. Petica Five
6 -…. Šest Six
7 --… Sedam Seven
8 ---.. Osam Eight
9 ----. Devet Nine
0 ----- Nula Zero

Često korišćene skraćenice u morzeovoj azbuci[uredi - уреди | uredi izvor]

AA sve posle (koristi se nakon znaka pitanja kao zahtev za ponavljanje)
AB sve pre (slično)
ARRL Američki radio-amaterski savez
ABT oko, u smislu približno
ADS adresa
AGN ponovo
ANT antena
BN sve između
BK pauza - Break (da se pauzira prenošenje poruke, reći)
BUG Poluautomatski mehanički taster
C da
CBA adresa u imeniku
CFM potvrda
CLG Zove
CQ poziv svim stanicama
CQD stari poziv u pomoć
CS pozivni znak
CUL vidimo se kasnije
CUZ jer
CW telegrafija Continuous wave
CX Uslovi
DE od
DSW doviđenja (ruski: Dosvidanja)
DX razdaljina (često se koristi da označi veze sa udaljenim mestima)
ES i
FB Dobar posao (analogno sa "OK")
FCC Savezna komisija za komunikacije (SAD)
FER za
FM od
FREQ frekvencija
GA Dobar dan ili samo napred (zavisno od konteksta)
GE dobro veče
GM dobro jutro
GND Uzemljenje
GUD dobro
HIHI smeh
HR ovde
HV imati
LID loš operater
MILS mili-amperi
NIL ništa
NR broj
OB staro momče - Old boy
OC stari prijatelju - Old chap
OM stari - Old man (svakom muškom operateru se govori OM)
OO Zvanični posmatrač
OP Operator
OT starina - Old timer
OTC Klub veterana
OOTC Klub staraca Old old timers club
PSE molim
PWR Snaga
QCWA Četvrt veka bežične asocijacije Quarter Century Wireless Association
R I oznaka decimalne tačke (zavisi od konteksta. Potiče od reči "Roger")
RCVR prijemnik
RIG Radio uređaj
RPT ponovi ili raport (zavisno od konteksta)
RPRT raport
RST ocena signala u 3 broja (razumljivost, snaga, ton) Signal report format (Readability-Signal Strength-Tone)
RTTY Radioteleprinter
RX prijemnikReceive
SAE lično adresirana koverta
SASE lično adresirana, štampana koverta
SED rekao
SEZ Kaže
SIG signal
SIGS signali
SKED Raspored
SN uskoro
SMS kratka poruka Short message service
SOS međunarodni poziv u pomoć
SRI izvini
STN stanica
TEMP temperatura
TMW sutra
TNX hvala
TU hvala ti
TX predajnik Transmit, transmiter
U ti
UR tvoj ili ti si (zavisno od konteksta)
URS tvoj
VY veoma
W vati
WDS reči
WKD radio
WL Will
WUD bih
WX vreme, meteorološki Weather
XMTR primopredajnik
XYL supruga
YL mlada dama (koristi se za sve žene radio-amatere)
73 puno pozdrava
88 ljubav i poljupci

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Burns, R. W. (2004), Communications: an international history of the formative years, Institution of Electrical Engineers, ISBN 0-86341-327-7 
  • William G. Pierpont (N0HFF): Die Kunst der Radiotelegrafie – Ein Handbuch rund um die Telegrafie. (PDF; 3,6 MB) (Original: The Art & Skill of Radio-Telegraphy.) 3. überarbeitete Auflage. Juli 2001 – Dieses Buch darf frei verbreitet werden (siehe Vorwort) und ist in mehreren Sprachen erhältlich.
  • Rudolf Grötsch: Richtig morsen – Ein Leitfaden für den Morseunterricht. 11. erweiterte Auflage. Jakob Schneider Verlag, Berlin-Tempelhof 1964.
  • Oberkommando der Wehrmacht: Vorschrift H.Dv. 426, L.Dv. 407 – Anleitung für die Ausbildung im Morsen –. 1941.
  • Wolfgang Buddrus: Das waren Funker: Erinnerungen an einen vergangenen Beruf. 3. Auflage. Books on Demand, 2014, ISBN 978-3-7322-7235-8.

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]