Molite se u tajnosti

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Molite se u tajnosti je Isusova izreka kojom preporučuje tajnu molitvu u svojoj sobi umesto javne molitve u hramovima i trgovima, sračunate na pokazivanje ljudima.

Isus je u svojim parabolama u više navrata govorio o molitvi, na primer u priči o upornoj udovici, o prijatelju u ponoć, o fariseju i cariniku, itd., premda one više naglašavaju upornost, istrajnost i poniznost nego tajnost molitve.

Izreka o tajnosti (privatnosti) molitve se nalazi samo u Evanđelju po Mateju i gotovo da nema paralela u Novom zavetu.

Izreka[uredi - уреди | uredi kôd]

Evanđelje po Mateju[uredi - уреди | uredi kôd]

Evanđelje po Mateju prenosi sledeće Isusove reči kojima savetuje tajnu molitvu unutar svoje sobe, sa zatvorenim vratima:

I kada se molite, ne budite kao licemeri; jer se rado mole stojeći u sinagogama i na raskršćima, da se pokažu ljudima; zaista vam kažem, primili su platu svoju. A ti kada se moliš, uđi u svoju sobu, zatvori vrata svoja i pomoli se Ocu svome u tajnosti; i Otac tvoj koji gleda u tajnosti ispuniće ti.[1]

U nastavku evanđelja slede Isusovi saveti o tome da množenje reči ne pospešuje uspešnost molitve:

A kada se molite, ne govorite mnogo kao mnogobošci; jer misle da će zbog mnogih reči biti uslišeni. Ne budite dakle kao oni; jer zna Otac vaš šta vam treba, pre no što ga zamolite.[2]

Evanđelje po Filipu[uredi - уреди | uredi kôd]

Evanđelje po Filipu sadrži sličan odeljak u kojem Isus objašnjava da je Bog skriven i da mu se treba moliti u skrovitosti:

On je rekao: “Moj Otac koji jest u tajnosti.” On je rekao: “Uđi u svoju sobu, zatvori vrata, i moli se svome ocu koji je u tajnosti.”[3]

Tumačenja[uredi - уреди | uredi kôd]

Hrišćanski teolozi uglavnom ne tumače ovu Isusovu izreku kao potpuno odbacivanje svake zajedničke molitve, jer se neki oblici zajedničke molitve pominju drugde u Novom zavetu u pozitivnom svetlu.

Povezano[uredi - уреди | uredi kôd]

Izvori[uredi - уреди | uredi kôd]