Mita Rakić

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Dimitrije - Mita Rakić
Biografija
Nadimak Mita
Datum rođenja 27. oktobar 1846.
Mesto rođenja Mionica (Kneževina Srbija)
Datum smrti 17. mart 1890.
Mesto smrti Beograd (Kraljevina Srbija)
Narodnost Srbin
Veroispovest Pravoslavac
Supružnik Ana
Potomstvo Milan Rakić
Diploma sa Velika škola
Profesija pisac, ministar finansija
Mandat(i)
ministar finansija
Izbori pobednik

Dimitrije "Mita" Rakić (Mionica, 15/27. oktobar 1846Beograd, 5/17. mart 1890) je bio srpski književnik, prevodilac, političar i ekonomista, ministar finansija.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođen je u Mionici kao sin Jevrema (1818–1879), sreskog kapetana u Mionici i kasnije u Šapcu, i Marte Rakić rođene Mihailović. Pravo ime mu je bilo Dimitrije ,a nadimak Mita. Osnovnu školu je pohađao u Mionici i Valjevu, a gimnazijsko školovanje i studije završio je na Velikoj školi u Beogradu. Studirao je u Minhenu, Cirihu, Getingenu i Londonu.

U Srbiju se vratio 1871. godine i dobio prvo radno mesto u Gimnaziji u Šapcu. Sledeće 1872. godine izabran je za redovnog člana Srpskog učenog društva. Od 1873. radio je kao profesor u Drugoj polugimnaziji u Beogradu. Bio je urednik političkog lista „Vreme“ (1874. godine). U periodu od 1873. do 1879. radio je u Ministarstvu finansija, a od 1881. je bio sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova. Bio je 1885. u Privilegovanoj Narodnoj banci Kraljevine Srbije vladin komesar. Od 1886. bio je predsednik poreske uprave, a 1888. je postao načelnik statističkog odeljenja u Ministarstvu narodne privrede.[1]

Bio je ministar finansija u kabinetu Nikole Hristića od 14/26. aprila 1888. dok nije podneo ostavku 8/20. oktobra 1888. Penzionisan je 1889. godine.

Uz pisanje književnih dela i ekonomskih rasprava, prevodio je različita dela sa više stranih jezika: ruskog, francuskog, engleskog i nemačkog. Preveo je IgooveJadnike“, izašlo je 20. svezaka prevoda od 1872. do 1886. godine. To je prvi prevod ovog romana na srpski jezik i jedini do Drugog svetskog rata. Njegovo delo je i nacrt Zakona o slobodi štampe iz 1881. godine. Odlikovan je Takovskim krstom i drugim odlikovanjima.[1]

Bio je oženjen Anom, ćerkom Milana Đ. Milićevića. Njihov sin je poznati pesnik Milan Rakić (1876-1938), a ćerka Ljubica bila je udata za Milana Grola.

Knjige:

  • 1876. Porezi - pokušaj za studiju
  • 1877. Jedan list iz fizike socijalne (COBISS)
  • 1881. Železničko pitanje

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 Ljiljana Urošević: Potomci kneza Rake Tešića, str. 149-150, u časopisu „Glasnik“, broj 36, Istorijski arhiv Valjevo, 2002. godine.(COBISS)

Eksterni linkovi[uredi - уреди | uredi izvor]