Mit o Skenderbegu

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Heroj, mač i konj. Spomenik Skenderbegu u Tirani.

Mit o Skenderbegu je jedan od najvažnijih konstitutivnih mitova albanske nacionalne ideologije za čije konstruisanje je upotrebljen srednjevekovni plemić Đurađ Kastriot Skenderbeg.[1][2][3] Interpretacijom albanskih nacionalista Skenderbeg i njegove aktivnosti su prerađeni u mešavinu istorijskih činjenica, poluistina, izmišljotina i folklora.[4] Mit o Skenderbegu je jedini mit albanskog nacionalizma koji je baziran na određenoj ličnosti dok su svi ostali mitovi albanskog nacionalizma bazirani na idejama, apstraktnim pojmovima i kolektivizmu.[5] Zbog stvaranja mita o Skenderbegu danas postoje dva Skenderbega - istorijska ličnost i Mit o Skenderbegu koji je prisutan u albanskim školama i kod nacionalističkih intelektualaca u Tirani i Prištini.[6]

Stvaranje i upotreba mita o Skenderbegu[uredi - уреди | uredi izvor]

Hrišćanski Mit o Skenderbegu (XV vek — XIX vek)[uredi - уреди | uredi izvor]

Počev od svog odlaska u Jedrene 1423. godine Skenderbeg je tokom narednih dvadeset godina aktivno učestvovao u Osmanskim vojnim pohodima protiv hrišćana. Zbog njegovih zasluga dodeljeno mu je ime Iskander (Aleksandar) a zatim i titula bega (Iskander-bey, t.j. Skenderbeg). Zbog Skenderbegovih vojnih pohoda usmerenih protiv hrišćana njegov otac Ivan je 1428 morao da traži oproštaj od senata Mletačke Republike.[7] Uprkos tome upravo je hrišćanstvo bilo u korenu Mita o Skenderbegu sve do kraja 19. veka.

Stvaranje mita o Skenderbegu je počelo još u 15. veku u toku Skenderbegovog života kada je on posle bitke kod Niša krajem 1443 napustio Osmanlije i islam i uspostavio savezništvo sa zapadnim katoličkim carstvima (Mletačka Republika i Napuljsko kraljevstvo) i Vatikanom. Papa Kalist III je veličao Skenderbega i isticao ga za primer koji bi zapadni vitezovi trebalo da slede, kao nekoga ko je istinski Athleta Christi.[8] Papa Kalist III i njegov naslednik papa Pije II su postavili temelje Skenderbegove reputacije herojskog branioca hrišćanske vere, reputacije koja će se održavati u Evropi tokom narednih vekova.[9] Skenderbeg bio upotrebljen kao sastavni deo antemurale mita u kojem je bio predstavljen kao bedem hrišćanstva pred "invazijom Turaka" iz Azije.[10]

Nacionalistički Mit o Skenderbegu (kraj XIX veka — moderno doba)[uredi - уреди | uredi izvor]

U delu "Istori'e Skenderbeut" koje je napisao Naim Frašeri 1898. godine lik Skanderbega je dobio novu dimenziju albanskog nacionalnog heroja.

Skenderbegova slava je vekovima bila sačuvana u hrišćanskoj Evropi dok je u pretežno islamizovanoj Albaniji postepeno bledela.[11][12] Albanci su tek krajem XIX veka, u periodu Albanskog Nacionalnog Preporoda ponovo otkrili Skenderbega[13] i uzdigli ga na nivo nacionalnog mita.[14] Iako je Skenderbeg već imao određenih uticaja na formiranje identiteta Albanske dijaspore u Italiji, tek na samom kraju 19. veka posle 1898. i objavljivanja knjige koju je napisao Naim Frašeri ("Istori'e Skenderbeut") lik Skendbega je dobio novu dimenziju, dimenziju kojom je njegov lik vezan ne za religiju, već za naciju.[15] Naim Frašeri je bio najveća inspiracija i uzor većini Albanskih intelektualaca i pesnika.[16] U nedostatku srednjevekovnog albanskog kraljevstva ili carstva, albanski nacionalisti su za svoj simbol odabrali Skenderbega čija herojska tragedija ime sve elemente koji su potrebni za izgradnju mita.[17]

Stvaranje Mita o Skenderbegu[uredi - уреди | uredi izvor]

Promoteri Albanskog nacionalizma (Albanijanizma) sa juga Albanije Naima i Samija Frašerija bili su direktno inspirisani Helenizmom[18] a oni sa severa Albanije su bili inspirisani nacionalizmom Hrvata i Srba iz Crne Gore.[19]

Pozajmice iz nacionalnih epova i nacionalizama Grka, Hrvata i Srba iz Crne Gore su kroz radove albanskih nacionalista sa severa i juga značajno doprinele da se Skenderbeg predstavi kao heroj albanske nacije.[20] Religiozni aspekti Skenderbegove borbe protiv Muslimana su zamagljeni od strane albanskih nacionalista zbog toga što bi mogli da podele Albance i ugroze njihovo jedinstvo zbog toga što je najveći deo Albanaca islamske veroispovesti.[21] Zato su albanski nacionalisti izabranim elementima Skenderbegovog lika predstavili Skenderbega ne kao heroja hrišćanstva već kao heroja nacije.[22]

Mit i istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

Albanski nacionalisti su podvrgli Skenderbegov lik procesu Albanizacije i prikazali ga kao heroja nacije.[23] Knjige i publikacije koje su kasnije objavljivane su takođe prikazivale Skenderbega kao heroja nacije.[24] Laboratorija albanskih nacionalističkih pisaca je transformisala Skenderbega u mit.[25] Albanska istoriografija je učinila značajan nappor da prilagodi činjenice o Skenderbegu zahtevima savremene ideologije.[26] Iako je Mit o Skenderbegu imao malo zajedničkih tačaka sa stvarnošću, on je inkorporiran u radove o Istoriji Albanije.[27]

Cilj stvaranja nacionalističkog mita[uredi - уреди | uredi izvor]

Centralno mesto u mitovima albanske nacionalne ideologije imaju mitovi iz srednjeg veka. Srednjevekovni mitovi su važan deo nacionalizacije istorije i rekonstrukcije prošlosti kao neodvojivog dela svih procesa koji pretvaraju određene ljude u naciju.[28]

Mit o Skenderbegu je imao ključnu ulogu u procesu albanskog nacionalnog preporoda i stvaranja Albanske nacije u modernom smislu. Cilj stvaranja nacionalističkog Mita o Skenderbegu je bilo pružanje osnove za stvaranje nacionalnog identiteta Albanaca i Albanije kao nezavisne države.[29][30]

Transformacija Skenderbega je imala za cilj i da učvrsti nacionalno jedinstvo Albanaca i da posluži kao argument za tvrdnje o Albanskom kulturnom afinitetu prema Evropi zato što je u nacionalističkom narativu o Skenderbegu prikazano žrtvovanje Albanaca u "odbrani Evrope od invazije Azijatskih hordi".[31]

Dijaspora[uredi - уреди | uredi izvor]

U periodu od 15. do 18. veka je mit o Skenderbegu bio logična posledica potrebe Albanaca da u mitu pronađu dodatnu snagu da se izdignu iznad nesreće u kojima se našla njihova zajednica izbegla iz domovine posle njenog pada pod suverenitet Osmanskog carstva. Kada je Osmansko carstvo zauzelo teritoriju koja je bila pod kontrolom Skenderbega i njegovih saveznika, određeni broj stanovnika teritorije koja danas pripada Albaniji, a najviše katoličkih sveštenika i vernika, se iselio u Italiju. Zbog odsustva bilo kakvih veza sa zavičajem i bilo kakve političke ili kulturne autonomije, posebnost njihovog identiteta je bila veoma ugrožena. [32] Tokom narednih vekova su jačali napori da se izgradi i ojača sopstveni nacionalni identitet stanovnika Italije poreklom iz Albanije. Pošto je na teritoriji Italije i pre dolaska stanovnika izbeglih iz Albanije bilo prisutno veličanje Skenderbega koje je počela katolička crkva, njihova postepena integracija je bila olakšana, a hvalospevi Skenderbegu su pretvoreni u mit.[33]

Elementi mita o Skenderbegu[uredi - уреди | uredi izvor]

Mitologizacijom Skenderbega i njegovih aktivnosti je stvorena mešavina istorijskih činjenica, istina, poluistina, izmišljotina i folklora.[34]

Ime, mač i konj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jedan od tri Skenderbegova mača koji se nalazi u muzeju u Beču

Ime[uredi - уреди | uredi izvor]

Kada je Đurađ Kastriot primio islam promenio je svoje ime u Skender. Pošto je kao jedan od timariota u Osmanskom Carstvu imao titulu bega, njegovo ime je izgovarano kao Skender-beg. Latinski izraz nomen omen je u mitu o Skenderbegu sadržan u pronalaženju porekla islamskog imena Skender-beg u Aleksandru Makedonskom (kojeg su muslimani nazivali Iskander). Ovakvo poređenje je inspirisano predanjem po kojem je lično sultan Osmanskog Carstva u jedinstvenim Skenderbegovim vojničkim kvalitetima prepoznao karakteristike Aleksandra Makedonskog, te mu je stoga dao islamsko ime Skenderbeg. Na takav način Skenderbegovo ime (nomen) je vezano za sudbinu Aleksandra Makedonskog koji je štitio svoju teritoriju što je odredilo njegovu sudbinu (omen) da se bori za zaštitu svoje teritorije od Osmanlija.

Mač[uredi - уреди | uredi izvor]

Pošto mitski heroj zaslužuje adekvatno oružje, stvorena je legenda o mitskom maču koji je Skenderbeg dobio na poklon od sultana lično. Skenderbegovom maču su pripisivane magične moći.[35] Skenderbegov mač je, kako legenda navodi, bio toliko težak da je jedino on mogao da ga upotrebi, toliko oštar da je mogao bez većeg napora da preseče čoveka vertikalno od glave do pojasa ili veliku stenu napola jednim jedinim udarcem.

Konj[uredi - уреди | uredi izvor]

Po legendi je njištanje Skenderbegovog konja bilo dovoljno da izazove paniku u redovima vojske Osmanskog carstva tako da ubuduće vodi računa da ne napada Albance.[36] Konj je, kao i mač, uobičajen deo legendi i mitova o pojedinim osobama u srednjem veku u kojima konj doprinosi tome da mitološki junak izgleda višlji i u kojima je konj povezivan sa tamom podzemlja i povezuje zemaljsko u sebi i božansko u heroju kojem pripada.

Albanizacija Skenderbega[uredi - уреди | uredi izvor]

Brojni izvori informacija objavljeni u radovima savremenih istoričara daju sledeće informacije vezane za nacionalnu pripadnost:

  1. stanovništvo i vojnici kojima je vladao Skenderbeg nisu bili isključivo Albanci već i Grci, Srbi, Vlasi,...
  2. stanovništvo i vojnici koji se se suprotstavljali Skenderbegu nisu bili isključivo nealbanci, već su Albanci činili okosnicu vojski koje su učestvovale u sukobima sa Skenderbegovim vojnicima, ne samo u okviru vojske Osmanskog carstva već i u okviru vojski pojedinih Albanskih feudalaca koji su se povremeno sukobljavali sa Skenderbegom ili ratujući u za Veneciju
  3. teritorije koje su bile pod kontrolom Skenderbega nisu naseljavali isključivo Albanci niti su sve teritorije koje naseljavaju Albanci bile pod njegovom kontrolom niti teritorija koju je on kontrolisao obuhvata celokupnu teritoriju koju danas zauzima država Albanija. Za najveći deo teritorije današnje Albanije se u doba Skenderbega upotrebljavao naziv Epir a sam Skenderbeg je često nazivan princom Epira.
  4. etnička pripadnost nije bila osnov za opredeljivanje stanovnika ili vojnika za ili protiv Skenderbega već na prvom mestu religiozni i ekonomski faktori (svi Skenderbegovi ratnici su bili hrišćani)
  5. etnička pripadnost u smislu savremenog koncepta nacija se javlja tek posle Francuske revolucije i stoga se Skenderbegu ne mogu pripisivati atributi koje su nacije dobile tek oko 400 godina posle Skenderbega
  6. etnička pripadnost samog Skenderbega je predmet brojnih kontroverzi jer se u brojnim istorijskim izvorima tvrdi da Skenderbeg nije bio Albanac već da je imao Srpsko ili Grčko poreklo.

Uprkos svim ovim informacijama o stvarnom Skenderbegu, mitski Skenderbeg je etnički čist Albanac koji je predvodio otpor koji je čitav Albanski narod pružio invaziji Turaka na albansku teritoriju srednjevekovne nacionalne države Albanskog naroda.

Izučavanje mita o Skenderbegu[uredi - уреди | uredi izvor]

Mitovi koji oblikuju albansku nacionalnu ideologiju su bili predmet sledećih međunarodnih konferencije:

  1. „Uloga mitova u istoriji i razvoju Albanije“ održana od 11. do 13. juna 1999. godine u Londonu,
  2. „Mit na Siciliji“, održana 29. marta 2007. godine u Palermu
  3. „Scanderbeg Vivo“ - multidisciplinarna analiza mita, istorijskih podataka i novih saznanja vezanih za lik Đurđa Kastriota Skenderbega, koju su 12. i 13. marta 2009. godine organizovali Univerzitet u Salentu, Odsek za izučavanje prava, Odsek za strane jezike u saradnji sa Italijanskim udruženjem za proučavanje Jugoistočne Evrope i Udruženje Albanskih studenata iz Lečea
  4. George Kastriot Skanderbeg: the history and image održana 28 maja 2010. u Draču, Albanija[37]
  5. Recycling Myths, Inventing Nations, održana u periodu 14-16 jul 2010. u konferencijskom centru Univerziteta iz Velsa, Velika Britanija.[38]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. King, Russell, "Social Exclusion and Integration", Out of Albania: From Crisis Migration to Social Inclusion in Italy, Berghahn Books, ISBN 978-1-84545-544-6, http://books.google.com/books?id=_PUaNmz4Uc4C&pg=PA212&dq=%22myth+of+Skanderbeg%22&hl=en&ei=UzyKTdnuBdHasganxqi3DA&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCcQ6AEwAA#v=onepage&q=%22myth%20of%20Skanderbeg%22&f=false 
  2. Steinke, Klaus. "Recension of the The living Skanderbeg : the Albanian hero between myth and history / Monica Genesin ... (eds.) Hamburg : Kovač, 2010 Schriftenreihe Orbis ; Bd. 16" (German). QUELLE Informationsmittel (IFB) : digitales Rezensionsorgan für Bibliothek und Wissenschaft. http://ifb.bsz-bw.de/. pristupljeno March 24, 2011. "Im nationalen Mythus der Albaner nimmt er den zentralen Platz ein,..." 
  3. Nixon, N., Always already European: The figure of Skënderbeg in contemporary Albanian nationalism, 12, March 2010, Routledge, DOI:10.1080/14608940903542540, http://www.informaworld.com/smpp/content~content=a919640585~db=all~jumptype=rss. pristupljeno May 3, 2011 
  4. Schwandner-Sievers, Stephanie (2002), Albanian identities: myth and history, USA: Indiana University Press, ISBN 0-253-34189-2, http://books.google.gr/books?id=oRASDq3rc-YC&pg=PA43&lpg=PA43&dq=national+myth+albania+skanderbeg&source=bl&ots=7rY9KgiIeo&sig=bYbPXgpuXYz9tLQ6c6NLu0e61Nw&hl=el&ei=Op2fTPf3H9Du4gb70_yuDg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=9&ved=0CEMQ6AEwCA#v=onepage&q=national%20myth%20albania%20skanderbeg&f=false. pristupljeno March 24, 2011 
  5. Free, Jan, "Skanderbeg als historisher Mythos", Von den Schwierigkeiten historischer Bezugnahme: Der albanische Nationalheld Skanderbeg, Düsseldorf: Mythos Magazin, http://www.mythos-magazin.de/mythosforschung/jf_skanderbeg.pdf. pristupljeno 25. 03. 2011. 
  6. Jens Schmitt, Oliver. "Skanderbeg Ein Winterkönig an der Zeitenwende" (nemački). http://www.scribd.com/doc/28319346/Oliver-Jens-Schmitt-Kadare-Martens-Klosi-Opinion-for-Albanian-Historiographer. pristupljeno 7 April 2011. "Heute gibt es zwei Skanderbegs - den historischen und den zum Nationalhelden erhobenen Mythos, wie er in albanischen Schulen und von nationalistischen Intellektuellen in Tirana oder Prishtina dargestellt wird. Beide haben weniger miteinander zu tun als entfernte Verwandte." 
  7. Elsie, Robert (2010), Historical Dictionary Of Albania, Maryland: Rowman & Littlefield Publishing Group, ISBN 9781282521926, OCLC 816372706, http://dualibra.com/wp-content/uploads/2011/10/Historical_Dictionary_of_Albania__Second_Edition.pdf 
  8. Babinger, Franz (1992), Mehmed the Conqueror and His Time, Princeton University Press, ISBN 9780691010786, http://books.google.com/books?id=PPxC6rO7vvsC 
  9. Oliver Jens Schmitt. "Skanderbeg: ein Aufstand und sein Anführer." (Engleski). http://www.albanianhistory.net/texts21/AH2008_2.html. pristupljeno 6. decembar 2010. "Calixtus III celebrated Scanderbeg as a shining example for Western princes, as a true Athleta Christi. He and his successor, Pius II, thus laid the foundations for Scanderbeg’s reputation as a heroic defender of the faith, renown that lasted in Europe for centuries." 
  10. Endresen, Cecilie (2010), Oliver Jens Schmitt, ur., Religion und Kultur im albanischsprachigen Südosteuropa, 4, Frankfurt am Main, Berlin, Bern, Bruxelles, New York, Oxford, Wien, ISBN 978-3-631-60295-9, http://books.google.com/books?id=aCdYHU9PtiIC&pg=PA249&dq=%22myth+about+skanderbeg%22&hl=en&ei=IsqNTf2IBoaWswa3_qGMCg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCkQ6AEwAA#v=onepage&q&f=false 
  11. Ursprung, Daniel, Stefan der Große – Krieger, Landespatron und Heiliger Ein mittelalterlicher Fürst als moderne Erinnerungsfigur, http://www.daniel-ursprung.ch/pdf/stefan_der_grosse.pdf 
  12. Bartl, Peter, Bartl, Peter: review of: Schmitt, Oliver Jens, Skanderbeg. Der neue Alexander auf dem Balkan, http://www.recensio.net/rezensionen/zeitschriften/sudost-forschungen.-internationale-zeitschrift-fur-geschichte-kultur-und-landeskunde-sudosteuropas/--/68-2009/ReviewMonograph764076972/@@generate-pdf-recension?language=fr 
  13. Bartl, Peter, Bartl, Peter: review of: Schmitt, Oliver Jens, Skanderbeg. Der neue Alexander auf dem Balkan, http://www.recensio.net/rezensionen/zeitschriften/sudost-forschungen.-internationale-zeitschrift-fur-geschichte-kultur-und-landeskunde-sudosteuropas/--/68-2009/ReviewMonograph764076972/@@generate-pdf-recension?language=fr 
  14. Kraft, Ekkehard (March 18, 2009), Wer war Skanderbeg?, Zurich: Neue Zürcher Zeitung, http://www.nzz.ch/nachrichten/kultur/aktuell/wer_war_skanderbeg_1.2216407.html 
  15. Clayer, Nathalie (2007), Aux origines du nationalisme albanais: la naissance d'une nation, Karthala, ISBN 978-2-84586-816-8, http://books.google.com/books?id=umotBF3KFWgC&pg=PA666&dq=Themistokli+G%C3%ABrmenji&hl=en&ei=JGgzTYqHEpPr4gar2PyTCg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=2&ved=0CCsQ6AEwAQ#v=onepage&q=Themistokli%20G%C3%ABrmenji&f=false 
  16. Elsie, Robert (2005), "Writing in the independence period", Albanian literature: a short history, London: I.B. Tauris in association with the Centre for Albanian Studies, ISBN 1845110315, http://books.google.com/books?id=ox3Wx1Nl_2MC&pg=PA81&dq=%22Memorandum+on+Albanian+Autonomy%22+%22Pashko+Vasa%22&hl=en&ei=0Pw1Tf6CGdGu8QOYwdC2BQ&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCcQ6AEwAA#v=onepage&q=%22Memorandum%20on%20Albanian%20Autonomy%22%20%22Pashko%20Vasa%22&f=false. pristupljeno January 18, 2011 
  17. Schwandner-Sievers, Stephanie (2002), "Invention of nationalism: Myth and amnesia", Albanian identities: myth and history, USA: Indiana University Press, ISBN 0-253-34189-2, http://books.google.gr/books?id=oRASDq3rc-YC&pg=PA43&lpg=PA43&dq=national+myth+albania+skanderbeg&source=bl&ots=7rY9KgiIeo&sig=bYbPXgpuXYz9tLQ6c6NLu0e61Nw&hl=el&ei=Op2fTPf3H9Du4gb70_yuDg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=9&ved=0CEMQ6AEwCA#v=onepage&q=national%20myth%20albania%20skanderbeg&f=false 
  18. Detrez, Raymond (2005), Developing cultural identity in the Balkans: convergence vs divergence, Brussels: P.I.E. Peter Lang S.A., ISBN 90-5201-297-0, http://books.google.com/books?id=TRttHdXjP14C&pg=PA221&dq=skanderbeg+slav&hl=en&ei=uvCZTem9H8rZsgbjoaSuCA&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=7&ved=0CEIQ6AEwBg#v=onepage&q=skanderbeg%20slav&f=false 
  19. Detrez, Raymond (2005), Developing cultural identity in the Balkans: convergence vs divergence, Brussels: P.I.E. Peter Lang S.A., ISBN 90-5201-297-0, http://books.google.com/books?id=TRttHdXjP14C&pg=PA221&dq=skanderbeg+slav&hl=en&ei=uvCZTem9H8rZsgbjoaSuCA&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=7&ved=0CEIQ6AEwBg#v=onepage&q=skanderbeg%20slav&f=false 
  20. Detrez, Raymond (2005), Developing cultural identity in the Balkans: convergence vs divergence, Brussels: P.I.E. Peter Lang S.A., ISBN 90-5201-297-0, http://books.google.com/books?id=TRttHdXjP14C&pg=PA221&dq=skanderbeg+slav&hl=en&ei=uvCZTem9H8rZsgbjoaSuCA&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=7&ved=0CEIQ6AEwBg#v=onepage&q=skanderbeg%20slav&f=false 
  21. Nitsiakos, Vassilis, On the Border - Transborder Mobility, Ethnic Groups and Boundaries along the Albanian-Greek Frontier, Berlin: Lit Verlag, ISBN 978-3-643-10793-0, OCLC 700517914, http://books.google.com/books?id=H-7toRTGrFkC&pg=PA206&dq=Myth+of+Indifference+to+Religion+Albanians&hl=en&ei=LUFVTt2jKIWdOunmhKkG&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=2&ved=0CC8Q6AEwAQ#v=onepage&q=myth&f=false 
  22. Nitsiakos, Vassilis, On the Border - Transborder Mobility, Ethnic Groups and Boundaries along the Albanian-Greek Frontier, Berlin: Lit Verlag, ISBN 978-3-643-10793-0, OCLC 700517914, http://books.google.com/books?id=H-7toRTGrFkC&pg=PA206&dq=Myth+of+Indifference+to+Religion+Albanians&hl=en&ei=LUFVTt2jKIWdOunmhKkG&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=2&ved=0CC8Q6AEwAQ#v=onepage&q=myth&f=false 
  23. Clayer, Nathalie (2007), Aux origines du nationalisme albanais: la naissance d'une nation, Karthala, ISBN 978-2-84586-816-8, http://books.google.com/books?id=umotBF3KFWgC&pg=PA666&dq=Themistokli+G%C3%ABrmenji&hl=en&ei=JGgzTYqHEpPr4gar2PyTCg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=2&ved=0CCsQ6AEwAQ#v=onepage&q=Themistokli%20G%C3%ABrmenji&f=false 
  24. Clayer, Nathalie (2007), Aux origines du nationalisme albanais: la naissance d'une nation, Karthala, ISBN 978-2-84586-816-8, http://books.google.com/books?id=umotBF3KFWgC&pg=PA666&dq=Themistokli+G%C3%ABrmenji&hl=en&ei=JGgzTYqHEpPr4gar2PyTCg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=2&ved=0CCsQ6AEwAQ#v=onepage&q=Themistokli%20G%C3%ABrmenji&f=false 
  25. Schwandner-Sievers, Stephanie (2002), "Invention of nationalism: Myth and amnesia", Albanian identities: myth and history, USA: Indiana University Press, ISBN 0-253-34189-2, http://books.google.gr/books?id=oRASDq3rc-YC&pg=PA43&lpg=PA43&dq=national+myth+albania+skanderbeg&source=bl&ots=7rY9KgiIeo&sig=bYbPXgpuXYz9tLQ6c6NLu0e61Nw&hl=el&ei=Op2fTPf3H9Du4gb70_yuDg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=9&ved=0CEMQ6AEwCA#v=onepage&q=national%20myth%20albania%20skanderbeg&f=false 
  26. Nitsiakos, Vassilis, On the Border - Transborder Mobility, Ethnic Groups and Boundaries along the Albanian-Greek Frontier, Berlin: Lit Verlag, ISBN 978-3-643-10793-0, OCLC 700517914, http://books.google.com/books?id=H-7toRTGrFkC&pg=PA206&dq=Myth+of+Indifference+to+Religion+Albanians&hl=en&ei=LUFVTt2jKIWdOunmhKkG&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=2&ved=0CC8Q6AEwAQ#v=onepage&q=myth&f=false 
  27. Bartl, Peter, Bartl, Peter: review of: Schmitt, Oliver Jens, Skanderbeg. Der neue Alexander auf dem Balkan, http://www.recensio.net/rezensionen/zeitschriften/sudost-forschungen.-internationale-zeitschrift-fur-geschichte-kultur-und-landeskunde-sudosteuropas/--/68-2009/ReviewMonograph764076972/@@generate-pdf-recension?language=fr 
  28. Stephanie Schwandner-Sievers,Bernd Jürgen Fischer. "Albanian identities: myth and history". Bloomington, Indiana, 47404-3797 USA: Indiana University Press, 601 North Morton Street. http://books.google.gr/books?id=oRASDq3rc-YC&pg=PA43&lpg=PA43&dq=national+myth+albania+skanderbeg&source=bl&ots=7rY9KgiIeo&sig=bYbPXgpuXYz9tLQ6c6NLu0e61Nw&hl=el&ei=Op2fTPf3H9Du4gb70_yuDg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=9&ved=0CEMQ6AEwCA#v=onepage&q=national%20myth%20albania%20skanderbeg&f=false. pristupljeno 16. oktobar 2010.. "The recreation of the past is an indispensable of any process which makes a peopla a nation. ... But history itself was not sufficient as this is where as what has come to be known as nationalization of the history enters the play." ((en))
  29. Bartl, Peter, Bartl, Peter: review of: Schmitt, Oliver Jens, Skanderbeg. Der neue Alexander auf dem Balkan, http://www.recensio.net/rezensionen/zeitschriften/sudost-forschungen.-internationale-zeitschrift-fur-geschichte-kultur-und-landeskunde-sudosteuropas/--/68-2009/ReviewMonograph764076972/@@generate-pdf-recension?language=fr 
  30. Gianfranco Romagnoli (2007). "MITI E CULTURA ARBËRESHË" (italijanski) (pdf). Italia: Centro Internazionale Studi sul Mito Delegazione Siciliana. http://www.centrointernazionalestudisulmito.com/ebooks/albanesi.pdf. pristupljeno 6. decembar 2010.. "E nel XIX secolo, quello che era un culto genuino per il mito del personaggio storico, divenne il feticcio nazionalistico di cui la memoria collettiva si servì per rivendicare una unità di sangue degli Albanesi nel nome di Skanderbeg." 
  31. Schwandner-Sievers, Stephanie (2002), Albanian identities: myth and history, USA: Indiana University Press, ISBN 0-253-34189-2, http://books.google.gr/books?id=oRASDq3rc-YC&pg=PA43&lpg=PA43&dq=national+myth+albania+skanderbeg&source=bl&ots=7rY9KgiIeo&sig=bYbPXgpuXYz9tLQ6c6NLu0e61Nw&hl=el&ei=Op2fTPf3H9Du4gb70_yuDg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=9&ved=0CEMQ6AEwCA#v=onepage&q=national%20myth%20albania%20skanderbeg&f=false 
  32. "MITI E CULTURA ARBËRESHË" (italijanski) (pdf). Italia: Centro Internazionale Studi sul Mito Delegazione Siciliana. 2007. http://www.centrointernazionalestudisulmito.com/ebooks/albanesi.pdf. pristupljeno 6. decembar 2010.. "Il pericolo che in quella fase correvano gli Albanesi era evidente perché, in termini generali, superato il momento di smarrimento vissuto dai coloni che trovarono rifugio in Italia, si andava incontro a una fragilità identitaria del popolo migrante, causata da una sostanziale impossibilità di affermare, sia pure parzialmente, la propria autonomia sia politica che culturale, e da una assoluta mancanza di interazione con la madrepatria che in quel momento era più che mai allo sbando." 
  33. "MITI E CULTURA ARBËRESHË" (italijanski) (pdf). Italia: Centro Internazionale Studi sul Mito Delegazione Siciliana. 2007. http://www.centrointernazionalestudisulmito.com/ebooks/albanesi.pdf. pristupljeno 6. decembar 2010.. "In realtà la graduale integrazione degli Albanesi nel territorio ospitante fu favorita proprio da Skanderbeg che, in Occidente e in Italia, si era affermato già in epoca umanistica grazie ai resoconti storiografici assai lusinghieri che ne esaltavano la figura leggendaria, sino a trasformarlo in un vero e proprio mito." 
  34. "Albanian identities: myth and history" (Engleski). Bloomington, Indiana, 47404-3797 USA: Indiana University Press, 601 North Morton Street. str. 2. http://books.google.gr/books?id=oRASDq3rc-YC&pg=PA43&lpg=PA43&dq=national+myth+albania+skanderbeg&source=bl&ots=7rY9KgiIeo&sig=bYbPXgpuXYz9tLQ6c6NLu0e61Nw&hl=el&ei=Op2fTPf3H9Du4gb70_yuDg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=9&ved=0CEMQ6AEwCA#v=onepage&q=national%20myth%20albania%20skanderbeg&f=false. pristupljeno 16. oktobar 2010.. "As with most myths, his figure and deeds became a mixture of historical facts, truths, half-truths, inventions and folklore" ((en))
  35. "MITI E CULTURA ARBËRESHË" (italijanski) (pdf). Italia: Centro Internazionale Studi sul Mito Delegazione Siciliana. 2007. http://www.centrointernazionalestudisulmito.com/ebooks/albanesi.pdf. pristupljeno 6. decembar 2010.. "Anche sotto questo aspetto la dimensione mitica di Skanderbeg è evidente.Infatti vuole la mitologia tradizionale che gli eroi, in quanto preposti a imprese sublimi, necessitino di un attributo fondamentale, di un’arma cioè, che fin dai poemi classici veniva descritta accuratamente e, in quanto forgiata da una divinità, possedeva poteri magici.." 
  36. "MITI E CULTURA ARBËRESHË" (italijanski) (pdf). Italia: Centro Internazionale Studi sul Mito Delegazione Siciliana. 2007. http://www.centrointernazionalestudisulmito.com/ebooks/albanesi.pdf. pristupljeno 6. decembar 2010.. "e nitrire il suo cavallo e ciò avrebbe scatenato un enorme terrore fra i turchi che si sarebbero guardati bene dall’inseguire il popolo albanese." 
  37. "Convegno internazionale "Giorgio Castriota Scanderbeg: la storia e l’immagine" a Durazzo" (Italian). Italy: dirittodicronaca. June 1, 2010. http://www.dirittodicronaca.it/index.php?option=com_content&view=article&id=3164:convegno-internazionale-giorgio-castriota-scanderbeg-la-storia-e-limmagine-a-durazzo&catid=75:mondo-arberesh&Itemid=116. pristupljeno March 29, 2011. "Il 28 maggio 2010, nella sala delle conferenze dell’hotel “Adriatik” a Durrazzo, l’Università “Marino Barlezio” e il Centro di Studi Albanologici di Tirana hanno organizzato il convegno internazionale “Giorgio Castriota Scanderbeg: la storia e l’immagine”..." avvolta nel mito".." 
  38. Marshall, Louise (2010). "Scanderbeg, myth, heroism and the eighteenth-century stage". Aberystwyth University. http://www.aber.ac.uk/en/media/Myth2010_finalprog.pdf. pristupljeno March 27, 2010. "Scanderbeg, myth, heroism and the eighteenth-century stage" 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • “‘That historyless man, George Castriot’: The Scanderbeg Legend in English Literature”. The Living Skanderbeg: Between Myth and History, edited by Monica Genesin, Joachim Matzinger & Giancarlo Vallone, 1-18. Hamburg: Kovac, 2010.
  • „Skanderbeg: ein Aufstand und sein Anführer“ - Oliver Jens Schmitt (Tekst poslednjeg poglavlja knjige sa nemačkog jezika preveo i objavio na svojoj internet stranici Robert Elsie
  • „MITI E CULTURA ARBËRESHË“ - Gianfranco Romagnoli [1]
  • „Albanian identities: myth and history“, Stephanie Schwandner-Sievers,Bernd Jürgen Fischer [2]
  • „A Brief Historical Overview of the Development of Albanian Nationalism“, Bernd J. Fischer (2005) [3]

Eksterni linkovi[uredi - уреди | uredi izvor]