Miroslav Lazanski

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Miroslav Lazanski
Rođen/a 18. septembar 1950. (1950-09-18)
Karlovac, Jugoslavija, današnja Hrvatska
Nacionalnost Jugoslovenski
Zanimanje Novinar

Miroslav Lazanski (Karlovac, FNRJ, 18. septembra1950) je novinar i vojnopolitički komentator.

Život[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođen je u Karlovcu, od oca Slovenca i majke Srpkinje. Otac je bio oficir Kraljevine Jugoslavije. Kao potporučnik zarobljen je u Grčkoj, četiri godine je bio u logoru u Nemačkoj. Posle rata, bio je oficir u JNA[1].

U Karlovcu završio osnovnu školu, Trebinju srednju a u Zagrebu je završio pravni fakultet. Vojni rok služio 1977. godine u Bitolju u 41. pešadijskoj diviziji JNA[2].

Njegova tetka Biljana Plavšić je pravomoćno osuđena ratna zločinica i bivša predsednica Republike Srpske.

Karijera[uredi - уреди | uredi izvor]

Kao novinar Miroslav Lazanski je pisao za zagrebačke listove Polet, Vjesnik, Danas i Start. U februaru 1991. je prešao u Beograd i počeo da piše za dnevni list Politika. Osim toga, pisao je i za listove Politika ekspres, NIN, Večernje novosti, zagrebački "Start", Katimerini, Diamond weekly i Securitarian. Napisao je deset knjiga i autor je desetak televizijskih serijala.

Izveštavao je iz ratova u Avganistanu, Bejrutu, Čečeniji, Zairu, Libanu, iz iračko-iranskog sukoba, tokom operacije Pustinjska oluja, za vreme rata u Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Kosovu, Libiji itd.

Intervjuisao je, između ostalog, komandante NATO snaga generala Bernarda Rodžersa (engl. Bernard Rogers) (oktobra 1982) i generala Džona Galvina (engl. John Galvin) (1990). Takođe je intervjuisao maršala Sovjetskog Saveza Sergeja Ahromejeva (rus. Сергей Фёдорович Ахромеев) (1982), komandanta Varšavskog pakta Viktora Kulikova (rus. Виктор Георгиевич Куликов) (1986), ministra odbrane Sovjetskog Saveza maršala Dmitrija Jazova (rus. Дмитрий Тимофеевич Язов) (1988), komandanta sovjetske ratne mornarice i tridesetak drugih ministara odbrane i načelnika generalštaba različitih armija širom sveta.

Kolumnista je dnevnih novina Politika gde mahom piše o vojnim i političkim temama[3].

Knjige[4][uredi - уреди | uredi izvor]

  • Jutarnja patrola (2000)
  • Uvek postoji sutra : roman o obaveštajno-špijunskim igrama oko Jugoslavije i Republike Srpske, i kraju jedne epohe (2000)
  • Bin Laden protiv Amerike (2001)
  • Istina o Srpskoj (2001)
  • Komandosi (2002)
  • Borbeni avioni (2002)
  • Hitler je pobedio (2003)
  • Vreme izdaje (2008)

Nagrade[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Gran pri "Zlatna Nika", za seriju repotaža iz Libije 2011, 16. Interfer, Međunarodni festival reportaže u Apatinu,
  • Odlikovan je Medaljom za vojničke zasluge[5]. .

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]