Miroslav Lazanski
| Miroslav Lazanski | |
|---|---|
 | |
| Rođenje | 18. 9. 1950. Karlovac, Jugoslavija, današnja Hrvatska |
| Nacionalnost | Jugoslovenski |
| Zanimanje | Novinar |
Miroslav Lazanski (Karlovac, FNRJ, 18. septembra1950) je novinar i vojnopolitički komentator.
Rođen je u Karlovcu, od oca Slovenca i majke Srpkinje. Otac je bio oficir Kraljevine Jugoslavije. Kao potporučnik zarobljen je u Grčkoj, četiri godine je bio u logoru u Nemačkoj. Posle rata, bio je oficir u JNA[1].
U Karlovcu završio osnovnu školu, Trebinju srednju a u Zagrebu je završio pravni fakultet. Vojni rok služio 1977. godine u Bitolju u 41. pešadijskoj diviziji JNA[2].
Njegova tetka Biljana Plavšić je pravomoćno osuđena ratna zločinica i bivša predsednica Republike Srpske.
Kao novinar Miroslav Lazanski je pisao za zagrebačke listove Polet, Vjesnik, Danas i Start. U februaru 1991. je prešao u Beograd i počeo da piše za dnevni list Politika. Osim toga, pisao je i za listove Politika ekspres, NIN, Večernje novosti, zagrebački "Start", Katimerini, Diamond weekly i Securitarian. Napisao je deset knjiga i autor je desetak televizijskih serijala.
Izveštavao je iz ratova u Avganistanu, Bejrutu, Čečeniji, Zairu, Libanu, iz iračko-iranskog sukoba, tokom operacije Pustinjska oluja, za vreme rata u Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Kosovu, Libiji itd.
Intervjuisao je, između ostalog, komandante NATO snaga generala Bernarda Rodžersa (engleski: Bernard Rogers) (oktobra 1982) i generala Džona Galvina (engleski: John Galvin) (1990). Takođe je intervjuisao maršala Sovjetskog Saveza Sergeja Ahromejeva (ruski: Сергей Фёдорович Ахромеев) (1982), komandanta Varšavskog pakta Viktora Kulikova (ruski: Виктор Георгиевич Куликов) (1986), ministra odbrane Sovjetskog Saveza maršala Dmitrija Jazova (ruski: Дмитрий Тимофеевич Язов) (1988), komandanta sovjetske ratne mornarice i tridesetak drugih ministara odbrane i načelnika generalštaba različitih armija širom sveta.
Kolumnista je dnevnih novina Politika gde mahom piše o vojnim i političkim temama[3].
- Jutarnja patrola (2000)
- Uvek postoji sutra : roman o obaveštajno-špijunskim igrama oko Jugoslavije i Republike Srpske, i kraju jedne epohe (2000)
- Bin Laden protiv Amerike (2001)
- Istina o Srpskoj (2001)
- Komandosi (2002)
- Borbeni avioni (2002)
- Hitler je pobedio (2003)
- Vreme izdaje (2008)
- Gran pri "Zlatna Nika", za seriju repotaža iz Libije 2011, 16. Interfer, Međunarodni festival reportaže u Apatinu,
- Odlikovan je Medaljom za vojničke zasluge[2]. .
- ↑ Lazanski, Miroslav. „Vreme novih heroja”. Vreme novih heroja. Politika. Pristupljeno 27.01.2013.
- ↑ 2,0 2,1 „Biografija”. Biografija. Politika. Pristupljeno 27.01.2013.
- ↑ Lazanski, Miroslav. „Pogledi – Miroslav Lazanski”. Pogledi – Miroslav Lazanski. Politika. Arhivirano iz originala na datum 2011-05-21. Pristupljeno 25. 5. 2011.
- ↑ „Elektronski katalog Narodne biblioteke Srbije.”. Elektronski katalog Narodne biblioteke Srbije.. Narodna biblioteka Srbije. Arhivirano iz originala na datum 2013-01-19. Pristupljeno 27.01.2013.
- Miroslav Lazanski - kolumne u „Politici“ Arhivirano 2011-05-21 na Wayback Machine-u, pristup 2. jul 2010.
