Miroslav Lazanski
| Miroslav Lazanski | |
|---|---|
 | |
| Rođen/a | 18. septembar 1950. Karlovac, Jugoslavija, današnja Hrvatska |
| Nacionalnost | Jugoslovenski |
| Zanimanje | Novinar |
Miroslav Lazanski (Karlovac, FNRJ, 18. septembra1950) je novinar i vojnopolitički komentator.
Život[uredi | uredi kod]
Rođen je u Karlovcu, od oca Slovenca i majke Srpkinje. Otac je bio oficir Kraljevine Jugoslavije. Kao potporučnik zarobljen je u Grčkoj, četiri godine je bio u logoru u Nemačkoj. Posle rata, bio je oficir u JNA[1].
U Karlovcu završio osnovnu školu, Trebinju srednju a u Zagrebu je završio pravni fakultet. Vojni rok služio 1977. godine u Bitolju u 41. pešadijskoj diviziji JNA[2].
Njegova tetka Biljana Plavšić je pravomoćno osuđena ratna zločinica i bivša predsednica Republike Srpske.
Karijera[uredi | uredi kod]
Kao novinar Miroslav Lazanski je pisao za zagrebačke listove Polet, Vjesnik, Danas i Start. U februaru 1991. je prešao u Beograd i počeo da piše za dnevni list Politika. Osim toga, pisao je i za listove Politika ekspres, NIN, Večernje novosti, zagrebački "Start", Katimerini, Diamond weekly i Securitarian. Napisao je deset knjiga i autor je desetak televizijskih serijala.
Izveštavao je iz ratova u Avganistanu, Bejrutu, Čečeniji, Zairu, Libanu, iz iračko-iranskog sukoba, tokom operacije Pustinjska oluja, za vreme rata u Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Kosovu, Libiji itd.
Intervjuisao je, između ostalog, komandante NATO snaga generala Bernarda Rodžersa (engl. Bernard Rogers) (oktobra 1982) i generala Džona Galvina (engl. John Galvin) (1990). Takođe je intervjuisao maršala Sovjetskog Saveza Sergeja Ahromejeva (rus. Сергей Фёдорович Ахромеев) (1982), komandanta Varšavskog pakta Viktora Kulikova (rus. Виктор Георгиевич Куликов) (1986), ministra odbrane Sovjetskog Saveza maršala Dmitrija Jazova (rus. Дмитрий Тимофеевич Язов) (1988), komandanta sovjetske ratne mornarice i tridesetak drugih ministara odbrane i načelnika generalštaba različitih armija širom sveta.
Kolumnista je dnevnih novina Politika gde mahom piše o vojnim i političkim temama[3].
Knjige[4][uredi | uredi kod]
- Jutarnja patrola (2000)
- Uvek postoji sutra : roman o obaveštajno-špijunskim igrama oko Jugoslavije i Republike Srpske, i kraju jedne epohe (2000)
- Bin Laden protiv Amerike (2001)
- Istina o Srpskoj (2001)
- Komandosi (2002)
- Borbeni avioni (2002)
- Hitler je pobedio (2003)
- Vreme izdaje (2008)
Nagrade[uredi | uredi kod]
- Gran pri "Zlatna Nika", za seriju repotaža iz Libije 2011, 16. Interfer, Međunarodni festival reportaže u Apatinu,
- Odlikovan je Medaljom za vojničke zasluge[5]. .
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Lazanski, Miroslav. „Vreme novih heroja”. Politika. Pristupljeno 27.01.2013.
- ↑ „Biografija”. Politika. Pristupljeno 27.01.2013.
- ↑ Lazanski, Miroslav. „Pogledi – Miroslav Lazanski”. Politika. Arhivirano iz originala na datum 2011-05-21. Pristupljeno 25. 5. 2011.
- ↑ „Elektronski katalog Narodne biblioteke Srbije.”. Narodna biblioteka Srbije. Pristupljeno 27.01.2013.
- ↑ „Biografija”. Politika. Pristupljeno 27.01.2013.
Spoljašnje veze[uredi | uredi kod]
- Miroslav Lazanski - kolumne u „Politici“ Arhivirano 2011-05-21 na Wayback Machine-u, pristup 2. jul 2010.