Mira Alečković

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Mira Alečković

Mira Alečković (19242008), srpska pesnikinja.

Život[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođena je 2. februara 1924. godine u Novom Sadu. Kao gimnazijalka, 1939. godine postala je članica SKOJ-a, a 1941. godine, od prvog dana narodnooslobodilačke borbe, i članica partizanske ilegale u Beogradu.

Bila je jedna od najboljih učenica Desanke Maksimović i njena bliska prijateljica. Po završetku gimnazije studirala je opštu književnost i slavistiku u Beogradu, kao i višu Fušeovu školu pri Sorboni.

Uredila je prvi broj časopisa „Pionir“ koji je u toku rata izdavan ilegalno. Posle rata pesnikinja nastavlja s društvenim i književnim radom. Uređivala je prve posleratne časopise i listove za mlade: „Omladina“, „Mladost“, „Poletarac“, i „Zmaj“. Više od dvadeset godina je bila glavni i odgovorni urednik „Zmaja“. Bila je sekretarica, potpredsednica i predsednica Udruženja književnika Srbije, te predsednica Saveza književnika Jugoslavije.

Pesničko stvaralaštvo Mire Alečković se pojavljuje neposredno pred početak Drugog svetskog rata, a svoju prvu zbirku pesama „Zvezdane balade“ izdaje po završetku rata, 1946. godine. Objavila je još dvadesetak knjiga za decu i dvadesetak dela poezije i proze za odrasle. Njena poezija i proza prevođene su na ruski, bugarski, rumunski, mađarski, poljski, češki, italijanski te na sve jezike narodâ Jugoslavije.

Pesnička dela Mire Alečković pripadaju tradicionalnom toku poezije koja se vezuje za Jovana Jovanovića Zmaja, Gvida Tartalju, Desanku Maksimović i Branka Ćopića. Njena lirika se zasniva na jednostavnosti i iskrenosti, i pisana je jednostavnim jezikom bliskim deci. Putem nje u mališanima budi plemenitost, uči ih da se bore protiv egoizma i rasne diskriminacije. Posebnu pažnju posvećuje ljubavi između roditelja i dece uporedo se boreći za poštovanje dečje ličnosti. Ipak, najviše je rodoljubivih motiva a najbolja ilustracija ove tvrdnje je zbirka „Zvezdane balade“. Autorica je teksta pesama "Druže Tito mi ti se kunemo" i "Jugoslavijo" (Od Vardara, pa do Triglava).

O svom radu Mira Alečković kaže: Stvaranje za decu meni znači vraćanje samoj sebi, svetu detinjstva, čistijem od sveta odraslih. To je večito traženje lepote, dobrote i ljubavi, potraga za utočištem kad izneveri svet odraslih.

Mira Alečković je umrla 27. februara 2008. godine u Beogradu. Sahranjena je, 3. marta, uz vojne počasti, u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Od nje se u ime Udruženja književnika Srbije oprostio Pero Zubac, dok je glumica Rada Đuričin pročitala stihove njene pesme „Poruka jedne senke“.[1]

Zbirke pesama[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1946. Zvezdane balade
  • 1955. Pionirsko proleće
  • 1956. Prijatelji
  • 1957. Lastavica
  • 1963. Srebrni voz
  • 1970. Sunčani soliteri
  • 1972. Da život bude ljubav
  • 1975. Sanjalica
  • 1980. Ne mogu bez snova
  • 1982. Staza srebrom izvezena

Romani[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1953. Srebrna Kosa
  • 1960. Zbogom velika tajno
  • Zašto grdiš reku?
  • Jutro

Nagrade i priznanja[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1950. Republička nagrada za zbirku poezije „Tri proleća“
  • 1953. Nagrada „Dečja knjiga“ za roman „Srebrna kosa“
  • 1964. Nagrada „Kurirček“ za najbolju pesmu za decu
  • 1965. Zlatna medalja za poeziju na međunarodnom poetskom konkursu u Pistoji
  • 1966. Prva nagrada sovjetskog dečjeg časopisa „Pionir“ za „Zvezdanu bajku o Vjazmi“
  • "Legija časti" za dugogodišnju kulturnu saradnju sa Francuskom
  • "Partizanski kurir" za tridesetogodišnji rad u oblasti literature za decu sa tematikom iz narodnooslobodilačke borbe

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]