Mikrozom

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

U ćelijskoj biologiji, mikrozomi su artifakti slični vezikulama koji se formiraju od delova endoplazmatičnog retikuluma (ER) kad se eukariotske ćelije razgrade u laboratoriji. Po definiciji, mikrozomi nisu prisutni u originalnim živim ćelijama.[1]

Mikrozomi mogu da budu koncentrisani i odvojeni od drugih ćelijskih ostataka diferencijalnim centrifugiranjem. Razgrađene ćelije, jedro, i mitohondrije se talože na 10,000g, dok rastvorni enzimi i fragmentisani ER, koji sadrži citohrom P450 (CYP), ostaju u rastvoru (g je gravitaciono ubrzanje Zemlje). Na 100,000g, ER se taloži iz rastvora dok enzimi ostaju u rastvoru. Na ovaj način se citohrom P450 koncentriše u mikrozomima i izoluje. Mikrozomi imaju crvenkasto smeđu boju, usled prisustva kofaktora (hema) koji sadrže gvožđe. P450 enzimi su najobilniji u jetri sisara (pacova, miševa i ljudi).[2]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 izd.). Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0. http://www.chem.upenn.edu/chem/research/faculty.php?browse=V. 
  2. A Claude (1946). "Fractionation of mammalian liver cells by differential centrifugation". JEM (The Rockefeller University Press) 84: 61–89. doi:10.1084/jem.84.1.61. 

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]