Михајловац (Неготин)
Za ostale upotrebe, v. Михајловац (razvrstavanje).
| Михајловац | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Борски |
| Општина | Неготин |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 718 |
| Положај | |
| Координате | 44°21′33″N 22°30′01″E / 44.359166°N 22.500166°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 44 m |
  Михајловац Михајловац (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 19322 |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | NG |
Координате: 44° 21′ 33" СГШ, 22° 30′ 01" ИГД
Михајловац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 718 становника (према попису из 1991. било је 1449 становника).
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Михајловац живи 638 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 53,5 година (51,2 код мушкараца и 55,6 код жена). У насељу има 303 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,37.
Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 583 | 81,19% | ||
| Власи | 77 | 10,72% | ||
| Југословени | 19 | 2,64% | ||
| Румуни | 6 | 0,83% | ||
| Руси | 1 | 0,13% | ||
| Муслимани | 1 | 0,13% | ||
| Македонци | 1 | 0,13% | ||
| непознато | 10 | 1,39% | ||
| м | ж | |||
| ? | 2 | 3 | ||
| 80+ | 23 | 26 | ||
| 75-79 | 40 | 52 | ||
| 70-74 | 39 | 58 | ||
| 65-69 | 27 | 48 | ||
| 60-64 | 25 | 28 | ||
| 55-59 | 13 | 12 | ||
| 50-54 | 20 | 20 | ||
| 45-49 | 28 | 17 | ||
| 40-44 | 20 | 19 | ||
| 35-39 | 14 | 11 | ||
| 30-34 | 12 | 12 | ||
| 25-29 | 13 | 15 | ||
| 20-24 | 17 | 10 | ||
| 15-19 | 17 | 11 | ||
| 10-14 | 13 | 12 | ||
| 5-9 | 9 | 15 | ||
| 0-4 | 11 | 6 | ||
| просек | 51.2 | 55.6 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 310 | 62 | 207 | 30 | 10 | 1 |
| Женски | 342 | 21 | 218 | 90 | 12 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 108 | 58 | - | - | 7 | 2 | 8 | 9 | - | 2 |
| Женски | 72 | 50 | - | - | 4 | - | - | 3 | 1 | - |
| Оба | 180 | 108 | - | - | 11 | 2 | 8 | 12 | 1 | 2 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 1 | 4 | - | 2 | - | - | 15 | |
| Женски | - | 1 | 1 | 3 | 2 | - | - | - | 7 | |
| Оба | - | 1 | 2 | 7 | 2 | 2 | - | - | 22 |
Подаци из Историјског архива Неготин[uredi | uredi kod]
Михајловац је ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 18 km северно од Неготина. Смештено је на просечно 60 метара надморске висине, на десној обали Дунава, с обе стране магистралног пута Неготин-Кладово. Северна географска ширина насеља је 44о 21’ 55”, источна географска дужина 22 о 30’ 01”, а површина атара 2. 545 хектара.
Настало је на месту са значајним траговима пресловенске насељености. У близини насеља се налази археолошко налазиште Мора Вагеи са остацима утврђења изграђеним крајем 3. и почетком 4. века наше ере. Испод његових зидина су откривени остаци старијег утврђења (1. в. наше ере), типа мање путне станице (бургус), које је уништено средином 5. века током најезде Хуна, па обновљено у 6. веку за време Јустинијана. Утврђење се налазило на римском путу Егета-Аквис. Насеље Михајловац је основано у време кнеза Милоша Обреновића и по његовом сину Михајлу добило назив. Године 1846. је имало 184 куће, а 1866 - 203 куће. Данашње насеље је подељено на две целине: Михајловац (Село) и Ново село. У њему су између два светска рата живеле следеће фамилије: Његунцићи (слава Петковица), Грујешти (слава св. Јован), Калберовићи (слава св. Алимпије), Крапешти (слава св. Алимпије), Грекуловићи (слава св. Алимпије), Савешта (слава св. Арханђео), Шуркулешта (слава св. Никола), Ђулешта (слава Петковица), Пејкулешта (слава св. Никола), Попешта (слава Петковица), Блђешта (слава св. Алимпије), Дејешта (слава св. Алимпије), Давидовићи (слава Петковица), Ницешта (слава св. Арханђео), Коћешта (слава Петковица), Времешта (слава Велика Госпојина), Милешта (слава св. Никола), Геренешта (слава Петковица), Ликсарешта (слава св. Алимпије), Паунешта (слава св. Ђорђе), Фртунешта (слава Петковица), Прчинешта (слава св. Арханђео), Котромешта (слава Петковица), Дудуцешта (слава Петковица), Клефатешта (слава св. Никола), Корнешта (слава Петковица), Крстешта (слава Петковица), Маринкешта (слава св. Алимпије), Барбуловићи (слава Петковица), Сандићи (слава св. Арханђео), Оприкићи (слава св. Алимпије), Флорићи (слава Петковица), Черчулешти (слава св. Алимпије), Станкули (слава св. Никола), Апанешти (слава Петковица), Калугарешти (слава Митровдан), Шкопуљевићи (слава св. Никола), Летике (слава Петковица), Цинцарешти (слава Ваведење), Бландар (слава св. Никола), Титика (слава св. Павле), Мунћан (слава Петковица), Драгоља (слава св. Никола), Чобану (слава св. Никола), Пача (слава св. Никола) и Гица (слава св. Никола). Сеоска заветина је Света Тројица.
У насељу се налази православна црква изграђена 1834. године и посвећена Св. архангелу Михаилу.
Становништво Милошева је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско, влашко и румунско и углавном се бави ратарством. Антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља.
Године 1921. је имало 315 куће и 1.840 становника, 1948 – 390 кућа и 1.744 становника, а 2002. године – 553 кућа и 742 становника. Године 2007. на привременом раду у иностранству (Немачка, Аустрија, Шведска и Данска) из овог насеља је око 650 становника. Основна школа у насељу је (основана 1836. године) школске 2006/2007. године имала 35 ученика.
Земљорадничка задруга у Михајловцу постоји од 1898. године (обновљена 1945. године као Земљорадничка набавно–продајна задруга). Њој су 1960. године припојене Земљорадничка задруга из Мале Каменице и Земљорадничка задруга из Слатине. Дом културе Михајловац добија 1948. године, електричну расвету 1954, водовод 1970, а телефонске везе са светом 1986. године.
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
