Mihail Miloradovič
| Mihail Miloradović | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Lični podaci | ||
| Datum rođenja | 12. oktobar 1771. | |
| Mesto rođenja | Sankt Peterburg (Ruska Imperija) | |
| Datum smrti | 26. decembar 1825. | |
| Mesto smrti | Sankt Peterburg (Ruska Imperija) | |
Mihail Andrejević Miloradović (rus. Михаил Андреевич Милорадович; Sankt Peterburg, 12. oktobar 1771 — Sankt Peterburg, 26. decembar 1825) je bio ruski general, koji se istakao u Napoleonovim ratovima. Potomak je srpske porodice Miloradović iz Hercegovine.
Ratovi do 1810.[uredi | uredi kod]
Služio je pod komandom Suvorova u ratu protiv Turske i Poljske. Istakao se u ratu u Italiji i Švajcarskoj (1799). Godine 1805. postao je general-potpukovnik i učestvovao je u bici kod Austerlica pod Kutuzovom komandom. Istakao se mnogo puta u Rusko-turskom ratu (1806 — 1812).
Godine 1806, nagrađen je mačem koji je bio ukrašen dijamantima i na kome je pisalo „Za hrabrost i spašavanje Bukurešta“. Ponovo je pobedio Turke kod Obileštija u Rumuniji 1807. godine. Posle pobede nad Turcima 1809. kod tvrđave Rasevat u Bugarskoj, unapređen je 1810. u general-pukovnika.
Napoleonova invazija Rusije[uredi | uredi kod]
Tokom Napoleonove invazije Rusije bio je jedan od najistaknutijih i najuspešnijih ruskih komandanata. U bici kod Borodina predvodio je rezervnu miliciju. Kasnije je komandovao odstupnicom, koja je ometala francusko napredovanje prema Moskvi. Kad je Napoleon počeo sa povlačenjem iz Rusije, Miloradović je pobedio Francuze u bici kod Vjazme. Posle toga njegov korpus je postao jedan od najaktivnijih u proganjanju Napoleonove vojske iz Rusije. U bici kod Baucena 1813, predvodio je zaštitnicu od saveznika. Prilikom pobede kod Kulma bio je u komandi rusko-pruskog korpusa, kojega je predvodio i u bici kod Lajpciga. Tokom 1814, komandovao je savezničkim kontingentom u Holandiji.
Dekabristi[uredi | uredi kod]
Od 1818. do smrti je bio vojni general-gubernator Sankt Peterburga i komandant gardijskog korpusa. Prilikom ustanka dekabrista 26. decembra 1825, krenuo je da smiri dekabrističke oficire na Senatskom trgu. Pošto je bio jako popularan zamalo je uspeo da smiri ustanak, kada ga je ubio jedan od radikalnih pobunjenika Petar Kahovski.
