Metisi (Kanada)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Metisi
Ukupna populacija

451.795 (2011)
1.4% stanovništva Kanade[1]

Regioni sa značajnim brojem pripadnika
Jezik/ci

Metisi (engl. Canadian French; Michif) su autohtoni narod u Severnoj Americi, koji je nastao kao potomstvo u mešovitim bračnim zajednicama, žena Prvih nacija i francuskih ili britanskih muškarca, ili tokom dužeg vremena života ovih naroda u grupi. Istorijski i genetički gledana ovim nazivom opisani su svi mešoviti pripadnici, potomci Prve nacije drugog porekla.[2] Mnoge generacije Metisa, naročito one koje su živele u Centralnoj i Zapadnoj Kanadi, ali i one u pojedinim delovima Istočne Kanade, razvili su vremenom posebnu kulturu Metisa.[3] Tek s kraja 20. veka, Metisi su priznati od strane Kanadske vlade, kao jedna od zvaničnih Aboridžina naroda, sa svim pravima koja su im izjednačena sa onima, koja su mnogo decenija ranije, data Inuitima i Prvom narodu.[4]

Istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

Područje današnje Centralne Kanade po prvi put je naseljeno pre oko 10.000 godina, neposredno nakon okončanja poslednje virmske glacijacije. Prvi naseljenici pojavili su se na području planine Tertl na jugozapadu Manitobe i severu Severne Dakote.[5] Prva naselja osnovala su plemena Odžibve, Kri, Atabaski, Sijuksi, Dene, Asinibojn i Mandan, koja su ubrzo počela međusobno trgovati. Nalazišta kvarca u severnoj Manitobi dokazuju da su se prva indijanska plemena bavila i rudarstvom (od kvarca su izrađivani vrhovi strela), a u dolini Crvene reke uzgajao se kukuruz i druge poljoprivredne kulture.[6]

Godine 1611. Henri Hadson uplovio je u današnji Hadsonov zaliv na čijim obalama ga je ostavila pobunjena posada.[7] U potragu za Hadsonom ubrzo se uputila ekspedicija predvođena Tomasom Batonom. Ekspedicija se kretala uzvodno rekom Nelson i 1612. došla je do jezera Vinipeg. Ekspedicija nije uspela da pronađe Henrija Hadsona, a Baton je postao prvi Evropljanin koji je kročio na tlo današnje Manitobe. [8] Britanski brod „Nonsač“ je 1668/1669 uplovio u Hadsonov zaliv gde je ubrzo osnovana trgovačka Kompanija Hadsonovog zaliva (engl. Hudson's Bay Company). Područje koje je kontrolisala kompanija nazvano je Rupertovom zemljom u čast bavarskog princa Ruperta Palatinskoga koji je finansijski pomagao Kompaniju.[9] Prva trgovačka stanica kompanije bila je Fort Nelson (osnovana 1682), ali su je vrlo brzo razorili rivalski francuski trgovci. Umesto Fort Nelsona, 1684. je osnovana trgovačka stanica Jork (York Factory).[10]

Kamp jedne od zajednica Metisa u Kanadskoj preriji

U jeku osvajanja Severne Amerike od strane trgovaca krznom od 1650. godine pa nadalje, mnogi francuski kanadski i britanski trgovci krznom ženili su se ženama Prvih naroda i Inuita, uglavnom Prvih nacija Kri, Odžibva,nastanjenih u oblasti Velikih jezera i na Zapadu Kanade. Većina ovih trgovaca krznom bili su francuzi katolićke vere i škoti.[11] Ovi brakovi su obično nazivani brakovi po „običaja zemlje” fr. marriage à la façon du pays.[12] Njihova deca najčešće odrastala,pod uticajem kulture svojih majki, ali su često bili upoznati i sa katoličkim i autohtonim sistema verovanja, obe kulture. U mnogim slučajevima, lovci na krzno živeli su sa svojim ženama na lokaciji njihovih plemena, tako da su deca odrasla u prvom redu društvima Prve nacije.

Ali, kako je vremenom sve više Metis živelo u zajednici sa trgovcima krznom pod uticajem njihove tradicije, stvoreni su novi drugojačiji Aboridžini u Severnoj Americi. Žene prve nacije bila su veza između dve kulture; i tako pomagala u opstanku budućih potomaka. Žene Prvog naroda bile su u stanju da prevedu maternji jezik, iskroje novu odeću za svoje muževe, i generalno bile su uključeni u rešavanje bilo kakvih kulturoroških problema. Kako su Prvi narodi preživeli na Zapadu Kanade hiljadama godina, tako da su i trgovci krznom u velikoj meri znanja i iskustva svojih nacija, o održavanju i obradi zemlje preneli svojim suprugam. Metisi kao narod se zato smatraju vezom između Evropljana i Prvih nacija i Inuita naroda Kanade. Kao odrasli, ljudi Metisi su vremenon sve češće počeli da rade kao prevodioci, novopridošlim trgovcima krznom i traperima u svojim redovima.[11]

Kada je Francuski general i trgovac Pjer Gotje de Varen 1730-ih istraživao dolinu Crvene reke on je sve više nastojao da pojača francuski uticaj na Zapadu Kanade.[13] Dolaskom Francuza trgovina između montrealske Severozapadne kompanije i Metisa počela je i sve intenzivnije da se odvija.

Na teritoriji Centralne Kanade istovremeno su delovale dve rivalske trgovačke kompanije koje su se, nakon čestih sukoba, ujedinile 1821. [14] Nakon pobede nad Francuskom u Sedmogodišnjem ratu (na tlu Severne Amerike poznat i kao Francusko-indijanski rat 1756—63) Britanija je 1763. osigurala trgovačku i političku prevlast nad ovom teritorijom. Evropljani su prve farme i naselja počeli da osnivaju 1812. severno od današnjeg grada Vinipega, što je dovelo do sukobe sa lokalnim Metisima.[15] Dana 19. juna 1816. u sukobu britanskih doseljenika i Metisa (poznatom i kao Bitka kod Seven Ouksa) poginuo je 21 kolonista (među kojima je bio i guverner oblasti) i jedan Metis.[16]

Kultura[uredi - уреди | uredi izvor]

Kulturološka definicije Metisa na prostoru Kanade[uredi - уреди | uredi izvor]

Kulturološka definicije Metisa, koja je pravne i političke prirode, navedena je u izveštaju Kranjevske komisije za Aboridžina narode iz 1966. godine, i u načelu glasi:

Wikiquote „Mnogi Kanađani su mešoviti Aboridžini nastali mešanjem Aboridžina i drugih naroda... Ono što razlikuje Metis narod od ostalih je da njih povezuje kulture kao izrazito obeležje Metisa.[17]
()

Tradicionalni pokazatelji kulture Metisa uključuju upotrebu mešanog kreolskog Aboridžina jezika i evropskih jezika, kao što su Mišif francuski jezik (French-Cree-Dene) i Bungi ili engleski odžibva jezik (Cree-Ojibwa-English); specifična odeća sa ešarpom; bogat muzički repertoar muzike na violini, rutmički plesovi, i primena tradicionalni ekonomije zasnovane na lovu, hvatanju i sakupljanju. Ali, treba imati u vidu da svi Metisi nisu lovili, nosili ešarpe, ili govorili kreolski jezik.[17]

Metis je francuski izraz koji znači „mešoviti” i u širem smislu odnosi na sva lica mešovitog evropsko-domorodačkog nasleđa, koji prema proceni od strane pojedinaca čine prepoznatljivu zajednicu za koju se po tom osnovu može primeniti izraz kultura Metisa.[17]

Jezik[uredi - уреди | uredi izvor]

Većina Metis najviše govorio je, a mnogi i dalje govore, ili Francuski Metisa ili neki od domorodačkih jezike kao što su; Mikmek (Mi'kmaq), Kri, Anišinabaamven (Anishinaabemowin), Denezolin (Denésoliné), itd. U pojedinim regionima neke od grupa Metisa govore Kreolski ili mešoviti jezik koji se zove Mičef (Michif, Mechif ili Métchif ).[18] Metis danas pretežno govori francuski, sa engleskim kao drugim jezikom, ali i brojne jezike Aboridžina.[19] Metiski Francuski jezik je najzastupljeniji i najviše očuvan na prostoru Kanade.

Miši se najviše koristi u Sjedinjenim Američkim Državama, posebno u indijanskim rezervatima u Severnoj Dakoti engl. Turtle Mountain Indian Reservation of North Dakota. Postoji i zvanični Mičef jezik Metisa koji imaju prebivalište u rezervatima Odžibva.[20]

Kako je poslednjih godina upotreba ovih jezika u opadanju, pokrajinski odbori Metisa pokrenuli su akciju za njihovu obnovu, kroz nastavu u školama i govor u zajednicama Metisa. Podsticaji na korišćenje francuskog Metisa i Mičef jezika dali su rezultate i oni su sve više u upotrebi, nakon što su najmanje kod jedne generacije bili u propadanju.[21]

Zajednica Anglo-Metisa, poznatiji kao Kentriborn (Countryborn), koju su u 19. veka činili potomcina na prostoru Rupertova zemlja; od očeva trgovaca, koji su obično bili, sa škotskog, ili engleskog govornog područja i majki pripadnica Aboridžina naroda.[21] Prvi jezici ovih potomaka bili su jezici Aboridžina (Kri jezik, Saulteauk jezik, Asinibojn jezika, itd) i engleski. Galski, Škotski i Orkadski vremenom su postali deo jezika poznatog pod kreolskim nazivom „Bunga”.[22]

Zastava[uredi - уреди | uredi izvor]

Zastava Metisa je jedna od najstarijih patriotskih zastave na području Kanade.[23] Kroz istoriju Metisi su imali dva zastave, koje su koristile isti dizajn simbola, beskonačnosti, ali su različitim bojama (crvenoj i plavoj).

Prva zastava je bila u crvenoj boji. To je trenutno najstarija zastava koja se koristila a i danas koristi u Kanadi. Prva crvena zastava uručio je Cuthbert Grant 1815. godine od strane Severozapadne kompanije. Crvena zastava je korišćena je i u bici kod Seven Oaks-a, „La Grnoullière” 1816. Suprotno popularnim verovanjima crvena i plava boja nisu kulturni ili lingvistički identit i ne predstavljaju kompaniju.[23]

Distribucija[uredi - уреди | uredi izvor]

Prema popisu stanovništva u Kanadi, prema popisu iz 2006. godine živi ukupno 389.780 stanovnika koji su se izjasnili kao Metisi.[24]

Alberta je pojedinačno gledano, kanadska pokrajina ili teritorija sa najvećim brojem Metisa. U njoj živi 85.495 stanovnika. koji se izjašljavaju kao Metisi.[24] Od ovog broja 7.990 su stanovnici jednog od najvećih naselja Metisa u Alberti.[25]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. "Aboriginal Peoples in Canada: First Nations People, Métis and Inuit". 2.statcan.gc.ca. 28. 3. 2014. http://www12.statcan.gc.ca/nhs-enm/2011/as-sa/99-011-x/99-011-x2011001-eng.cfm#a1. pristupljeno 20. 6. 2016.. 
  2. Trémaudan, Auguste-Henri, Histoire de la nation métisse dans l’Ouest canadien, Saint-Boniface, Les Éditions du Blé, 1979, 450 pages.
  3. Bouchard, Russel, La Longue Marche du peuple oublié, ethnogenèse et spectre culturel du peuple métis de la Boréalie, Chicoutimi, à compte d'auteur, 2006, 213 pages.
  4. Morris, Alexander. The Treaties of Canada with the Indians of Manitoba and the North West Territories Including the Negotiations on which They Were. Belfords, Clarke & Co., 1880
  5. Ritchie, James A.M; Brown, Frank; Brien, David. The Cultural Transmission of the Spirit of Turtle Mountain: A Centre for Peace and Trade for 10,000 Years. General Assembly and International Scientific Symposium. 2008;16:4–6.
  6. Flynn, Catherine; Syms, E. Leigh. Manitoba's First Farmers. Manitoba History. Spring 1996;(31):n.p.
  7. Neatby, LH. Henry Hudson. In: Ramsay Cook. Dictionary of Canadian Biography. Vol. 1. University of Toronto/Université Laval}-. {{{1}}}. ISBN {{{2}}}. pp. 374-379
  8. Eames, Aled. Thomas Button. In: Ramsay Cook. Dictionary of Canadian Biography. Vol. 1. University of Toronto/Université Laval. {{{1}}}. ISBN {{{2}}}. pp. 144-145
  9. Simmons 2007, str. 19–23, 83–85
  10. Stewart, Lillian, York Factory National Historic Site // Manitoba History. — Manitoba Historical Society, 1988.
  11. 11,0 11,1 "Complete History of the Canadian Métis Culturework=Métis nation of the North West". http://www.telusplanet.net/public/dgarneau/metis.htm. 
  12. Friesen, Gerald (1987). The Canadian Prairier. Toronto: Toronto University Press. str. 67. ISBN 0-8020-6648-8. 
  13. Zoltvany, Yves F. Pierre Gaultier De Varennes et De La Vérendrye. In: Ramsay Cook. Dictionary of Canadian Biography. Vol. 3. University of Toronto/Université Lava}-. {{{1}}}. ISBN {{{2}}}. pp. 246–254
  14. Simmons 2007, str. 115.
  15. Gray, John Morgan. Thomas Douglas. In: Ramsay Cook. Dictionary of Canadian Biography. Vol. 5. University of Toronto/Université Laval. {{{1}}}. ISBN {{{2}}}. pp. 264–269
  16. Martin, Joseph E The 150th Anniversary of Seven Oaks // MHS Transactions. — Manitoba Historical Society, 1965. — V. 3. — № 22. — S. n.p.
  17. 17,0 17,1 17,2 Standing Senate Committee on Aboriginal Peoples. "The People Who Own Themselves" Recognition of Métis Identity in Canada (PDF) (Report). Canadian Senate. Pristupljeno 20.6 2016..  Check date values in: |accessdate= (help)
  18. Barkwell, Lawrence J. Michif Language Resources: An Annotated Bibliography. Winnipeg, Louis Riel Institute, 2002.
  19. "Fast Facts on Métis". Métis Culture & Heritage Resource Centre. http://www.metisresourcecentre.mb.ca/fastfacts/. 
  20. "The Michif language". Metis Culture & Heritage Resource Centre. http://www.metisresourcecentre.mb.ca/language/language.htm. 
  21. 21,0 21,1 Barkwell, Lawrence J., Leah Dorion, and Audreen Hourie. Métis Legacy: Michif Culture, Heritage, and Folkways. Métis Legacy Series, v. 2. Saskatoon: Gabriel Dumont Institute. {{{1}}}. ISBN {{{2}}}. pp.
  22. Blain, Eleanor M. (1994). The Red River Dialect. Winnipeg: Wuerz Publishing.Bungee (Canadian Encyclopedia)| accessdate = 6. 10. 2009
  23. 23,0 23,1 "The Métis flag". Gabriel Dumont Institute (Métis Culture & Heritage Resource Centre). http://www.metisresourcecentre.mb.ca/history/flag.htm. 
  24. 24,0 24,1 Statistics Canada, Census 2006—Selected Ethnic Origins1, for Canada, Provinces and Territories—20% Sample Data
  25. Metis Settlement First Nation Profile

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Friesen, Gerald (1987). The Canadian Prairier. Toronto: Toronto University Press. str. 67. ISBN 0-8020-6648-8. 
  • Russel Bouchard|Bouchard, Russel, La Communauté métisse de Chicoutimi : fondements historiques et culturels, Chicoutimi, à compte d’auteur, 2005, 153 pages.
  • Bouchard, Russel, Le Peuple métis de la Boréalie : un épiphénomène de civilisation, Chicoutimi, à compte d’auteur, 2006, 173 pages.
  • Giraud, Marcel, Le Métis canadien, son rôle dans l'histoire des provinces de l'Ouest, Paris, Institut d'ethnologie, 1300 pages.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]