Metamizol

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Metamizol
(IUPAC) ime
Natrijum [(2,3-dihidro- 1,5-dimetil- 3-okso- 2-fenil- 1H- pirazol- 4-il) metilamino] metanesulfonat
Klinički podaci
AHFS/Drugs.com Internacionalno ime leka
Identifikatori
CAS broj 68-89-3 (so natrijuma)
ATC kod N02BB02
PubChem[1][2] 80254
DrugBank DB04817
ChemSpider[3] 6000
UNII VSU62Z74ON YesY
ChEBI CHEBI:59033 YesY
ChEMBL[4] CHEMBL487894 YesY
Hemijski podaci
Formula C13H16N3NaO4S 
Mol. masa 333.337 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije 1 - 4 sata
Izlučivanje renalno
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća ?
Pravni status
Način primene oralno, parenteralno

Metamizol natrijum ili dipiron je snažan analgetik i antipiretik. On je u prodaji pod više imena, među kojima su Algozon, Algokalmin, Analgin, Dipirona, Novalgin, Neo-Melubrin i Optalgin. Metamizol je prvi put bio sintetisan u nemačkoj kompaniji Hoechst AG (danas deo kompanije Sanofi) 1920, a njegova proizvodnja je počela 1922. On je ostao dostupan širom sveta do 1970-ih, kada je otkriveno da postoji mali rizik od izazivanja agranulocitoze - potencijalno fatalnog stanja. Nivo rizika je još uvek kontroverzno pitanje. Više nacionalnih zdravstvenih organa je bilo potpuno zabranilo metamizol ili je ograničilo njegovu dostupnost na proskripcije, dok je u drugim zemljama dostupan na slobodno.[5]

Rizik od agranulocitoze[uredi - уреди | uredi izvor]

Nedavna istraživanje ukazuju da je učestalost agranulocitoze uzrokovane metamizolom između 0.2 i 2 slučaja po milionu ljudi, pri čemu je oko 7% svih slučajeva fatalno (pod uslovom da su svi pacijenti imali pristup urgentnoj medicinskoj nezi).[6] Drugim rečima, može se očekivati 60 do 600 smrtnih slučajeva godišnje usled metamizola u zemlji sa 300 miliona ljudi, pod uslovom da svaka osoba uzima lek jednom mesečno. To nije veoma visok broj u poređenju sa drugim lekovima, na primer za lek klozapin je poznato da je bar 50 puta skloniji da izazove agranulocitozu. Nekad se smatralo da je rizik mnogo veći, te da je nedopustiv za analgetik sa prodajom na slobodno, posebno imajući u vidu postojanje bezbednijih alternativa (e.g., aspirina i ibuprofena).

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit
  4. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). "ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery". Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100–7. PMID 21948594. doi:10.1093/nar/gkr777.  edit
  5. Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG. (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10 izd.). New York: McGraw-Hill. DOI:10.1036/0071422803. ISBN 0-07-135469-7. http://books.mcgraw-hill.com/medical/goodmanandgilman/. 
  6. Dr. Anthony Wong in WHO Pharmaceuticals Newsletter No. 1, 2002, pp. 15

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]


Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).