Hipomen
Za ostale osobe s istim imenom, v. Hipomen (razvrstavanje).
Hipomen (starogrčki: Ἱππομένης), poznat i kao Melanion (Μελανίων) ili Milanion (Μειλανίων),[1] bio je, u grčkoj mitologiji, sin Arkađanina Amfidamanta[2] ili, prema drugima, sin Megareja iz Onhesta,[3] te suprug čuvene lovkinje Atalante. Bio je jedan od Hironovih učenika i druge je prevazilazio svojom spremnošću i željom da se prihvati najtežih zadataka.[4] Na natpisima se spominje kao jedan od učesnika u lovu na kalidonskog vepra.[5]
Mitologija[uredi | uredi kod]
Osnovni mit o Hipomenu tiče se njegovog udvaranja slavnoj lovkinji Atalanti, a zabeležili su ga Pseudo-Apolodor,[2] Ovidije[6] i Higin.[7]
Hipomen se zaljubio u Atalantu, devicu i lovkinju koja je iskazivala izrazitu odbojnost prema udaji. Uznemirena muškarcima koji su se divili njenoj lepoti dok je trčala šumom, objavila je da će se udati za onoga koji je pobedi u utrci (budući da je sama bila poznata kao vrlo brza trkačica), a da će one koji u utrci pretrpe poraz kazniti smrću. Prema drugoj verziji, kojub prenosi Higin, otac je od nje zahtevao da se uda, što je ona odbijala, pa se složila s idejom da se utrkuje s proscima znajući da u takvom nadmetanju nikad neće izgubiti.
Atalanta je pobedila sve svoje prosce osim Hipomena, koji ju je pobedio lukavstom, a ne brzinom. Naime, Hipomen je znao da ne može pobediti Atalantu, pa se za pomoć obratio boginji Afroditi, kojoj se ionako nije sviđalo to što je lovkinja prezrela ljubav. Afrodita mu je dala tri zlatne jabuke ― koje su, prema Ovidiju, bile ubrane s njenog svetog drveta u Tamasu na Kipru[8] ili, prema Serviju, iz vrta Hesperidâ ― te mu je savetovala da ih tokom utrke ispušta jednu po jednu kako bi odvukao pažnju Atalanti. Nakon što je bacio prvu, a zatim i drugu jabuku, Atalanta je uspela da ponovo pređe u vodstvo, ali kad se zaustavila da bi uzela treću jabuku, Hipomen je odneo pobedu u utrci i tako dobio Atalantu za ženu.
Boginja Kibela pretvorila je Atalantu i Hipomena u lavove kao kaznu za to što su vodili ljubav u jednom njenom hramu, u koji su svratili na putu Hipomenovoj kući. (Grci su verovali da se lavovi ne pare međusobno, nego samo s leopardima.) Ovidije i Servije, pak, kažu da je Hipomen zaboravio da se oduži Afroditi za njenu pomoć, pa ih je stoga, kad su odseli u Kibelinom hramu, Afrodita nagnala da polude od požude i vode ljubav, znajući da će to uvrediti Kibelu, koja ih je onda pretvorila u lavole. Prema Higinu, u lavove ih je pretvorio Zevs. Nakon toga njih dvoje bili su uprgenuti u Kibeline kočije, koje Servije izjednačava sa samom Zemljom.
Prema nekim izvorima, Hipomen (Melanion) bio je otac Partenopejev.[9][10] Prema drugima, Atalanta je svog sina rodila Aresu ili Meleagru još pre no što se udala za Hipomena.[11]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Oblik "Melanion" koriste Pseudo-Apolodor (Biblioteka, III, 9, 2) i Pausanija (Opis Helade, III, 12, 9); oblik "Milanion" koristi Ksenofont (O lovu, I, 2, I, 7); oblik "Hipomen" koriste Teokrit (Idile, III, 40), Euripid (u izgubljenoj drami koju navodi Pseudo-Apolodor, III, 9, 2) te većina rimskih pisaca. Ovidije (Ljubavna veština, II, 188) i Propercije (Elegije, I, 1, 9) koriste oblik "Milanion". Moguće je da su Melanion, sin Amfidamantov, i Hipomen, sin Megarejev, bili dve različite ličnosti koje su se u mitu naizmenično pojavljivale u istoj ulozi.
- ↑ 2,0 2,1 Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 9, 2.
- ↑ Ovidije, Metamorfoze, X, 605.
- ↑ Ksenofont, O lovu, I, 2; I, 7.
- ↑ Corpus inscriptionum Graecarum, 8139, 8185a.
- ↑ Ovidije, Metamorfoze, X, 560–707.
- ↑ Higin, Fabulae, 185.
- ↑ Ovidije, Metamorfoze, X, 644.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 6, 3.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, III, 12, 9.
- ↑ Higin, Fabulae, 70, 99 i 270 za Meleagra; Ares kao mogući otac spominje se kod Pseudo-Apolodora, Biblioteka, III, 9, 2.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Schmitz, Leonhard (1867), „Hippomenes (1)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1, Boston, pp. 8