Melampod
Melampod (starogrčki: Μελάμπους) bio je, u grčkoj mitologiji, sin Amitaonov, koga je rodila Idomena[1] ili, prema drugima, Aglaja[2] ili Rodopa.[3] Brat mu je bio Bijant.[4]
Mitologija[uredi | uredi kod]
U antici su Melampoda smatrali prvim smrtnikom koji je posedovao proročki dar, prvim koji se bavio medicinom i prvim koji je u Grčkoj uspostavio Dionisov kult.[5] Melampod se oženio Ifijanasom (koju neki izvori zovu Ifijanira[2] ili Kirijanasa[6]), koja mu je rodila simove Mantija i Antifata.[7] Pseudo-Apolodor dodaje još jednog sina, Abanta,[8] a Diodor Sicilijski kao Melampodovu decu navodi sinove Bijanta i Antifata te kćerke Mantu i Pronoju.[2][9] Melampod je prvo živeo kod Neleja u Pilu, potom jedno vreme u tesalskoj Filaki blizu planine Otrisa, zajedno s Filakom i Ifiklom, da bi naposletku kao kralj vladao jednom trećinom argivskog kraljevstva.[3] U Egosteni, gradu koji se nalazio u severozapadnoj Megaridi, postojalo je Melampodovo svetilište i njegov kip, a tu se svake godine održavala i jedna svetkovina u njegovu čast.[10]
Dionisov kult[uredi | uredi kod]
Prema Herodotu, Melampod je u grčku uveo Dionisov kult pošto se upoznao s kultom Dionisa u Egiptu, i to preko Kadma i Feničana.[11] I drugi antički izvori često aludiraju na Melampodovu vezu s dionisijskim kultom,[3] pa se tako, na primer, pripovedalo da je on naučio Grke da mešaju vino s vodom.[12] Diodor Sicilijski dodaje da je Melampod iz Egipta doneo i priče o Kronu i borbi s Titanima.[13]
Proročki dar[uredi | uredi kod]
Dok je živeo kod Neleja Melampodova se kuća nalazila izvan grada Pila, a ispred nje rastao je jedan hrast u kojem se nalazilo zmijsko gnezdo. Melampodove su sluge ubili stare zmije, a on sam ih je spalio, ali je zato negovao one mlade. Jednog dana, kad su te zmije već porasle, a Melampod je spavao, približile su mu se s obe strane i svojim jezicima olizale njegove uši. Melampod se probudio i odmah shvatio da sam može razumeti ptičji jezik i da uz pomoć ptica može predskazati budućnost. Osim toga, stekao je i dar proricanja po žrtvama koje su se prinosile bogovima te je, nakon razgovora s Apolonom na obali reke Alfeja, postao slavan prorok.[1]
Ifiklova goveda[uredi | uredi kod]
Tokom Melampodovog boravka u Pilu njegov brat Bijant udvarao se lepoj Peri, kćerki Nelejevoj. Nelej je ruku svoje kćeri obećao onome ko uspe da mu dovede Ifiklova goveda, koje je čuvao tako strašan pas, da mu se ni ljudi ni životinje nisu usuđivali približiti. Melampod je odlučio pomoći bratu i doneti goveda, iako je znao da će lopov biti uhvaćen i zatvoren na godinu dana, a da će onda steći goveda. Tako se i dogodilo; Melampod je bačen u zatočeništvo, tokom kojega je čuo razgovor crva iz kojeg je saznao da će se zgrada u kojoj se nalazi uskoro srušiti. Stoga je tražio da ga puste, a pošto su Filak i Ifikle tako shvatili da Melampod poseduje proročki dar, pitali su ga kako se Ifikle, koji nije imao dece, može izlečiti od neplodnosti. Melampod je savetovao Ifiklu da skine hrđu s noža kojim je Filak jednom prilikom posekao svog sina, pomeša je s vodom i zatim je pije tokom deset dana. Ifikle je to uradio i potom začeo Podarka. Kao nagradu Melampod je dobio Ifiklova goveda, koje je odveo u Pil i predao Bijantu.[14][15]
Vlast u Argu[uredi | uredi kod]
Tokom vladavine argivskog kralja Anaksagore žene u Argu zahvatilo je ludilo, pa su lutale zemljom u stanju mahnitosti. Melampod ih je izlečio ludila, ali pod uslovom da on i njegov brat Bijant na jednake delove podele vlast u Argu s Anaksagorom.[16][17] Međutim, drugi pripovedaju da je ludilo zahvatilo Pretove kćerke ― Ifijanasu, Lisipu i Ifinoju ― bilo zato što su se protivile Dionisovom kultu,[17][14] bilo zato što su se hvalisale da se po svojoj lepoti mogu izjednačiti s Herom, bilo zato što su ukrale zlato s Herine statue.[6] Melampod je obećao da će ih izlečiti, ako mu kralj prepusti jednu trećinu svog kraljevstva i dadne mu jednu od svojih kćeri za ženu. Pret je taj predlog odbio, ali kad se ludilo nastavilo i zahvatilo druge Argivljanke, poslao je glasnike Melampodu da traži njegovu pomoć. No, Melampod je sad tražio dve trećine argivskog kraljevstva, jednu za sebe i jednu za svog brata. Pret je pristao i Melampod je s grupom mladića pošao za Argivljankama i, uz bakhičke povike, išao za njima sve do Sikiona. Ifinoja je tokom potere umrla, no ostale žene su preživele i bile izlečene, nakon što su očišćene u izvoru Angiru ili u Artemidinom hramu blizu grada Lusija, odnosno, prema, drugima, blizu samog Sikiona. Nakon toga Pret je svpoje kćerke Ifijanasu i Lisipu dao Melampodu i Bijantu za žene.[5][18][19][20][21][22]
Vidi još[uredi | uredi kod]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 Pseudo-Apolodor, Biblioteka, I, 9, 11.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, IV, 68, 5.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 Schmitz, Leonhard (1867), „Melampus”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
- ↑ Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Melampod
- ↑ 5,0 5,1 Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 2, 2.
- ↑ 6,0 6,1 Servijev komentar uz Vergilijeve Ekloge, VI, 48.
- ↑ Homer, Odiseja, XV, 243.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, I, 9, 13.
- ↑ Cf. Pausanija, Opis Helade, VI, 17, 4.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, I, 44, 8.
- ↑ Herodot, Istorija, II, 49, 2.
- ↑ Atenej, Gozba sofista, II, 23.
- ↑ Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, I, 97, 4.
- ↑ 14,0 14,1 Pseudo-Apolodor, Biblioteka, I, 9, 12.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, IV, 36, 3.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, II, 18, 4.
- ↑ 17,0 17,1 Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, IV, 68, 4.
- ↑ Strabon, Geografija, VIII, 3, 19.
- ↑ Ovidije, Metamorfoze, XV, 322 sqq.
- ↑ Cf. Pausanija, Opis Helade, II, 7, 8; VIII, 18, 8.
- ↑ Herodot, Istorija, IX, 34, 1–IX, 34, 2.
- ↑ Sholija uz Pindarove Nemejske ode, IX, 30.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Schmitz, Leonhard (1867), „Melampus”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
- Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.